„Dodatna podrška EU medijima u Srbiji tokom pandemije COVID-19 - Podrška Roma World “ Vesti Vesti

Unaprediti informisanje kao uslov poboljšanja života romske zajednice!

Strukturalno, prava manjinskih nacionalnih zajednica, među kojima i pravo na informisanje na jezicima nacionalnih manjina – nalaze se na istaknutom mestu u čitavom nizu domaćih legislativnih dokumenata, od Ustava Srbije, preko zakona, do podzakonskih akata. Osim toga, Srbija je potpisnik niza međunarodnih akata, ratifikovanih u državnom parlamentu, u kojima se manjinska prava temeljito tretiraju u kontekstu korpusa ukupnih ljudskih prava. U procesu pristupanja Evropskoj uniji, ostvarivanje manjinskih prava takođe su posebno apostrofirana: ona su formulisana u Poglavlju 23 (Pravosuđe i osnovna prava), a u okviru njega je izrađen i poseban Akcioni plan za ostvarivanje prava nacionalnih manjina, u kojima se nalazi zaseban odeljak posvećen slobodi izražavanja i položaju medija na jezicima nacionalnih manjina

Privatizacija medija, sprovedena 2015. i 2016. godine – zbog načina na koji je tekao proces izlaska države iz vlasništva nad medijima – značajno je umanjila nivo informisanja na jezicima nacionalnih manjina, i stvorila još veću zbrku na manjinskoj medijskoj sceni. Prema nekim podacima , od ukupnog broja medija koji su bili predmet privatizacije, čak 43 su imali programe na jezicima nacionalnih manjina. Od toga je bezmalo jedna trećina (14) ugašena, dok su pojedini mediji, i pored zakonske obaveze , u međuvremenu ukinuli program na manjinskim jezicima.

I pre same privatizacije medija informisanje pripadnika romske zajednice I nije bilo na nekom zavidnom nivou. Danas imamo nekoliko online medija na teitoriji Republike Srbije koji informišu o pripadnicima romske zajednice. Javni servisi RTS kao I RTV na žalost nemaju dovoljno medijskog prostora koji je posvećen ovoj zajednici. Svi osnivači ovih medija uglavnom “žive” zahvaljujući konkursima za sufinasiranje medijskih sadržaja, što na opstanak medija manjiinskih zajednica, a pogotovu medija iz civilnog sektora itekako utiču, jer bez finansija rad ovih medija je nemoguć!

Sporazum o saradnji Udruženja novinara Srbije i Nacionalnog saveta romske nacionalne manjine potpisan je u toku prošle nedelje sa ciljem obezbeđivanja punog i efikasnog uključivanja ove manjine u oblast javnog informisanja. Stavljajući svoj potpis na ovaj dokument, predsednik Nacionalnog saveta Roma, Dalibor Nakić je rekao da je informisanje na maternjem jeziku ostvareno, ali do sada ne u potpunosti primenjeno pravo Roma u Srbiji i da očekuje da će se, po realizaciji ovog sporazuma povećati broj medija na romskom jeziku, a da će izveštavanje o problemima ove nacionalne manjine biti kvalitetnije.

FB arhiva

„Smatramo da bismo na taj način uspeli da razbijemo određene stereotipe i predrasude prema romskoj zajednici. Važno je da uz ovu saradnju promovišemo našu zajednicu široj javnosti – da se čuje naš glas, stavovi, ideje i predlozi, kao i da se javnost upozna sa problemima sa kojima se zajednica suočava, ali i sa primerima dobre prakse“, izjavio je Nakić.

Predsedniku Udruženja novinara Srbije, Vladimiru Radomiroviću postavili smo nekoliko pitanja vezanih za stanje u oblasti informisanja Roma.

Vladimir Radomirović – predsednik UNS

Koji su razlozi za potpisivanje Sporazuma Vašeg udruženja sa Nacionalnim savetom Roma?

“U Udruženju novinara Srbije godinama unazad primećujemo da se o romskoj zajednici u medijima često izveštava stereotipno i da se u nekim slučajevima krši i Kodeks novinara Srbije, koji propisuje osnovne etičke norme novinarstva. Zato smo odlučili sa Nacionalnim savetom romske nacionalne manjine potpišemo sporazum koji će s jedne strane pomoći da bude više novinara iz romske zajednice i više medija na romskom jeziku, a s druge pomoći i većinskim medijima da drugačije izveštavaju o Romima.”

Da li planirate da slične sporazume potpišete i sa ostalim nacionalnim savetima?

“Za sada ne, jer ostali nacionalni saveti imaju resurse pa čak i izdašnu pomoć svojih matičnih država. Romi to nemaju.”

Da li mislite da se u srpskim medijima izveštava o nacionalnim manjinama, posebno romskoj, na profesionalan način, lišen predrasuda i rasizma? 

“Kao što sam već rekao, često se u našim medijima o Romima izveštava stereotipno, uz predrasude koje su duboko ukorenjene. Jedan od ciljeva ovog sporazuma je da se to promeni. Romski savet i UNS napraviće odbor za saradnju u koji će sa naše strane ući novinari iz ključnih medija i oni će svojim iskustvom i ugledom u javnosti pomoći da se sadašnje stanje poboljša.”

