Da li se čuje glas nacionalnih manjina u Parlamentu Srbije – da li se (i koliko) čuju poslanici romske nacionalne manjine?
Parlament je naziv za najviše predstavničko telo u nekoj državi ili užoj političkoj zajednici. U savremenom svetu to telo najčešće ima zakonodavnu, odnosno ustavotvornu funkciju, pa se ponekad podrazumeva kao sinonim za legislativu.
Da li je to baš tako u praksi kada su u pitanju manjine? , prema popisu stanovništva iz 2011. godine, nacionalne manjine čine oko 13% stanovništva Republike Srbije.
Najbrojnije nacionalne manjine su Mađari (najzastupljeniji su u Regionu Vojvodine), zatim Romi (Region južne i istočne Srbije i Region Vojvodine) i Bošnjaci (pretežno žive u Regionu Šumadije i zapadne Srbije). U značajnom broju ima i Slovaka 52.750, Hrvata 57.900, Crnogoraca 38.527, Vlaha 35.330, Rumuna 29.332, Makedonaca 22.755, manje od 20. 000 imaju Bugari, Rusini, Bunjevci, po nekoliko hiljada imaju Nemci, Slovenci, Albanci, Ukrajinci kao i po nekoliko stotina Poljaci, Aškalije i Grci. Da li će se statistika promeniti u popisu iz 2022, saznaćemo za neki mesec.
Oko 150 hiljada Roma I Romkinjažive I rade u Srbiji. Svako na svoj način doprinosi punjenju državnog budžeta, neko sakupljanjem otpada, drugi muzikom, treći preprodajom tekstila… ko kako ume I zna.
U poslednjih 20 godina, bilo je velikih turbulencija u političkom životu svih nas pa I kod Roma. U Srbiji je registrovano sedam romskih partija, ali su aktivne samo tri: Romska partija, Demokratska unija Roma I Ujedinjena partija Roma.
Na poslednjim izborima u 2022.godini Romska Partija je imala svoju listu sa 15 članova I predsednikom Srđanom Šajnom, I osvojila 0,2% od ukupnog biračkog tela.
Romska partija saopštila je da je zadovoljna rezultatima izbora, uputivši poziv predsedniku Aleksandru Vučiću da sasluša njihove predloge narednih dana i izrazivši spremnost da razgovara sa svim budućim parlamentarnim strankama.“Obraćamo se Aleksandru Vučiću, da sasluša naše predloge, narednih dana, jer je on kao nesporan sadašnji i budući predsednik Republike, sa jasnim ustavnim ovlašćenjima da izražava državno jedinstvo a i u ulozi je predstavnika najveće poslaničke grupe u novom sazivu parlamenta“, saopštio je predsednik Romske partije Srđan Šajn.
On je naveo da bi taj razgovor bio „prvi korak u postizanju širokog konsenzusa u društvu po pitanju sprovođenja participativnog procesa integracije Roma u zemlji“.
„U uslovima pod kojima su održani parlamentarni izbori, smatramo da je izborni rezultat koji smo postigli i više nego dobar“, kazao je Šajn, podsetivši da unazad 10 godina „nije bilo autentične romske partije na izborima“, Srbija je „tražila izlaz iz duboke podeljenosti“ a Romi su „bili izloženi najrazličitijim oblicima pritisaka od veikog broja političkih partija“.“Između komentarisanja svih vrsta pritisaka koji su na ovim izborima vršeni na Rome i pokušaja da gledamo u budućnost kao odgovorni ljudi, odlučili smo se u ovom trenutku za ovo drugo a što će ostati tako samo ako ključni politički faktori u zemlji razgovaraju sa nama“, napomenuo je Šajn u intervju za euronews.rs
Dobar poznavalac I prijatelj romske zajednice sociolog Dragan Todorović ističe da bez jedinstva u romskoj zajednici ne može doći do velikih promena u istoj.
