Obrazovanje je važan deo svakodnevnog života u romskoj zajednici!

U Srbiji je samo jedan odsto Roma steklo visoko obrazovanje, dok kod opšteg stanovništva ta stopa dostiže 23 odsto, pokazuju podaci Programa Ujedinjenih nacija za razvoj (UNDP). Na putu do fakulteta Rome čekaju brojne prepreke, od siromaštva, preko diskriminacije, do maloletničkih brakova. Onima koji istraju u tome na raspolaganju su afirmativne mere, ali iz Nacionalnog saveta romske nacionalne manjine smatraju da treba povećati kvotu.

U Nacionalnom savetu zajednice kažu da teški materijalni uslovi često otežavaju školovanje, ali afirmativne mere, stipendije i podrška pedagoga daju rezultate.Iz godine u godinu povećava se broj Roma koji završavaju kako više škole tako i fakultete. Nacionalni savet romske nacionalne manjine svake godine izdaje preko 250 preporuka za upis studenata na visokoškolske ustanove i više od 150 studenata se svake godine upisuje, veliki broj njih završava školovanje i zaista smo ponosni na činjenicu da znatno veći broj mladih Roma ima visoko obrazovanje“, rekao je Dalibor Nakić, predsednik Nacionalnog saveta romske nacionalne manjine.

Na sastanku koji je održan 4.10.2023.godine između Ministarke prosvete Slavica Đukić Dejanović i predsednikom Nacionalnog saveta romske nacionalne manjine Daliborom Nakićem i njegovim saradnicima, dobili smo zvanične informacije o broju dosadašnjih korisnika afirmativnih mera.

Afirmativnim merama do sada je u srednje škole upisano više od 18.000 učenika romske nacionalnosti, a ove školske godine upisano je 2.451 učenika u srednje škole, od toga 55 odsto su devojčice, što me posebno raduje. Takođe, afirmativnim merama, na visokoškolske ustanove upisano je više od 2.000 studenata, a 51 odsto čine devojke “, istakla je ministarka.

Zvaničnih podataka o broju srednjoškolaca i studenata u Nišu nema, ali sudeći prema broju srednjoškolaca koji se u ovoj odini konkurisali za gradske stipendije je oko stotinu, ali se može reći da ih ima oko 150, što se tiče studenata njihov broj je skroman ne više od desetak.

Kakva je bila situacija u vremenu kada nije bilo stipendija za romske studente porazgovarali smo sa nastavnicom nemačkog jezika Susanne Kurtešević koja sada radi između ostalog u OŠ „ Vuk Karadžić“ u Nišu od 2010.godine.

Inače Susanne je do svoje 15 godine života sa roditeljima živela  u Nemačkoj, nakon toga vraćaju se u Srbiji gde završava gimnaziju, dok je fakultet upisala sa desetak godina zakašnjenja 1997.godine, uporedo je radila i studirala, kako i sama kaže nije joj bilo teško jer je  sve osnove, gramatiku nemačkog jezika već znala.  Ona je dete iz mešovitog braka kako nam je rekla „između svetova“, otac je iz romske zajednice dok je majka iz srpske zajednice. Iako joj je otac iz romske siromašne porodice,  ponosno ističe da je to jedna vrlo obrazovana porodica, što je i rezultiralo njenim visokim obrazovanjem.

Na naše pitanje da li je tokom njenog  studiranja bilo romskih studenata, odgovor je bio da u njenoj grupi nije bilo pripadnika romske zajednice osim nje.

Da li je tokom studiranje bio neki vid diskriminacije prema tebi?

Za vreme studija ne, nisam primetila, meni ništa lično, ali nije me niko ni pitao, niti sam ja ofanzivno išla na to da svakome bilo šta zakačim na nos, jer ja smatram prvo na prvo to nije bitno, ali da postoji diskriminacija naravno da postoji!

Na koji način vi pomažete deci iz romske zajednice?

Smatram da deci pomažem svakog dana, samim mojim poslom, jer nije samo to da ja njima predajem jezik, ja pokušavan i da im ukažem na važnost obrazovanja, pogotovo za romsko dete naročito za devojčice, i koliko je to važno. Da sutra imaju bolji život, u odnosu na njihove majke, da imaju svoje parče hleba u rukama. Da su nezavisne! Jer kad su nezavisne, onda ne moraju neke stvari ni da trpe, da mogu samostalnije i samoodređeno da žive. Jaka žena, će odhraniti jako dete, jaku ličnost! Smatram da je to eto jedan vid pomoći.

