Uspešni romski preduzetnici!

Ukoliko imate neku zdravu ideju za biznis ne čekajte nego krenite odmah u posao. Ulaz u svet preduzetništva je danas relativno lak, na raspolaganju je pomoć države, NVO sektora u inansijskom smislu. Mi smo u našoj emisiji razgovarali sa dva preduzetnika iz Beograda, predlažemo da preslušate emisiju, možda već sutra krenete u realizaciju vaše ideje!

Suksesne rromane preduzetnikija!

Ako isi tumen nesavi sasti ideja ma adjikeren numa djan ki buti. Khuviba ki lumija taro preuzetnishtvo avdive tano kolaj, soske isi tumen em azhutipa tari rashtra, NGO sektori ko inansije. Amen ki Amari emisija kerdjam lafi duje preduzetnikijencar taro Beograd, ako mangena shaj shunena Amari emisija thaj shaj te taha keren realizacija tari tumari ideja.

Dragana Chirich thaj Ljuba Marinkovich tane preduzetnikija kola kip li buti thaj aver bucharno ambijetni, suksesno kerena buti, parvarena pla amilija thaj gndinena ko ple mushterije.

Pekarstvo taro purano zanati. Kerama naro tao naturalno kvasaci, bizo aditivija. Naje odola neve dodatkija, numa margarin. Koristinava khil thaj puter… Sa premalo purano recepti. Maj anglal bikinipa sine prekalo preporuke, palo odova INstagra. Po palal phradjum Fejsbuk rig thaj adjahar o manusha konena taro sa o riga.

Man isima primer tari picerija thaj igraonica koja akana skoro phradjum. Kana phradjum picerija, maj anglal so dikljum odoja e lokacija. Palo odova soj mle mane tane so isima po shukar premali konkurencija. Kerava rachuni, phenava shukar ko centro sijum, ama isi po buderi picerije. Aver buti sine te me bikinav khanchi so olende naje. Kerdjum so po shukar te ovol kvaliteti thaj cena.

Odova se gelo korkore pester. Me geljum maj anglal bashi mande, basho komshije so sikavdja baro interesuipa basho mle mare. Ko starto davaj olen bizo tharja … palo odova on korkore anenaj o tharja, te pokinen … sa ulo taro jek drom. Na magljum akaja buti te kerav seriozno. Kana dihljum kaj akaja buti rodelape, me startuindjum te kerav odoja buti. Soske ten a kerav ola seriozno?

O Rroma skavdjepe sar suksesno kana del ape olenge shaipa. Numa, kobor e boja tari mortik thaj dikhipa e rromesko shaj te kerol pharipa ki trgovina hajbaja ani koja kerena buti e Dragana thaj o Ljubo, soske isi but predrasude.

Oja me slazhinava man tuja, numa gndinav kaj naje odobor predrasude thaj on tane po hari numa ko aver bersha. Man na sineman nijek ćhilali situacija te khoni khuvdja ki duchana ten a pazarini. Ko god khuvdja ki piderija, kindja nesavo amaro proizvod.

E Dragana mangela te sa olakiri familija kerela buti thaj te buvljari pli buti. Phenela kaj taro akava biznis shaj shukar te djivdinipe.

Shaj te shukar djivdinipe. Naje odoja buti so shaj te baravaljove. Akaja buti ovola po hari. Fermentacije valjanol vakti. Mange basho jek maro valjanol 4 satija te ovol hazri.

Odovaj tano okova pharo maro, sar so amen ikeraja ki godi kola sijam bijame ko 70-te bersha? Akala pot erne generacije shaj na djanena taro so keraja lafi.

Oja, o ukus tano javer. Shukar pherdo ukus, kana kerava buti kale vareja, speltino, razh, kalo varo taro giv, inegralno… sa odola vare lava ko kherutne mlinija.

Me akana kerava bapke. Odova diso sar soj e shtrudla, samo so pacharela pe javer ćhane thaj dekorativno. Ćhivava puter, kerava gudlo thaj londo o manusha mangena odova. Kerava testenina e naturalno kvasaceja. Odova khanchi nevo … sar o taljatele. Kerava em kilice, pogachice,  ko plani mange panda but bucha te kerav, odova neka ovol ko garavdipa.

Em ako ljubomorno arakhola ple receptija thaj planija, e Dragana sar em o LJubo, mangena te den ple savetija sasijenge ko mangena te keren plo biznis.

Me pachav kaj o manusha kola mangena pli buti naje olen predrasude thaj mangena te azhutinen javere manushen. Thaj kana ko puchipa odova kotor, odothe sijum basho bilo savo vakeriba. Samo na dava mle receptija.

Odova normalno. Svako koj tano suksesno kop lo biznis, isi ole pli tajna.

Numa kana o lafi tari buti thaj ako shaj te azhutinav, odothe sijum. Man akana da kontaktirinena o romnja sar te on da bikinena ple bucha, me dav olen nesave ideje thaj phenav olenge kote valjanol te arakhen pe.  Kobor shaj ka azhutinav.

Ako khoni alo dji ko nesave thajra, bilo tari rashtra numa aver ćhane, bikindja khanchi bashi buti – so bi oleske tu pheneaj?

Valjanol te arakhol buti ani koja shaj te kerol. Maj anglal te kerol analiza taro trzhishte: da li odova so magol te kerol valjanol nekaske? Rodola li neko odova? Ako isi mangipa basho odova, valjanol te arakhol sar odova ka kerol, te bikinol thaj te dikhol da li odothe isi zarada. Ako isi buti, shaj kerol odoja buti.

Riziko isi. Ma phenava ma sdjiker te ingari tut e sutara, numa korkoro ker tli sutara. Me adjahar kerdjum mlo cilj thaj kerdjum strategija sar te avav dji odova. Kerdjum so valjanol thaj geljum premalo plano.

Sofija Osmanovich taro Ministreumi basho manushengo thaj minoretetijego hakaj phenela kaj I rashtra Srbija dikhlja kobor importantno te azhutinipe ko rromano preduzetnishtvo.

Amenge sar rashtrake , soske me te phenav sikavava rashtra, but imprtantno te odova ćhivaja ko akciono plano, te bi shaj ko chachuno shaipa te zorakera rromano preduzetnishtvo. Amen anglal jek ćho sine amen kedinipe e organizacijaja REDI koja kerola shukar buti ki akaja oblast, thaj but sigate olencar o Ministreumi ka pnadol jekgnipa te so po suksesno ovol akaja buti. Jek sar anomalija isi ko socijalno preduzetnishtvo.

Rroma sar preduzetnikija on tane, sar so phenena o manusha kop lo than, n ate samo menjinena o djivipe tari peste thaj pli familija , numa em I sa slika taro rromano amalipa, kote bićhalena mesazhi kaj o Rroma shaj te ovem motori tari privreda thaj te o manusha ple buchaja thaj djandipaja anena kop o tkno gendo taro manusha kola bizi buti thaj te pherena rashtraki kasa ko shukaripa taro sa amalipa.