“Aktivno učešće nacionalnih manjina u parlamentarnom životu na lokalnom, regionalnom i nacionalnom nivou jedan je od važnih pokazatelja demokratičnosti multikulturnih društava i izraz zaštite prava i sloboda nacionalnih manjina i njihove sistemske društvene integracije. Istovremeno, za zemlje Balkana i lakmus papir o ispunjenosti uslova za pridruživanje EU. Tri su puta zaposedanja parlamentarnih stolica pred manjinama u Srbiji: preko samostalnih političkih partija (recimo, kao što to sa najviše uspeha do sada činili Mađari, Bošnjaci i Albanci), udruživanjem u manjinske i regionalne predizborne koalicije (poput uspešne saradnje Hrvata i Rusina na poslednjim izborima) i podrškom listama većinskih političkih opcija na parlamentarnim izborima (ali i sa najmanjom mogućnošću da se izdvojeno čuje glas konkretne manjine). Iako su druga najbrojnija nacionalna manjina u zemlji i imaju nekoliko registrovanih političkih partija, Romi nemaju autentične predstavnike u srpskom parlamentu. Najpre zahvaljujući nepronalaženju minimalnog zajedničkog imenitelja oko kojeg bi se okupila romska zajednica, ali i vidljivim neslaganjima među romskim liderima na javnoj sceni. A bez homogenizacije biračkog tela oko zajedničkih predstavnika i bez samostalnih predstavnika koji bi izvršili politički pritisak na donosioce najvažnijih odluka neće se ozbiljnije promeniti ukupan položaj Roma u Srbiji.”
Osman Balić, predsednik SKRUG Liga Roma napominje da saradnje/solidarnosti među poslanicima iz manjinskih zajednica nema.
„ Do sada to nije bio slučaj sa romskom manjinom. Madjari, Bošnjaci i Albanci koji su u parlament ušli kroz svoje, nacionalne partije u Skupštini govore samo o problemima svojih zajednica, vrlo retko govore o drugima. „Manjinska solidarnost“ je poznata u teoriji, a u praksi se ne primenjuje.
Tri poslanika koji pripadaju romskoj manjini u ovom sazivu Parlamenta su stranačkom disciplinom uslovljeni ipraktično nevidljivi.“
Za razliku od prethodnih parlamentarnih izbora, kada je na listi vladajuće Srpske napredne stranke “Aleksandar Vučić – Za našu decu” bila dva kandidata romske nacionalnosti za narodne poslanike, sada ih je tri.Specijalizovani strukovni vaspitač Sandra Joković iz Kraljeva – podrugi put, dugogodišnji aktivista romolog Dragoljub Acković po drugi put I operska umetnica Nataša Tasić Knežević iz Beograda prvi put.Takođe u parlamentu Vojvodine je I poslanica Jelena Jovanović.
U Parlamentu Srbije 2005. godine je usvojen strateški document “Strategija za socijalno uključivanje Roma I Romkinja”, koja je važna za romsku zajednicu jer bez nje ne bi došlo do gotovo nikakvih promena. Strategija se usvaja na period od 10 godina, ali u Srbiji se rokovi nekada smanjuju nekada produžuju. Poslednja Strategija je usvojena 2022. na period od 8 godina – do 2030.godine, Akcioni plan za realizaciju se očekuje u bliskoj budućnosti. Oblasti obuhvaćene ovim dokumentom su obrazovanje, zapošljavanje, stanovanje, zdravstvo I socijalna zaštita.
Jelena Jovanović poslanica Skupštine AP Vojvodine kaže da se u ovim oblastima dosta radilo ali se očekuje još veće angažovanje u budućnosti.
“Revidirana je I usvojena nova Strategija za unapređivanje Roma I Romkinja uskoro treba da se usvoji I Akcioni plan na nivou države, a takođe da se prilagođava na lokalu.Stanovanje I zapošljavanje je malo rađeno ali, poslednjih nekoliko godina imamo I tu ogroman napredak, kada je u pitanju I zapošljavanje romske nacionalne zajednice I stanovanje, koje je finansirano od međunarodnih organizacija I od samih lokalnih samouprava, mi u pokrajinskoj Vladi imamo konkretne programe u okviru resornog Sekretarijata za socijalnu politiku, demografiju I ravnopravnost polova koje se bavi poboljšanjem stanovanja romske nacionalne zajednice, svakako vidim tu pomak I mislim da će se tu najviše raditi na tim oblastima. Ono što bih htela da istaknem a to sam primetila, mislim da je veoma važno, naša romska nacionalna zajednica gubi nažalost svoj jezik, ako izgubimo svoj jezik, kulturu, tradiciju, običaje gubimo naš identitet.”