Koliko akademski građanin iz romske zajednice, može pomoći u razbijanju predrasuda prema romima?

Koliko god se neko trudio, mislim da nije adekvatno shvaćeno, jer ipak mi živimo u takvom svetu, da ti bez obzira na tvoje obrazovanje, ti si uvek u tom nekom obrazovanom svetu većinskog stanovništva, ti si uvek ROM za njih!, koliko god ti bio, obrazovan, kulturan, ali ti si uvek to, svedu te na to. Ja mnogo volim kad mi kažu da sam Ciganka, jer znam da nema ništa drugo, nikakav drugi argument da mi iznese nego to.

Kakav je položaj romske zajednice danas, iz vašeg ugla?

I dalje  po školama, romska deca sede u zadnjoj klupi, iako ih je dvoje sede zajedno. Uvek je pod pretpostavkom da nije sposobno, iako negde zapne to je tako, zato što je to tako. Retko gde to dete i od svakog nastavnika dobije po meni adekvatnu pomoć, jer možda je tom detetu nekad potrebna i malo vea pomoć da bi ono krenulo, jer nikad se ne zna iz kakve je sredine, šta je u kući, da li to dete ima podršku u kući, ali džaba kad njemu ne može niko da pomogne. Danas su ljudi u slaboj materijalnoj mogućnosti, i nisu u mogućnosti da plate nastavnika za dodatne časove, tako da ovde u školi gde ja radim, uspeh koji deca postižu to je zasluga njihova i njihovih nastavnika. Nisu tu neki ekstra profesori koji se plaćaju, mi imamo mnogo talentovane dece na raznim poljima, u sportu, ali nema ko da ima plati da recimo idu na trening, zašto mi ne bismo moli da iznedrimo jedno dobrog fudbalera, košarkaša, vaterpolistu, klizača bilo šta? Ali, nema se prilika, možda bi neko od njih bio vrhunski jahač ili šta god, ali nema podršku,  nema odakle !

Sikljovipa tano imporantno kotor ko djivipa taro rromano amalipa!

Ki Srbija 1 procenti taro Rroma isi olen ucho niveli taro sikljovipa, djikaj ko avera odoja stopa avela dji ko 2 procentija, sikavena podatkija taro UNDP. Po drom dji ko fakulteti e Rromen isi but pharipa, chororipa, diskriminacija, thaj napherde bershengo prandipa. Kola kola shaj te nakhen akava isi olen afirmativno mere, numa taro Nacionako saveti e rromengo phenena kaj valjanol te bajraripe e kvota.

Ko Nacionako saveti phenena kaj phare materijalno bucha kerena po phare o sikljovipa, numa airmativno mere, stipendije thaj podikeripa taro pedodija dena rezultatija.

Taro bersh ko bersh bajrola o gendo taro Rroma kola agorishinena uche sikavne thaj fakultetija. Nacionako saveti taro rromano minoriteti ko svako bersh dela po buderi taro 250 preporuke basho ramosardipe taro studentija thaj po udeti taro 150 studentija ko svako bersh ramosarenape, baro gendo taro lende agorishini sikljovipa thaj amen keraja olencar baripa soske isi amen po baro gendo taro terne Rroma kola agorishinen fakultetija“, phenela Dalibor Nakich, prezidento taro Nacionako saveti e rromengo.

Ko kedinipa kova sine ko 4.oktobri 2023.bersheste, mashkari Ministarstka taro sikljovipa Slavica Đukić Dejanović thaj prezidento taro rromano saveti Dalibor Nakich, liljam zvanichno informacije taro sikavne kola koristinena afirmativno mere.

Afirmativne merencar dji akana ko mashakrune sikavne ramosardo po buderi taro 18.000 sikavne taro rromano amalipa, ko akava sikavno bersh ramosardo .451 sikavno ko mashakrune sikavne, taro olende 55 % tane ćhaja , so mage but nais. Prekalo afirmativno mere, ko uche sikavne ramosarde po buderi taro 2 milje studentija, a 51% tane đuvlja, phendja e ministarka.

