Zapošljavanje Roma/Romkinja i poslovi kojima se bave

Osnovni uzroci nezaposlenosti

Roma i Romkinja registrovanih u NSZ su nepovoljna struktura privrede i nizak nivo konkurentnosti, nisko učešće radno sposobnih Roma i Romkinja na formalnom tržištu rada, funkcionalna nepismenost, rano napuštanje sistema formalnog obrazovanja, nizak nivo stečenih kvalifikacija, postojanje takozvanog „sivog tržišta“ i veliki procenat učešća Roma u neformalnom sektoru, nedovoljno razvijen sistem karijernog vođenja i savetovanja, nizak nivo iskazane spremnosti na saradnju u procesu traženja posla, diskriminacija i predrasude u zapošljavanju ove etničke grupe. Kao razlog prijave ove kategorije stanovništva na evidenciju NSZ često se navodi ostvarivanje prava po osnovu nezaposlenosti kao što su materijalno obezbeđenje, dečiji dodatak, zdravstvena zaštita i slično, dok se u mnogo manjoj meri navodi aktivno traženje posla, delimično i zbog toga što je mali broj onih koji su posao našli preko NSZ i pored registracije. Izveden je i zaključak da je poverenje pripadnika romske populacije u institucije veoma nisko, kao i to da nemaju visoka očekivanja u pogledu poboljšanja svog radnopravnog statusa usled uključenja u mere koje sprovodi Nacionalna služba za zapošljavanje.

Što se tiče onog dela romske populacije koji je vidljiv u statistici, ne iznenađuje podatak da je stopa nezaposlenosti veća od nacionalnog proseka. Prema poslednjem popisu, vidljivi su i suprotni trendovi dominantni kod romskog i neromskog dela populacije. Na primer, broj izdržavanih lica u romskoj zajednici povećao se za 10%, dok je broj izdržavanih lica u kategoriji opšteg stanovništva smanjen za 15%. Među aktivnim Romima koji obavljaju zanimanja u 2011. godini, u okviru najzastupljenijih zanimanja bilo je 59,3% čistača, pomoćnih radnika i skupljača sekundarnih sirovina; 10,8% vozača i zanatlija; 9,9% poljoprivrednika i srodnih radnika; 8,9% prodavaca; 6,9% građevinskih radnika; 2,6% noćnih čuvara i konobara; 1,5% umetnika; ostali odgovori su se pojavljivali u zanemarljivom broju. Ovakva situacija navodi na zaključak da najzastupljenija zanimanja Roma nedvosmisleno ukazuju na socijalnu i profesionalnu inferiornost Roma u društvu, pri čemu ne treba zanemariti ni njihovo učešće u „sivoj ekonomiji”, o kojem ne postoje relevantni zvanični podaci.

Noviji podaci – posebno oni koji se odnose na period od poslednje tri godine (2019/2020/2021) – daju nešto optimističniju sliku, a posebno jasni pomaci se vide na polju poboljšanja zapošljavanja ranjivih grupa u okviru romske populacije – mnogo više mladih obuhvaćeno je programima usavršavanja, obuka i prekvalifikacije. Primer dobre prakse u ovoj oblasti je projekat Lokalne inicijative za socijalnu inkluziju Roma i Romkinja u Srbiji, koji je obuhvatio 65 mladih Roma i Romkinja koji su prošli kroz program usavršavanja i podizanja svesti i znanja

institucije veoma nisko, kao i to da nemaju visoka očekivanja u pogledu poboljšanja svog radnopravnog statusa usled uključenja u mere koje sprovodi Nacionalna služba za zapošljavanje.

ZAPOŠLJAVANJE I EKONOMSKA INKLUZIJA

I danas kada govorimo o romskoj zajednici Romi često žive u siromaštvu i suočavaju se sa visokom stopom nezaposlenosti. Mnogi rade u neformalnom sektoru, što znači da nemaju pristup socijalnim pravima, kao što su zdravstveno osiguranje ili penzije. Osim toga često sesuočavaju s diskriminacijom, što otežava njihov pristup zapošljavanju, stanovanju i drugim ekonomskim resursima. Ova marginalizacija ima dugoročne posledice na njihove ekonomske mogućnosti.

Prilike za zapošljavanje i koji su deficitarni poslovi?