Operska umetnica I poslanica u narodnojSkupštini Srbije NatašaTasić Knežević u intervjuu za našu produkciju kaže da su problemi romske manjine u Srbiji veliki, ali mnogo toga zavisi I od nas samih.
„Poslanica sam u Parlamentu po prvi put, na poslaničkoj listi Srpske napredne stranke „Zajedno mozemo sve“.
Ja sam umetnica i aktivistkinja, i već dvadeset godina sama na sceni ove naše divne zemlje, ali i Evrope. Svojim radom, trudom i zalaganjem sam se uvek trudila da pomognem ne samo svojoj zajednici već svima koji su imali neku vrstu problema, a da je vezana za moju oblast. Znam da postoje veliki problemi u Romskoj zajednici, počevsi od ogromnog stepena siromaštva, pa do diskriminacije kroz sve društvene tokove, ali ne treba ćutati i nadati se da će neko drugi sve da reši. Mnogo toga je i u našim rukama, i pre svega u zeljama. Mi ne dolazimo iz bogate porodice, već naprotiv, siromašne i same smo morale za sve da se borimo, pa samim tim i znam kroz šta se sve prolazi kada je u pitanju siromaštvo, pogotovo kada je okruzeno nasilnim ocem, medjutim, odustajanje zaista nije opcija i ne bi smela nikada da bude. Jednom sam videla sliku deteta koje se kroz suze smeje, tu sliku smo ćesto i mi same gledale u ogledalu, pa smo išle dalje. Da li sam ponosna što sam na listi SNS-a i u Parlamentu, mogu vam reci da jesam, jer me niko nije izabrao što sam Romkinja, vec što sam svojim radom samostalno uspela da uradim sve do sada i to zahvaljujući majci, porodici i Princezi Jelisaveti, jer da nije bilo njene vere i Jovana Ćirilova da se kroz umetnost društvo menja ni ja ne bih bila tu gde jesam, ni mnogi poput mene. U Parlamentu sam i rekla da delim ljude na dobre i loše i to je jedina podela, sve ostalo me ne interesuje.
Drugo, mi smo svi poslanici svih ljudi koji zive u Srbiji, pa odakle bilo kome smelosti da kaže Srpski, Albanski , Madjarski ili Romski poslanik, ili bilo koje druge nacionalnosti…U Državi Srbiji svi smo mi gradjani ove zemlje i na sve se odnose isti zakoni, pa samim tim i ista pravila. Drugo ideju da se kroz kulturu i umetnost mogu i stvaraju šanse i da se gradi društvo jednakih šansi sam videla kroz rad Premijerke, ali i Ministarstva Kulture i sadašnje ministarke. One nisu delile ljude na nacionalnost ili bili koju pripadnost, kao ni Predsednik, vec su prihvatali ljude po delima, a ne obeležjima. Drugo imamo veliki podsticaj što se tiče Roma u Javnoj administraciji kroz „Barvalipe“ program i strategiju i akcioni plan koji je Ministarstvo za ljudska i manjinska prava i drustveni dijalog donelo, a sada je potrebno da se prati ta strategija kroz akcioni pla i da se nastavi sa radom, ali i na osvescivanju i jacanju romske nacionalne manjine.Ono sto je meni zasmetalo i smeta mi to je izraz ‘ bugarski voz“. Mi zivimo u zemlji u kojoj svako moze da glasa za koga hoce na dan glasanja i targetiranjem Roma se samo stvara velika odbojnost prema onima koji to rade. Svako lice ima i svoje nalicje, poenta je da se samo otkrije i lice i nalicje, a onda je sve lakse“.
Ana Kražić Živković, politikolog,ističe da se sadašnji poslanici u narodnoj Skupštini I ne zalažu u dovoljnoj meri za bolju budućnost romske zajednice.
