Legalizacija kuća u romskim naseljima
YUROM Centar iz Niša sa Regionalnim savetom za saradnju kreću u realizaciju pilot-projekta ozakonjenja 50 kuća u Nišu I Leskovcu.
Od donošenja Zakona o ozakonjenju objekata (2015. godine)do danas u celoj Srbiji je veoma malo, od oko 2 miliona nezakonitih objekata, legalizovano. Na osnovu dostupnih podataka, pretpostavlja se da je oko 20.000 kuća u romskim naseljima u statusu nelegalnog objekta I da u njima živi oko 120.000 Roma. Razlozi su razni, od nedostatka sredstava za legalizaciju (taksu) do nepoznavanja propisa, pa sve do izbegavanja plaćanja poreza državi.
Ciljevi projekta su:
- Jednostavniji, efikasniji, brži i jeftiniji postupak ozakonjenja
- Da svi nezakonito izgradjeni objekti, ukoliko ispunjavaju zakonske propise, budu ozakonjeni
- Da se omogući vlasnicima nezakonito izgradjenih objekata da dobiju legalne kuće koje će biti upisane u javne knjige, što će im obezbediti veću tržišnu vrednost, mogućnost uzimanja kredita stavljanjem nekretnine pod hipoteku…
- Istovremeno, vlasnici legalnih objekata će morati da polaćaju porez na imovinu, što će stvoriti uslove za bolje prostorno planiranje i uredjenje, racionalno korišćenje gradjevinskog zemljišta, a na kraju, dovešće i do legalizacije čitavih romskih naselja.
Živorad Asanović, u Nišu živi ceo svoj život, sa porodicom živi u porodičnoj kući koja nije legalizovana.
Imam kuću od 120 kvadrata , u njoj živimo nas 6-oro, predao sam zahtev za legalizaciju objekta još 2014.godine, nemam nikakv odgovor, a ni ja nisam bio da se interesujem šta se dešava sa mojim zahtevom jer nemam novca. Ova inicijativa je za svaku pohvalu i ja ću se prijaviti za ovaj vid pomoći, naglašava g.Asanović.
Ozakonjenje objekata u romskim naseljima predstavlja javni interes Republike Srbije, smatra direktor YUROM Centra, Osman Balić i dodaje da će se i najveći problem u ozakonjenju, dokaz o vlasništvu imovine, rešavati u skladu sa javnim interesom.
U toku leta biće napravljena baza podataka svih vlasnika kuća iz Niša i Leskovca zainteresovanih za legalizaciju. Prijavljivanje će se obavljati u prostorijama YUROM Centra u Nišu o potrebno je sa sobom poneti svu dokumentaciju koja se poseduje.
Proces ozakonjenja podrazumeva snimanje stanja objekta na temelju izrade izveštaja o zatečenom stanju sa elaboratom geodetskih radova, zatim pripremu traženih dokumenata, kao što su dokaz o vlasništvu, izvod iz Katastra, uplaćena taksa i drugo. Sve ove radnje obaviće saradnici YUROM Centra koji će i predavati te zahteve nadležnim institucijama. Ono što je posebno važno je za 50 objekata u Nišu i Leskovcu biti uplaćena i taksa koja se kreće u rasponu od 5.000 do 50.000 dinara i koja je mnogima bila previsoka. Prema važećoj tarifi, za objekat do 100 matara kvadratnih, taksa za ozakonjenje iznosi 5 hiljada dinara, za duplo veću kvadraturu objekta, taksa je 15.000, a za kuću koja ima 300 kvadrata za legalizaciju treba platiti 20.000 dinara. Za one koji žele da ozakone objekat veći od 300 kvadratnih metara, potrebno je na ime takse izdvojiti 50.000 dinara.
Realizacijom ovog pilot-projekta treba da se stvori model po kome bi moglo da se rešava pitanje legalizacije kuća u romskim naseljima u čitavoj Srbiji, koji u krajnjoj liniji ima za cilj legalizaciju i zaštitu brojnih romskih naselja od kojih neka postoje duže od 100 godina i nalaze se na atraktivnim gradskim lokacijama.