Oficijalno podatkija taro gendo taro studentija thaj mashkasikavutne ko nish na djanelape, numa premalo gendo taro olende kova akava bersh konkurishindje basho stipendije sine 100, numa shaj phenol pe kaj isi dji ko 150, dji kaj studentija isi na po but taro 10.

Sar sine e buti ko vakti kana na sine stipendije basho rromane studentija kerdjam lai e sikavutnaja tari germanijaki ćhib Susanne Kurteshevich koja kerela buti ki Fundoni sikavni „Vuk Karadjich“ ko Nishi taro 2010.bersh.

E Susanne dji ko ple 15 bersh ple dadeja thaj dajaja djivdindja ki Germanija, palo odova irandjape ki Srbija kote agorishini gimnazija, dji kaj o fakulteti rasosardja 10 bersh po palal 1997,bersheste, oj kerolaj buti em djalaj ko fakulteti, sar em korkori phenol na sine olake pharo soske germanijaki ćhib djanolaj shukar. Oj tani ćhavo taro meshimo prandipa sar phendja „mashkare lumije“ o dad taro rromano amalipa, e daj taro srbikano amalipa. Em ako o dad sine tari rromani choriri familija, baripaja phenol kaj odoja sine jek edukuimi familija, so dikholape em ko olako sikljovipa.

Puchljam ola da li sine dajek Rrom kana oj sine studenti, phendja amenge kaj ki olaki grupa na sine Rroma osem olatar.

Kana studirindjan sine li dikriminacija premali tute?

Ko vakti taro mle studije na, na primetindjum, prema mande na, khini na puchlja man, numa ni me na djavaj premalo odova te khanikase čhivav ko nak, soske me gndinav kaj odova naje importantno, numa diskriminacija isi!

Sar tumen azhutinen ćhaenge taro rromano amalipa?

Me gndinav kaj e ćhavenge azhutinav svako dive, ple buchaja, soske me olen na sikavava samo e ćhib, ma sikavava olen kobor olenge importantno sikljovipa, em but ko rromane ćhave, ćhaja, thaj kobor odova importantno. Te thara ovol olen po shukar djivdipa, numa olengere daja, te ovol olen plo maro ano vasta. Te oven korokore ole! Kana tane korkore ple, na valjanol te nesave bucha trpinen, te shaj korkore em sar mangen djivdinen. Zoralli djuvli, ka bajrari zorale ćhave! Oke odova jek dikhipa taro azhutipa.

Kobor jek edukuimo manush taro rromano amalipa, shaj azhutinol ko phagipa taro predrasude premalo Rroma?

Kobor tu te mange, naje prihvatimo sar valjanol, soske amen djivdinaja ki adjahar lumija, naje importantno kobor sijan edukuimo, tu sijan ko nesavi sikljovipaski lumija taro na Rroma, tu sijan olenge Rrom!, kobor te ove, edukuimo, kulturni, tu sijan odova. Me but mangava kana mahe phenena kaj sijum Ciganka, soske djanav kaj naje olen aver khanchi, nisavo aver argumenti te sikaven mange sem odova.

Savo o than taro rromano amalipa avdive, premalo tumaro dikhipa?

Panda ko sikavne, rromane ćhave beshena ko palune klupe, ako tane duj beshena jek uzo aver. Gndinena kaj naje sposobna, ako avela dji ko pharipa odova adjahar, soske adjahar. Sar me ndinav odova ćhavo nashti uvek te ovol ole azhutipa taro sikavni, soske odole ćhaveske shaj valjanol hari po buderi azhutipa te shaj djal anglal, na djanela pe kotar avena, soj ko kher, isi li odole ćhave podikeripa khere, numa sa djaba kana oleske khoni nashti azhutinol. Avdive o manusha chorore, thaj nashti te pokinen sikavne basho aver satija ko sikljovipa, thaj ki sikavni kote me kerava buti suksesi savo o ćhave kerena, ovola sebepi taro olende thaj olengere sikavne. Naje nesave extra sikavne odothe kla pokinenape, amende isi but talentuime ćhave ko sa o bucha, ko sport, numa naje ko te pokinol te djan ko trening, soske amen nashti bi ovolaj jek shukar fudbaleri, kosharkashi, vaterpolisti….? naje shaipa, so god, soske naje ame kotar!