Glas nekih od nacionalnih manjina u Skupštini Srbije se veoma jasno i glasno čuje, drugima je jedva čujan, a nekima je draža tišina. Neke stranke nacionalnih manjina su uspele da nametnu rešenja za probleme svoje zajednice i do te mere postanu politički uticajne da su rado vidjene u post-izbornim koalicijama, dobijaju mesta državnih sekretara i ministre u Vladi. Primer su stranke Madjara i Bošnjaka. Romska nacionalna manjina, kao treća po brojnosti u Srbiji, do sada nije uspela da formira respektabilnu stranku koja bi se u najvišem zakonodavnom telu zalagala za poboljšanje uslova života svojih sunarodnika. Razlozi za ovakvu situaciju su brojni – počev od toga da, za razliku od Madjara i Bošnjaka koji žive u kompaktim naseljima u manjem broju gradova, Romi žive rasejani po celoj Srbiji. Zatim, Madjari u Srbiji uživaju izdašnu materijalnu pomoć države matice – Madjarske, Bošnjake pomaže Turska, a Romi takvu vrstu podrške nemaju jer zvanično nemaju ni državu maticu. Iako se zna da potiču iz Indije, ova zemlja ne oseća potrebu da pomaže Rome. Romi, njih troje koji danas sede u republičkom Parlamentu izabrani su sa liste vladajuće stranke i ne pokazuju inicijativu da se u okviru SNS-a, a potom i u Skupštini zalažu za humanije uslove života i rada pripadnika svoje nacionalne manjine. Njima je draža tišina.
Jedan od najvažnijih predloga/inicijativa Zakona o legalizaciji romskih naselja koje je ispred romske zajednice pokrenula Liga Roma još 2014.godine republičkoj Skupštini ostala je samo slovo na papiru. U Ligi Roma ističu da nijedan od 6 zakona koji su u poslednjih 20 godina usvojeni u Srbiji ne pruža mogućnost da se legalizuju romska naselja.
Predsednik predsedništva Stalne konferencije romskih udruženja građana Osman Balić ističe da su u Srbiji registrovana 593 romska naselja, a njih 80 odsto je nelegalizovano. “Da bi sprečili dalje propadanje tih naselja i da bi obezbedili smeštaj ljudi koji će tek biti raseljavani, potrebno je doneti novi zakon i omogućiti legalizaciju romskih naselja. Taj zakon morao bi da uvaži specifičnosti romskih naselja”, rekao je Balić. On je objasnio da bi tehnički i urbanistički standardi pri legalizaciji morali bi da budu sniženi jer su u romskim naseljima kuće prosečne veličine 40 kvadrata. Kuće su male, naglasio je Balić, jer su ih Romi gradili bez kredita, samo od svojih skormnih prihoda. Takođe 2020.godine pokrenuta je i zajednička inicijativa romskih političkih partija i Liga Roma da se izmeni Zakon o izboru narodnih poslanika Republike Srbije u članu 43. tako da se broj potrebnih potpisa za podnošenje izborne liste prilagodi broju pripadnika nacionalne manjine na osnovu podataka iz poslednjeg zvaničnog popisa stanovništva u Srbiji, što se i usvojilo u narodnoj Skupštini, ali na žalost bez velikih promena za romsku zajednicu u narodnoj Skupštini.
U poslednjih 20 godina parlamentarnog života bilo je predstavnika romske nacionalne manjine u Skuptini Republike Srbije. Njihovo delovanje nije donelo nekog boljitka u životu običnih Roma. Nejedinstvo, koje je karakteristično za ovu manjinu zbog rasutosti po čitavoj zemlji, načina života i drugih brojnih faktora, prepreka je stvaranju koherentne partije koja bi za osnovni cilj imala stvaranje uslova za izjednačavanje položaja Roma sa svim ostalim stanovnicima Srbije. Da li onda ima svrhe da Romi učestvuju u parlamentarnom životu – mislimo da ima, ali kopirajući primere dobre prakse nacionalnih manjina koje su uspele da svoje sunarodnike animiraju i da kroz vrhovno zakonodavno telo – skupštinu, se izbore za donošenje propisa koji su sistemski olakšali život manjinskim zajednicama. Do tada, država će Romima, kao i do sada, na kašičicu, kad dogori do nokata, pomagati jednokratno. Suština je da se problem nejednakosti Roma sa većinom stanovništva u Srbiji rešava institucionalno i sistemski, a to se može jedino u Parlamentu.
”This article is produced within the project Back to Basics – Parliament as a Backbone for the Rule of Law that is financially supported by the European Union. The contents of this publication are the sole responsibility of Roma World and may in no way be taken to reflect the views of the European Union“.
„Ovaj tekst izrađen je u okviru projekta: Vratimo se na početak – Parlament kao osnova vladavine prava koji je finansiran od Evropske unije. Za njegovu sadržinu isključivo je odgovoran/na/no Roma World i ta sadržina nipošto ne izražava zvanične stavove Evropske unije”.