Danas u Srbiji postoje brojne prilike za zapošljavanje koje romska zajednica može iskoristiti. Kada govorimo o zapošljavanju, fokusiramo se na deficitarna zanimanja koja su posebno tražena. To uključuje vozače i radnike u transportnim firmama, kao i stručnjake u građevinskom sektoru. Sektor uslužnih delatnosti takođe nudi značajne mogućnosti, sa potražnjom za kuvarima, radnicima u fast food-u i keteringu, frizerima, negovateljima, kao i u uslugama čišćenja. Pored toga, zanatske delatnosti pružaju još više prostora za zapošljavanje i ekonomski napredak.

Na koji način doći do posla ili osnovati firmu?

Deo romske zajednice već koristi prilike na tržištu i ostvaruje značajne uspehe u različitim sektorima. Mnogi su pokrenuli uspešne građevinske i transportne firme, kao i preduzeća u oblasti čišćenja, nege lepote, a takođe su prisutni i u sektoru ugostiteljstva s fast food-ovima, restoranima i hotelima. Ovi primeri pokazuju kako aktivno angažovanje može doneti ekonomski prosperitet i osnažiti zajednicu.

Za sve koji traže svoju šansu postoji veliki broj nevladinih organizacija koje pružaju podršku u prekavligikaciji i dokvalifikaciji, obukama i stažiranju u cilju sticanja zanaja. Za one koji žele da pokrenu sopsteveni biznis nevladine organizacije im pružaju mogućnost za dobijanje bespovrtanih grantova i opreme za započinjanje biznisa.

Romski biznis klub (RBK) predstavlja ključnu vezu između romske zajednice, nevladinih organizacija i institucija u oblasti zapošljavanja i samozapošljavanja. Pružaju mogućnost za sve Rome i Romkinje za pomoć u pristupu finansijama, grantovima za pokretanje biznisa, pisanju biznis planova za sredstva Nacionalne službe za zapošljavanje, kao i za informacije o mentorskim programima za otvaranje i vođenje preduzeća. Takođe, pružamo savete uspešnih romskih preduzetnika koji mogu biti od velike pomoći na putu ka poslovnom uspehu.

Daju mogućnost za povezivanje sa medjunarodnim organizacijama i institucijama koje pružaju za osnivanje biznisa za Rome i Romkinje. Neke od organizacija i institucija sa kojima RBK saradjuje su REDI organizacija, organizacija ADRA, Poljoprivredna zadruga malinari “Konjic”, FindTeck- Anoa- pristup finasijama, Romski edukativni fond, Kancelarija za inkluziju Roma, Nacionalna služba za zapošljavanjei mnogi drugi.

Bućaripe e romane džuvljengo thaj olengere butja

Majbaro sebepi taro bibućaripe taro Roma thaj Romane džuvlja registririme ko NES si bifavoritno struktura tari ekonomia thaj cikno nivelo tari kompetitivnost, tikni participacija taro zorale Romane thaj Romane džuvlja ko formalno marketi taro buti, funkcionalno analfabetizmo, majanglal mukhibe taro formalo edukaciako sistemo, tikno nivelo katar astarde kvalifikacie, egzistenca katar o akhardo „grizo bazari“ thaj baro procento e Romengo participaciako ando informalo sektoro, na-dosta barjardo sistemo pala karierako džanglipe thaj konsultacia, tikno nivelo e kamipnasko te kerel pes kooperacia ande o proceso te rodel pes buti, diskriminacia thaj predrasude ande buti kadale etnikane grupe.

Sar so si o kotor tari romani populacia savi dikhel pe an i statistika, nane čudipe kaj o bibućaripe si pobaro taro nacionalno averažo. Prekal o majpaluno cenzusi, oprune trendora dikhen pe, dominantno ki romani thaj naromani populacia. Sar egzàmplo, o gin e rromani komunitèta barilo 10%, kana o gin e dependenturenqo an kategoria generalo populaciaqi ciknilo 15%. Maškar e aktivne Rroma save kerenas buti ande okupacije ando 2011-to berš, 59,3% katar e majbut reprezentirime okupacije sas čistitora, ažutimaske butjarne thaj kolektora katar sekundarne surovine; 10.8% katar e šoferia thaj e zanati; 9.9% e kherutnenge thaj e butjarnenge save si len relacia; 8.9% e bikinitorenge; 6.9% e butjarnengo ki konstrukcia; 2.6% e ratvale śerutnenge thaj śerutnenge; 1.5% e artisturenqo; aver atùnćimata sikavde pes anθ-e tikne gindura. Akaja situacia anel dži ko konkluzia kaj e majbut reprezentirime okupacie e Rromenqe klaro sikaven i sociàlo thaj profesionalo inferioritèta e Rromenqi anθ-i societèta, kana lenqi participàcia anθ-i “gri ekonomia”, pe savi nane relevantne ofiśiàlo dàte, na trebal te avel neglijime.