KAKO FUNKCIONIŠE ZAKON O OZAKONJENJU?
Ovaj zakon je najpre namenjen običnim ljudima, u većini slučajeva, građanima koji su lošijeg ekonomskog stanja, pa su bili prinuđeni da svoje kuće i objekte zidaju bez potrebnih dozvola.
Uz pomoć ovog zakona, vlasnici “divljih” nelegalnih objekata dobiće legalne kuće na koje će uredno plaćati porez. Odnosno, to su „čiste kuće“ koje će moći da ostave u nasledstvo svojoj deci, unucima, moćićete da ih prodajete po većoj ceni jer su legalne I ozakonjene, moćićete da ih popravite uz finansijsku pomoć drugih medjunarodnih organizacija ili će moći da ih koriste kao hipoteku za kredit.
KOJE SU POSLEDICE NEPOŠTOVANJA ZAKONA O OZAKONJENJU OBJEKATA?
Ovde posledice mogu biti veoma kobne, pa se Vaša nelegalno podignuta kuća ili stan, mogu srušiti. Mnogo je jednostavniji i bolji način da se izvrši legalizacija objekta, sada sa novim pogodnostima.
Da bi se legalizovala kuća od 100 kvadrata, sada Vam je potrebno svega 5.000,00 dinara. Ali I to će umesto vas platiti YUROM centar, odnosno Regionalni Savet za saradnju I Fondacija za otvoreno društvo koji finansijski pomaže ovu pilot akciju ozakonjenja kuća u romskim naseljima u Srbiji .
DOKUMENTI SU POTREBNI ZA DOKAZIVANJE VLASNIŠTVA NAD OBJEKTOM?
Da bi građanin mogao da ozakoni svoju kuću, stan, garažu ili lokal, potrebno je dostaviti dokaz o odgovarajućem pravu nad građevinskim zemljištem, ili objektom. Tu se podrazumeva: pravosnažna sudska presuda; ugovor o prenosu prava korišćenja, odnosno kupovini zemljišta, ugovor o kupovini objekta ili kupovini objekta u izgradnji, pravosnažno rešenje o nasleđivanju.
UKOLIKO NE POSTOJI DOKAZ O VLASNIŠTVU, KAKO SE MOŽE LEGALIZOVATI OBJEKAT?
Ako stanari godinama žive u određenoj kući, a nemaju pri tome dokaz o vlasništvu, mogu da ozakone svoje objekte tako što će priložiti dokaz da su savesni korisnici – a to su plaćeni računi za porez, struju, komunalije.
DA LI POSTOJE GRAĐANI KOJI SU OSLOBOĐENI PLAĆANJA TAKSE?
Odgovor je DA! U te kategorije spadaju ljudi sa invaliditetom, korisnici socijalne pomoći kao i samohrani roditelji, uz uslov da su vlasnici kuća ili stanova do 100 kvm.
KONTAKT : Ako su vam neophodna dodatna pojašnjenja za vaš objekat, slobodno kontaktirajte YUROM centar;
Telefonom 018 424 69 40 , ili na sledeću meil adresu yuromcentar@sbb.rs , takođe možete doći u našu kancelariju Adresa: YUROM Centra u Nišu na adresu Trg Kralja Aleksandra 2a , Poslovni centar Aleksandrija lokal broj M 11 (preko puta pekare “Bata Bane” kod Komercjalne banke u Nišu)
„Izradu ovog teksta omogućio je EUROPEAN endowment for democracy. Sadržaj i stavovi izneti u ovom video-materijalu predstavljaju stavove autora projekta „ Dodatna podrška EU medijima u Srbiji tokom pandemije COVID-19 – Podrška Roma World“ i nužno ne izražavaju stavove EUROPEAN endowment for democracy.“
