Dostojanstvo, sloboda i pravda za sve – Međunarodni dan ljudskih prava

Širom sveta obeležava se Međunarodni dan ljudskih prava, ove godine pod motom „Dostojanstvo, sloboda i pravda za sve“. Generalni sekretar Ujedinjenih nacija (UN) Antonio Guteres pozvao je zemlje članice, civilno društvo, privatni sektor, kao i ostale da stave ljudska prava u središte svojih napora kako bi se zaustavili „današnji štetni trendovi“.Antonio Guteres, u poruci povodom Međunarodnog dana ljudskih prava, naveo je da se „svet suočava s međusobno povezanim izazovima za ljudska prava bez presedana“, upozorivši da su glad i siromaštvo u porastu, čime su ugrožena ekonomska i socijalna prava stotinama miliona ljudi.

Poverenica za zaštitu ravnopravnosti Brankica Janković izjavila je danas da se Medjunarodni dan ljudskih prava ove godine obeležava u senci velikih potresa i dinamičnih promena, što je uticalo i bacilo senku i na poštovanje i ostvarivanje ljudskih prava i njihovo češće kršenje. „U ovo turbulentno doba, dok se oporavljamo od pandemije i dok su milioni ljudi u pokretu – primorani da napuste svoje domove zbog rata, progona, siromaštva, klimatskih promena, još uvek je za mnoge samo slovo na papiru načelo ‘Svi ljudi rodjeni su slobodni, sa jednakim dostojanstvom i pravima’ iz Opšte povelje o ljudskim pravima“, navela je poverenica u saopštenju. Kako je kazala, gorući problem u mnogim zemljama je rodno zasnovano nasilje dok je u Srbiji za njihov dom je postao najopasnije mesto za život. „A za to pravo nad pravima, pravo na život, uskraćeno je njih 25 u ovoj godini“, istakla je Janković. Ona je rekla da praksa Poverenika za zaštitu ravnopravnosti pokazuje da su žene u lošijem položaju u odnosu na muškarce u domenu rada i zapošljava, pa su česti slučajevi diskriminacije trudnica i porodilja, žena koje su pred penzijom, osoba sa invaliditetom i Romkinja. Istakla je i da se pripadnici LGBT zajednice suočavaju s govorom mržnjem pretnjama i nasiljem, što se često i ne prijavljuje.

Tako kaže Generalni sekreta UN , čak imamo i lep slogan – moto za ovu godinu, ali  saopštenje  poverenice za zaštitu ravnopravnosti  govori da situacija u našoj zemlji nije sjajna.

Na trenutak bih hteo da podsetim naše čitaoce i na situaciju na Kosovu i Metohiji gde je baš 10 .decembra 2022. na severu Kosova zabeleženo prisustvo kosovskih  policajaca.

Preko 50 policajaca u četvrtak veče snimljeno je tokom raspoređenja na ulicama Severne Mitrovice. Njihovo postavljanje obavljeno je bez otpora lokalnog stanovništva. U pitanju su pripadnici regulanih policijskih snaga a ne Specijalnih jedinica.Kosovska policija prethodno je saopštila je da će u narednim danima povećati svoje prisustvo na severu Kosova i dodala da su „održavanje javnog reda, garantovanje bezbednosti, zaštita života i imovine svih građana bez razlike, među njenim glavnim ciljevima“, piše list Blic. Da li ljudi koji žive u tom delu Kosova mogu biti mirni? Da li mogu da računaju na dostojanstveni život, slobodu i pravdu?

Predsednik Srbije Aleksandar Vučić je nakon sednice Saveta za nacionalnu bezbednost rekao da se iz međunarodne zajednice može čuti mnogo neistina o stanju na terenu na severu Kosova.

„Kosovska policija, ne specijalna, već i obična ne sme da bude na severu, sem direktorata sever. Da ne pričamo da su juče i danas upadali sa specijalnim jedinicama, što se međunarodna zajednica pravi da ne vidi“, rekao je Vučić u uključenju u Dnevnik 2 na RTS.

Predsednik Srbije pozvao je Srbe sa Kosova da ostanu mirni i da ne nasedaju na provokacije.

