Zdravstvena zastita Roma/kinja

Zakon o zdravstvenoj zaštiti- ovim Zakonom se uređuje sistem zdravstvene zaštite uu Republici Srbiji, njegova organizacija, društvena briga za zdravlje stanovništva i opšti interes u zdravstvenoj zaštiti.

Zdravstvena zaštita obuhvata sprovođenje mera i aktivnosti za očuvanje i unapređenje zdravlja državljana Republike Srbije.

Ružica Jovanović je mlada zdravstvena radnica, medicinska sestra koja je imala sreće i odmah posle završene srednje škole počela da radi u državnoj bolnici u kojoj je i stažirala. Bolnicu je napustila posle dve godine jer su joj uporno produžavali ugovor o radu na 6 meseci iako su koleginice koje su posle nje počinjali da rade dobili ugovore o stalnom radnom odnosu.

,,Zdravstvena zaštita je dostupna svima u teoriji ali u praksi nije baš tako. Kao zdravstveni radnik koji je radio dve godine u državnoj zdravstvenoj ustvanovi i sada kao medicinska sestra u privatnoj klinici i u patronaži, mogu reći da mnoge romske porodice žive u siromaštvu i da im to znatno otežava pristup zdravstvenim uslugama. Nemaju lične dokumente pa samim tim ne mogu da se regularno zaposle već rade na sezonskim poslovima i kao sakupljači sekundarnih sirovina, što sam produbljuje siromaštvo i nestabilnost u kojoj se njihove porodice nalaze.

U privatnim klinikama retko su viđeni, gotovo da ih uopšte nema baš iz razloga jer nemaju stalne mesečne prihode a za državnu ustanovu nemaju overenu zdravstvenu knjižicu koja bi im omogućila pregled. Podelila bih jednu važnu informaciju, a to je da dosta žena, koje su se ostvarile kao majke, usled nedostatka informisanosti i loše socijo-ekonomske situacije, ne posećuju ginekologe. Stopa raka grlića materice je sve veća, a istim tim majkama deca nisu vakcinisana na vreme.

Zbog svega gore navedenog životni vek Roma i Romkinja je za 25 godina kraći od životnog veka opšte populacije“

Razgovarali smo i sa zdravstvenom medijatorkom koja ima višegodišnje iskustvo u radu sa romskom populacijom i ona nam je rekla da situacija nije sjajna ali da kao neko ko je dugo godina u ovoj problematici vidi velike pomake, pogotovo kada je u pitanju vakcinacija dece i obavezni zdravstveni pregledi.

Kao veliki problem istakla je ne overene zdravstvene knjižice usled migracija iz manjih mesta u Beograd kada lica nemaju mogućnosti da se prijave na adresu u Beogradu pa overa knjižica nije u nadležstvu Grada nego moraju da idu u mesto na kojem su prijavljeni da bi ostvarili pravo na besplatnu zdravstvenu zaštitu.

Sastipasko zutipe

Zakono pala sastipasko arakhipe – kava kanono kerel regulacia pala sastipasko arakhipe ande Republika Srbija, oleski organizacia, socijalno arakhipe pala sastipe e populaciako thaj generalo intereso pala sastipasko arakhipe.

Sastipasko arakhipe inćarel implementacija merengi thaj aktiviteturengi palo arakhipe thaj lačharipe sastipasko dizutnengo andar Republika Srbija.

Ružica Jovanović si terni sastipaskiri butjarni, nasvalimaski sestri savi sine baxtali te lel te kerel buti ki themutni bolnica sigo palo agorisardipe e gimnazijako, kote kergja praktika. Voj mukhlas e bolnica pala duj bersh ke von persistentnie lungarde lako buciako kontrakto pe 6 shon, vi te sas ke e kollegura so line te keren buchi pala late line permanentni buciake kontraktura.

„Sastimasko zutipe si savorenge ande teoria, ferik ke ande praktika naj dosta kade. Sar sastipasko butjarno savo kerdem buti duj berša ki raštraki sastipaskiri institucia thaj akana sar nasvalipa ki privatno klinika thaj ko patronato šaj te vakerav kaj but romane familie dživen ko čorolipa thaj odoja kerel buteder phare lenge te resen sastipaskere servisura . Nane len personalno dokumentia, odolesqe naśti te len regularno buti, numaj keren buti ko sezonalno buti thaj sar kolekcioneria e sekundarno surovinengo, so korkori peste buvljarel o čorolipe thaj o na-stabiliteto kote so arakhen pe olengere familie.

Von si tikno dikhline ano privatno klinike, pashe ni jekh, vash o sebepi so nane len konstantno masekosko inkomesti, thaj vash e themesko institucia, nane len certificirime sastipasko lil savo ka del shaipe te oven dikhline. Mangav te ulavav jekh importantno informacia, savi si kaj but džuvlja, save so kerdile deja, na vizitinen e ginekologen sebepi jekh bibutjako informaciako thaj jekh bilačhi socio-ekonomikani situacia. E siffra pe livmoderhalscancer vazdel pe, thaj e chavora kadale sa kodol dejange chi sas vaccinime pe vrama.

Pala sa so si opral phendo, e dživdipaski vrama e Rromane muršengi thaj džuvljengo si 25 beršenca maj cikno katar o trajo e generalo populaciako.

Amen vakerdam vi e sastipaskere mediatorka savi isi la but beršengi eksperienca ki buti e romane populaciasa, thaj voj phenda amenge kaj e situacia nane bari, numa sar vareko savo si hamime ano akava pučipe but berša voj dikhel baro progreso, maj but kana avel kaj e vaccinacia e chavorenge thaj e obligatorikane sastipaskere egzaminacie.

Sar baro problemo voj sikavgja bicertificirime sastipaskere karte sebepi e migracija kotar maj cikne forora ko Beograd, kana o manuša na isilen šajipe te registruinen pe ko adresa ko Beograd, odolesqe i certifikatiribe e karte nane ani jurisdikcija e forosko, numa von musaj te djan ko than kote so sas registrime te shaj keren o hakaj te len bipokinipesko sastipasko zutipe.