Zapošljavanje Roma još uvek najveći problem!

Prema podacima Ankete o radnoj snazi, u drugom kvartalu ove godine broj zaposlenih u Srbiji je iznosio 2,89 miliona, nezaposlenih 257.800, dok je stopa nezaposlenosti iznosila 8,2 odsto, objavio je Republički zavod za statistiku u septembru 2024. (RZS).

Broj zaposlenih u Srbiji u drugom kvartalu je bio veći za 48.400 u odnosu na isti lanjski period, broj nezaposlenih je bio manji za 44. 800, a stopa nezaposlenosti je smanjena za 1,4 procentna poena.

U odnosu na prvi kvartal 2024. godine porastao je broj zaposlenih za 28.000, dok se broj nezaposlenih smanjio za 41.300. Ukupna stopa neformalne zaposlenosti iznosila je 11,8 odsto, pri čemu je stopa neformalne zaposlenosti u sektoru poljoprivrede iznosila 51,7 odsto, a u sektorima van poljoprivrede 5,9 odsto.

Ovaj Tv paket je deo projekta „Romi sa Nišave- Rroma tari Nishava“ koji je sufinansiran sredstvima iz budžeta grada Niša, na osnovu konkursa za sufinansiranje medijskih sadržaja u 2024.godini, stavovi izneti u ovom video materijalu predstavljaju stavove autora projekta nužno ne izražavaju stavove Grada Niša.

Keriba buti taro rromano amalipa panda baro problemi ko amaro amalipa! Gendo taro manusha kola kerena buti ki Srbija ko septembri 2024.bersheste sine 2,89 milionija, buzi buti 257.800 djene, dji kaj  e stopa taro nakeriba buti 8,2 procentija. O gendo taro nakeriba buti perela, numa ko rromano amalipa odova na dikhelape, soske o stepeni tari diskriminacija thaj predrasude ko keriba buti but baro.

Profesorka Nevena Petrušić, phenela kaj diskriminacija basho te kerel pe buti isi.

Kana o lafi tari diskriminacija ki buti, akate mora te phenolpe kaj svako sluchaj, buti bashi peste thaj da li nekada alo dji e diskriminacija  valjanol te rosolpe thaj te pucholpe thaj te dikhenpe sa o bucha. Nekada ovola kaj odova so ulo, dova so khoni naje primimo na skavi diskriminacija soske basho odova valjanol te ovol shukar phenipa (dokaz), numa po nesavo drom isi bucha kana ko puchipa e diskriminacija.  Ko rndo palal odoja diskriminacija ovena predrasude, stereotipija taro Rroma, taro odova save tane butikerdutne…

Osman Balich taro YUROM Centar phenol kaj valjanol neve afrmativno mere basho problemi ko keriba buti.

Panda bucha ki funkcija taro te keren buti o Rroma, da li ko puchipa anti-diskriminaciono numa avera afirmativno mere sa jekh, valjanol te anena pet haj te koriguinenpe mere kola isi, sa dji kaj na avaja dji kop o baro gendo taro Rroma kola kerena buti. A odova ka ovol ka dji ko 50% taro RRoma  kola shaj kerena buti khuven ki buti thaj gndinava kaj e Srbija neshto kerdja pozitivno. Amen liljam Hakaj taro socijalno preduzeche, isi amen Hakaj ko sezonsko bucha, odova basho starto , shukar thaj akana valjanena o lokalno samouprave te odola hakaja taro socijalno zadruga djivdinen ko lokali te o manusha kola po phare arakhena buti ovol olenge po kolaj kote ka lent haj o okalno samouprave. Lokalno samouprava naje than kote na kerelape khanchi numa odote valjanol te kerenape politika taro lokalno razvoj. Okova so amen sijam zainteresuime tani politika taro poshukaripa taro rromano amalipa.

Radmila Neshich taro Pirot phenela kaj po baro gendo taro Rroma valjanol te kerol buti ki lokalno samouprava.

Avdive kerdjam lafi taro odova kaj premalo gendo trao nacionako minoritetija ki Srbija proporcionalno valjanol te ovol o gendo taro manusha kola kerena buti ko rashtrake institucije, odoja buti koja valjanol te kerolpe soske isi amen rezultatija ko sikljovipa, isi amen baro gendo taro Rroma thaj Rromnja kola agorishindje mashkarune sikavne, akultetija, odoleske valjanol te gndina pi olende thaj te kera shaipa, mehanizmija kola premalo amaro hakaj thaj odova te ovol diso so em aver generacije ka ovol olen. Phenava, amen keraja basho aver generacije.

Diskriminacija taro rromano amalipa ko keriba buti ovola, odova phenena o manusha kasaja kerdjam lafi. Pachaja kaj e rashtra ko amalipa e rromane amalipaja ka arakhi reso basho akava bute bershengo problmi. Dji tada rromane preduzetnikija korokore peske phravena drom ki lumija taro biznis, akana azhutipaja tari REDI organizacija.

Milosh Matich, sherutno tari Pechenjara 018 phenela kaj azhutipa taro REDI but importantno ki oleski buti.

Akaja buti keraja nekobor bersh, numa ko palune 3 bersh registruindjam odoja pechenjara thaj startuindjam amare proizvodija thaj shukar keraja buti. Taro REDI tim thaj GIZ liljam azhutipa , jek shurilica koja but azhutindja amenge, thaj bajrardja Amari buti baso 20 dji ko 30 %, thaj dindjam buti basho panda duj manusha. Digitalizacija thaj biznis planija thaj odova menadzment amenge azhutindja soske amen gndindjam kaj djanaja te kera buti, numa tada dikhljam kaj  na djanaja. Thaj dosta sikljiljam sar te spreminaja amen em basho trzishte, sar te keraja fotografije., odoja digitalizacija amenge but azhutindja.

Svetislav Jovanovich, tari firma Tepih servis Čisto, phenela kaj azhtipa ko lilja taro REDI oleske but importantno.

Amen keraja buti naformlano ko thojba taro tephija thaj chistinaja o khera thaj objektija 5 bersh, numa akana amenge ko plani registracija em taro tepih servis, a mangaja em te kera buti sar vulkanizeri. Taro REDI liljam oprema bashi vulkanizersko buti thaj amenge but importantno te bajrara e buti thaj te kera buti e firmencar, taksi sluzhbe thaj sig poshta, mangaja te la jek krediti koleja ka la jek objekti, thaj adjahar te basho 8-10 bersh te ko than te iranaja e kirija ka ovol amen lokali kova ka aćhol em ko avera generacije. But amenge importantno tar REDI biznis obuka, avera obuka, mentorstvo. Olendar but shukar so amenvar ko svako amaro phiriba anglal. Sebepi taro azhutipa taro REDI, thaj olengoro mentorstvo gndinav kaj ka bajrara e buti em hari basho trin droma thaj ki Amari buti ka ćhiva nesave inovacije.

Sasha Jumerovich, project menadjeri taro REDI phenla kaj akaja organizacija zorarol e rromen ki ekonomija.

Jekhe lafeja soj REDI? Odoja tani organizacija koja kerola buti ko ekonomijako zoralipa taro Rroma thaj odova prekali promocija taro preduzetnishtvo, promocija thaj razvoj taro rromano preduzetnishtvo thaj keriba buti. But importantno thaj shukar so o rromane preduzetnikija dikhena avdivesutne trendija thaj inovacija, tha premalo isi preduzetnikija kola kerena buti ko digitalno marketing thaj kola kerena biznisija thaj buti kola shaj te keren sasto buchakoro modeli.