Maj neve podatkura – specialo kodola save si ande relacia pala o periodo katar e palune trin berša (2019/2020/2021) – den jekh cikno maj optimistikano patreto, thaj specialo klaro barjaripe dikhel pes ande rig pala lačharipe e butjako e vulnerabilne grupengo andar e romani populacia – but maj but terne manuša si andre ande programura lačharipe, treningo thaj nevo treningo.

Sar egzàmplo laćhe praktikenqo ano kadaja rig si o projèkto e Lokalne Iniciativaqo vaś sociàlo inkluzia e Rromenqi thaj e Rromane ande Srbia, ando savo inkliste 65 terne Rroma thaj Rromnǎ save nakhle ano programo vaś siklǒvipen thaj vazdipen e godǎripnasqo thaj institucie but tikne, sar vi o fakto kaj naj len bare adžikerimata ande relacia pala lačharipe lenge butjako zakonosko statuso pala inkluzia ande e mere save si implementirime katar o Nacionalno Serviso pala Butjaripe.

BUTI THAJ EKONOMIKANO INKLUZIA

Vi avdive, kana keras lafi bašo romano amalipa, o Roma butivar train ko čorolipa thaj nakhen baro bibućaripe. But keren buti ano informalno sektor, so značinela kaj nane len akseso ko socialno čačipa, sar so si o nasvalipasko insurància jali penzija. Paše godova, von butivar nakhen diskriminacia savi kerel lenge phares te astaren buti, bešipe thaj aver ekonomikane resurse. Kadi marginalizacia si la lungo-vrjamake konsekvence pala lenge ekonomikane šajimata.

Buchake shajimata thaj save bucha si ande skurto vrama?

Avdive ki Srbija isi buteder bukjarne thana kote so i Romani komuniteta shaj te lel lafi. Kana vakeras pal-i buti, ame fokusisaras amen pe deficitne bută save si ande jekh specialo mangipen. Ande kado si andre chaforura thaj buchara ande transportoske firmi, thaj vi expertura ande byggbranschen. O servisosko sektoro vi del bare śanse, e mangipnaça vaś e xabe, fast food thaj catering butjarne, frizerura, śerutne thaj śerutne servisura. Paše odova, e butăqe aktivitètură den vi maj but than vaś buti thaj ekonomikano progreso.

Sar te arakhes buti vaj te putres jekh firma?

Jekh kotor e romane komunitetosko akana lel lačhipe katar e marketoske šajimata thaj resel signifikantno sukceso ande ververutne sektora. But astarde suksesutne konstrukciake thaj transportoske kompanije, sar vi kompanije ko fieldo e čistipasko, šukaripasko, thaj si vi prezentirime ko sektoro e hospitalitetosko e fast food, restoranti thaj hotelia. Kadala egzèmplură sikaven sar o aktivo angažmano śaj te anel ekonomikano barvalipe thaj te del zor jekhe komunitètaqe.

Vash sa odola kola rodena piri shansa, isi baro numero na-govermentalune organizaciengo kola dena suporto ano prekvalifikacia thay re-kvalifikacia, treningya thay praktike vash te len o qhigodya. Kodolenqe save kamen te putren piro biznèso, e na-governàlo organizàcie den len i śansa te len bi-poćinde grantură thaj aparaturǎ vaś te putren jekh biznèso.

O Romano Biznis Klubo (RBK) si ključno phanglipe maškar o romano khetanipe, na-govermentalno organizacije thaj institucije ko umal bućarimasko thaj korkorobućaripe. Von den šajipe sa e Rromane muršenge thaj džuvljenge pala ažutipe te astaren finansija, grantura pala starto bizniso, ramosaripe biznis planurengo pala fondura katar Nacionalno Serviso pala butjaripe, sar vi pala informacija pala mentoring programura pala starto thaj phiravipe biznisosko. Das vi svato katar sukcesutne rromane antreprenoria save śaj te aven baro aźutimos po drom karing o biznèso sukcèso.

Von den šajipe te keren konekcia e maškarthemutne organizacienca thaj institucienca save den šaipe te keren pes biznisura pala romane murša thaj džuvlja. Nesave organizacie thaj institucie savenca o RBK kerel kooperacia si i organizacia REDI, organizacia ADRA, „Konjic“ Malinari Agrikulturako Kooperativo, FindTeck – Anoa – Access to Finances, Roma Educational Fund, O Ofiso vash e Romengi Inkluzia, Nacionalno Serviso vash Buti thaj but aver.