4. Da li je, po Vašem mišljenju potrebna edukacija predstavnika medija većinskog naroda kada je u pitanju izveštavanje o problemima manjina, posebno Roma?

“Potrebna je stalna edukacija novinara i medija, ali i edukacija novinara iz romske zajednice. UNS će u svoju Školi novinarstva primiti mlade Rome koji će u budućnosti biti stub izveštavanja o svojoj zajednici. Uveren sam da će već za nekoliko godina biti dosta novinara Roma u našim velikim medijima. Oni će tako sami uticati da se promeni izveštavanje o romskoj zajednici u tim medijima.”

5. Da li je UNS i kada reagovao na izveštavanja o Romima koje nije bilo u skladu sa etičkim kodeksom i profesionalnom etikom novinara?

“UNS je zajedno sa NUNS-om pre desetak godina napisao Kodeks novinara Srbije a zatim i osnovao Savet za štampu koji prati neetičko izveštavanje i reaguje na prijave građana i organizacija na kršenje Kodeksa. Više puta su naši predstavnici u Savetu za štampu upozoravali na pogrešno izveštavanje o Romima i glasali da se opomenu mediji koji su neetički pisali o romskoj zajednici. Sporazum koji smo potpisali sa Romskim savetom pomoći će da se smanje prekršaji Kodeksa u vezi sa izveštavanjem o romskoj zajednici.”

Turkijan Redžepi urednik portala Roma World napominje da je potpisivanje ovog sporazuma dobra inicijativa koja se mora nastaviti u cilju kvalitetnog i sveobuhvatnog izveštavanja o pripadnicima romske zajednice u Srbiji.

Turkijan Redžepi – urednik portala Roma World

Većinski mediji mnogo puta i iz najboljih namera mnoge priče o romima prenose sa puno predrasuda i stereotipa. Naravno ima i onih medija koji profesinalno rade svoj posao. Smatram da bi svaki kolega koji piše o Romima trebalo da zna prije svega ko su Romi, odakle dolaze, njihovu istoriju, žrtve koje su date tokom svih ratova, pa tek onda pisati o ovoj zajednici. Romi i Romkinje nisu dovoljno zastupljeni u većinskim lokalnim i mainstream medijima. Mediji su ti koji itekako utiču na javnost i formiraju mišljenje o nečemu. Smatram da kada bi mediji radili na pozitivnim pričama o uspešnim Romima i Romkinjama kojih danas itekako ima, verujem da će se aktuelna slika o romskoj zajednici itekako promeniti. Zbog izveštavanja o romskim naseljima kao mestima gde se lako širi epidemija u nekim zemljama, poput Češke i Bugarske, čitava naselja su bila u izolaciji. U Srbiji nije bilo takvih primera ali su se mnogi Romi našli u velikim egzistencijalnim problemima jer nisu mogli da obavljaju svoje poslove, naglasio je Turkijan Redžepi, pokretač i novinar portala RomaWorld.rs.

Republika Srbija je multietnička i multikonfesionalna država u kojoj, pored Srba, žive mnogobrojne nacionalne manjine. Prema dostupnim podacima, čak 21 manjina ima više od dve hiljade pripadnika, od 21 manjine 15 imaju medije na svom jeziku. Prema podacima iz poslednjeg popisa stanovništva (2011) u Srbiji živi oko 150 hiljada Roma i Romkinja, koliko ova manjina koristi svoje pravo na informisanje je diskutabilno, jer mnoge lokalne samouprave medijima na manjinskim jezicima ne daju dovoljno novca za normalan rad, a i ne koriste zakonsku mogućnost da raspisuju zaseban medijski konkurs za sadržaje na jezicima nacionalnih manjina, pa je nejasno u kojoj meri one ispunjavaju obavezu iz Zakona o lokalnoj samoupravi, po kojoj su dužne da se staraju o ostvarivanju, zaštiti i unapređenju ljudskih i manjinskih prava, rodnoj ravnopravnosti, kao i o javnom informisanju u opštini, sdruge strane redakcije i produkcije koje se bave informisanjem o romskoj zajednici moraju da prođu više treninga kao i obuke pisanja projekata. Prava manjina u oblasti informisanja podrazumevaju pravo na informisanje na maternjem jeziku, slobodu izražavanja na manjinskim jezicima, adekvatno finansiranje medijskih sadržaja na manjinskim jezicima, poštovanje vrednosti multikulturalnog i interkulturalnog društva i političkog i medijskog pluralizma – gdese nalazi romska zajednica po ovom pitanju?

„Izradu ovog teksta omogućio je EUROPEAN endowment for democracy. Sadržaj i stavovi izneti u ovom tekstu predstavljaju stavove autora projekta „ Dodatna podrška EU medijima u Srbiji tokom pandemije COVID-19 – Podrška Roma World“ i nužno ne izražavaju stavove EUROPEAN endowment for democracy.“ 

Related Posts

Ostavite odgovor

Vaša adresa e-pošte neće biti objavljena. Neophodna polja su označena *