Počeo Ramazan – poseban mesec u Islamu

Ramazan traje 30 dana, i pada uvek na isti dan u islamskom kalendaru, dok datum na gregorijanskom kalendaru varira iz godine u godinu, budući da je gregorijanski kalendar solarni, a islamski lunarni, prenosi Kossev.

Ramazan je deveti mesec u islamskom kalendaru.

Jedna od pet temeljnih dužnosti svakog vernika islamske veroispovesti je i post koji se sprovodi u ovom mesecu. Tokom trajanja Ramazana oni se moraju uzdržavati od hrane, pića i telesnih zadovoljstava, i to od zore pa do zalaska sunca – odnosno iftara ili ramazanske večere.

Tada je u kućama Muslimana posebno svečano, porodice i prijatelji se okupljaju, obeduju zajedno i druže i to posle teravije – odnosno molitve.

Kao i u hrišćanskoj veri, i kod muslimana suština posta je uzdržavanje od ružnih reči, dela i primisli i nasuprot tome – činjenje dobrih dela. Prvi dan ramazanskog posta islamski vernici započeli su već sinoć nakon zalaska sunca.

Ramazanski post završiće se kada se pojavi mlad mesec, kada nastupi Ramazanski Bajram.

Neke grupe ljudi su ipak izuzete iz obaveze posta. To su deca pre puberteta i mentalno zaostale osobe. Nekim grupama se dozvoljava odgoditi post:

1. ženama nakon poroda i u vreme mesečnice obvezne su odgoditi post (i sve druge islamske dužnosti) i nadoknaditi ga kasnije
2. putnicima
3. ratnicima
4. bolesnicima
5. onima koji ne mogu post izdržati zbog teških poslova
6. iznemoglima od starosti
7. ženama u trudnoći i dojenju ako ne mogu post izdržati.

Sve ove grupe dužne su kasnije kroz godinu nadoknaditi post dan za dan (da ne stigne sledeći ramazan,a da nisu napostili prethodni) ili nahraniti po jednog siromaha za svaki propušteni dan posta.

Tokom ramazana stavljen je naglasak na duhovnu higijenu – izbegavanje ružnih misli, reči i dela. Dakle, ramazanski post nije samo sustezanje od jela i pića već pokušaj oplemenjivanja ljudskih karaktera i osobnosti dodatnom strpljivošću, mirotvorstvom, suosećajnošću i dr.

Pre nego je muslimanima propisan post u mesecu ramazanu (a to je druga godina po Hidžri), Muhamed je preporučivao post u „tri desetine“: prvih deset dana meseca muharema, poslednjih deset dana ramazana te prvih deset dana meseca zul-hidždžeta po islamskom kalendaru.

Ramazanski post završava s krajem meseca ramazana, dakle, 1. shavala. Taj praznik se naziva Ramazanski bajram (arap. عيد الفطر Eid ul-Fitr). Tog se dana klanja poseban, tzv. Bajram-namaz te se posećuju preminuli rođaci na grobljima. Porodice razmenjuju darove i obilnim obrocima proslavljaju doček još jednog velikog muslimanskog praznika, Bajrama.

Koristi posta:

1. Post je vežba izdržljivosti, snage volje i vere. Musliman odlučuje postiti da bi ispunio obvezu prema Alahu i tako učvršćuje svoj karakter uskraćujući sebi ispunjenje osnovnih ljudskih potreba: za jelom i pićem.
2. Post je sredstvo promicanja solidarnosti sa onima koji su žedni i gladuju zbog siromaštva, a ne svojom voljom.
3. Post je u službi zdravlja. Smatra se da se uz post telo lakše očisti od nagomilanih štetnih stvari.