9.maj – Dan kada je sloboda progovorila svim jezicima

Danas obeležavamo 9. maj, jedan od najznačajnijih datuma u istoriji čovečanstva, dan kada je 1945. godine slomljena ideologija zla i fašizma. Ovaj datum nije samo istorijsko podsećanje na vojničku pobedu, već simbol trijumfa ljudskog dostojanstva, slobode i jednakosti nad mrakom diskriminacije i progona.

Deveti maj je jedinstven datum u svetskoj istoriji jer objedinjuje dva velika događaja koji su oblikovali savremeni svet: pobedu nad fašizmom i početak evropskog ujedinjenja. [1]

1. Dan pobede nad fašizmom (1945)

Ovaj praznik obeležava završetak Drugog svetskog rata u Evropi.

• Kapitulacija: Nacistička Nemačka je potpisala bezuslovnu kapitulaciju u Berlinu. U ime Nemačke akt je potpisao feldmaršal Vilhelm Kajtel, dok je ispred Saveznika potpisnik bio sovjetski maršal Georgij Žukov.
• Zašto 9. maj? Iako je kapitulacija potpisana u Berlinu 8. maja kasno uveče (u 23:01 po srednjoevropskom vremenu), u Moskvi je tada, zbog vremenske razlike, već nastupio 9. maj. Zbog toga Rusija, Srbija i većina istočnoevropskih zemalja slave 9. maja, dok zapadne zemlje praznik obeležavaju 8. maja.
• Kraj rata u Jugoslaviji: Iako je formalno rat završen 9. maja, na prostoru bivše Jugoslavije borbe su trajale sve do 15. maja 1945. godine.

Dan Evrope (1950)

Pet godina nakon završetka rata, napravljen je prvi korak ka stvaranju današnje Evropske unije.

• Šumanova deklaracija: Francuski ministar spoljnih poslova, Rober Šuman, predstavio je 9. maja 1950. godine plan za stvaranje prve nadnacionalne evropske institucije – Zajednice za ugalj i čelik.
• Cilj: Ideja je bila da se proizvodnja ovih ključnih ratnih resursa Francuske i Nemačke stavi pod zajedničku kontrolu kako bi novi rat između ovih zemalja postao „ne samo nezamisliv, već i materijalno nemoguć“.
• Simbol: Danas se ovaj dan slavi kao simbol mira, solidarnosti i ekonomskog povezivanja naroda Evrope.

Na taj način, 9. maj povezuje sećanje na vojničku pobedu nad zlom i viziju budućnosti u kojoj saradnja zamenjuje sukobe.

• Za romsku zajednicu, koja je kroz istoriju i sama podnela ogromne žrtve u borbi protiv fašističkog terora, ovaj dan ima posebnu težinu. On nas podseća na neophodnost zajedništva i neprekidne borbe za svet u kome razlike nisu povod za progon, već snaga koja nas povezuje. Istovremeno, slaveći Dan Evrope, gledamo u budućnost izgrađenu na temeljima demokratije i poštovanja ljudskih prava, verujući da je put mira i saradnje jedini put kojim vredi ići.

Romski otpor i žrtva koju svet ne sme da zaboravi

Dok slavimo slobodu, moramo se sa dubokim pijetetom setiti stotina hiljada Roma koji su bili žrtve sistemskog istrebljenja tokom Drugog svetskog rata. Od logora Aušvic-Birkenau, gde je postojao poseban deo za Rome, pa sve do stratišta širom okupirane Jugoslavije, romski narod je bio meta brutalne nacističke ideologije.

Međutim, 9. maj je i dan kada slavimo hrabrost. Malo je poznato u široj javnosti koliko su Romi bili aktivni učesnici antifašističkog pokreta. Romi nisu bili samo žrtve; oni su bili vojnici, partizani i ilegalci koji su rame uz rame sa ostalim narodima jurišali na neprijateljske rovove. Mnogi od njih dali su svoje živote za slobodu koju mi danas uživamo, ostavljajući nam u amanet obavezu da nikada više ne dozvolimo da se seme mržnje i rasizma ponovo rodi na našem tlu.

Pobeda izvojevana 9. maja 1945. godine postavila je temelje za Univerzalnu deklaraciju o ljudskim pravima, koja danas štiti svakog pojedinca, bez obzira na nacionalnu ili etničku pripadnost.