„Događa se ono što smo najavili i juče i prethodnih dana i nedelja. Najpre s tog međunarodnog aspekta, u kom imate direktnih falsifikata, ogoljenih laži o stanju na terenu. Na terenu imamo tešku borbu jednog naroda za opstanak na svojim ognjištima“, rekao je Vučić.

Dobro je da naši sunarodnici na Kosovu imaju svoju državu koja ih podržava, i predsednika koji štiti interese države i Srba koji žive na Kosovu i Metohiji.

U martu ove godine konačno je stupio na snagu dugo najavljivani zakon o socijalnim kartama.

Nadležni su zakon predstavili kao važan iskorak ka unapređenju sistema socijalne zaštite: uvodi se automatizacija u odlučivanju centra za socijalni rad i  algoritam, koji će sabirati sve lične podatke (njih oko 130) o licima koja su korisnicima socijalne pomoći i time kreirati njihovu Socijalnu kartu. Glavni argument je bio da u sistemu socijalne zaštite ne postoji razmena podataka i da se zbog toga socijalna pomoć ne isplaćuje onima kojima je najpotrebnija. Sada, sa uplivom tehnologije, ovakve greške neće biti moguće. Bez zašto/kako/šta može da se učini. Jednostavno je – kompjuter je odlučio.
Na ovaj način, došlo je do potpune dehumanizacije procesa, a u isto vreme i do nemogućnosti kontrolisanja i nadzora postupaka, jer algoritam nije transparentan i nije dostupan javnosti. Pre primene Zakona o socijalnoj karti, broj korisnika novčanih socijalnih davanja bio je 211 266 lica, koliko ih je bilo u februaru, a nakon početka (nepotpune) primene zakona na evidenciji je 189 036 lica (avgust 2022. godine). Dakle, više od 10 procenata korisnika je uklonjeno iz sistema socijalne zaštite u Srbiji. Istovremeno, siromaštvo se nije smanjilo za više od 10 procenata, kažu iz organizacije A11.

Kakva je bila situacija u Nišu,10.decembra na Dan ljudskih prava.

Niko iz OCD kao i lokalne vlasti nije obeležio ovaj dan, očigledno da je u Nišu sve potaman! Međutim moja obaveza kao novinara je da Vas podsetim da već 7 meseci 24 porodice u naselju Bulevar 12 februar. Početkom decembra su meštani ovog naselja sa još nekoliko desetina mladih Roma i Romkinja iz Vranja, Leskovca Aleksinca i drugih gradova zahvaljujući organizatoru protesta Opre Roma Srbija otišli u Beograd na protest ispre Ministarstva rudarstva i energetike kako bi se mogli izboriti za svoje pravo na dostojanstven, slobodan i pravedan život kako glasi ovogodišnji moto UN. Na svu sreću dobili smo obećanje da će sredinom decembra ovo naselje dobiti ponovni priključak na elektro mrežu, ali da li će biti tako ostaje da se vidi.Romi iz naselja su na protestu tog dana ispred Ministarstva pored parola i uzvika „Hočemo struju“, dok su čekali rezultate pregovora, uz muziku sa razglasa počeli da pevaju i igraju i to po kiši. To može samo moj narod, romski narod koji nikada nije vodio rat za neku teritoriju ili bilo šta drugo, a učestvovao je u ratovima pod zastavom države u kojoj žive, i mnogo puta naše žrtve ostaju zaboravljene. Mi nemamo našu matičnu državu niti predsednika iste, koji bi u ovakvim i sličnim situacijama stao uz nas, ali zato imamo naše romsko jedinstvo, poštovanje i razumevanje. Ne smemo zaboraviti muziku i igru koja nam je u teškim vremenima spasila život, eto i moje nišlije su tog kišnog dana u Beogradu ispred Ministarstva igrali i pevali i tako se borili za svoje pravo, mi drugačije ne znamo i ne umemo!

“Projekat „Romski život kroz naš objektiv!“ se realizuje u okviru Programa malih medijskih grantova koji finansira Ambasada SAD a administrira Media i Reform Centar Niš. Stavovi, mišljenja i zaključci izneseni u projektu nužno ne izražavaju stavove MRCN i Ambasade SAD već isključivo autora.“