Rani brakovi sve ređi u romskoj zajednici
Rani, ugovoreni, prisilni i dečiji brakovi predstavljaju grubo kršenje prava deteta. Oni ugrožavaju psihofizičko zdravlje devojčica i izlaže ih riziku od seksualnog nasilja, nasilja u porodici, trgovini ljudima. Ova praksa uvek dovodi do napuštanja školovanja, a kasnije kao žene one su izložene siromaštvu i ekonomskoj zavisnosti čime ostaju u začaranom krugu siromaštva i nasilja.
Kako bi se sprečili ovakvi brakovi NVO Osvt iz Niša radi na više nivoa u tom cilju.
Radimo direktno sa romskom zajednicom, romskim devojčicama, sa roditeljima radionice koje su i edukativne i informativne, jer prolazimo kroz njihova prava, pre svega na slobodan izbor partnera, na odlučivanje kada će stupiti u bračnoj odnosno vanbračnoj zajednici, o štetnosti maloletničkih brakova na njihovo zdravlje i obrazovanje, o zamci koja postoji u maloletičkim brakovima vezano za nasilje u porodici ali vezano i za ispadanje iz sistema obrazovanja, ističe Ana Saćipović direktorka ove organizacije.
OŠ“Radoje Domanović“ u Nišu broji oko 920 učenika, oko 300 su iz romske zajednice. Prema rečima direktorke ove škole maloletnički brakovi su uposlednjih nekoliko godina prava retkost.
„Sklapanje ranih brakova kod devojčica romkinja je bila česta pojava pre desetak godina. Mi smo tu pojavu odnosno problem prepoznali i borili smo se svim silama da naše romkinje završe osnovnu školu, da imaju zanimanje i da prerano ne stupaju u brakove. Zahvaljujući pedagoškom asistentu i njegovom radu na terenu mi smo detektovali sve porodice na terenu koje su bile skolone da potencijalno svoju decu daju pre vremena i upuste se u brakove, tako da smo na tom pitanju radili kroz mnoge projekte, ali pre svega saradnja sa roditeljima i na terenu ali i u školi. Zadnjih nekoliko godina nemamo rano napuštanje škole i stupanje u brak, tako da sva deca koja upišu našu školu ona i završe osmi razred, ističe direktorka ove škole Dušica Tričković.“
„Rane brakove uopšte ne podržavam jer pre svega, treba da se završi škola, da se zaposliš, pa tek onda kada postaneš sposoban da porodicu izdržavaš, da čuvaš, tek onda možeš da nađeš ženu za ženidbu. 15, 16, 17 pa čak i 18 godine nisu čvrste godine porazmisli malo pa tek onda se oženi“, napominje Nikola Ajredinović, učenik III godine škole Neimar.
„Ja sam protiv ranih brakova pre svega onih ugovorenih brakova, oni mnogo rano ulaze u brakove,oni nisu ni mentalno razvijeni, niti fizički ni psihički. Završavajte školu, manite brakove, biće vremena za sve!“, ističe Nela Jovanović učenica III godine škole Mode i lepote.
Mladi iz romske zajednice su uglavnom ovakvog mišljenja kada su u pitanju maloletnički brakovi. Zvanične statistike nema, ali ono što je najvažnije jeste da ova pojava koja je vekovima bila tradicija u romskoj zajednici, u poslednjih nekoliko godina je sve manja.
Prisilni brakovi potpuno su zabranjeni u Srbiji, koja ne samo da je potpisnica brojnih međunarodnih konvencija, deklaracija i protokola koji se odnose na prava deteta, suzbijanje seksualnog nasilja, kao i dečje prostitucije, eksploatacije i trgovine ljudima, već je sa više domaćih zakonskih okvira i strateških dokumenata izražen jasan stav o položaju najmlađih. Porodičnim zakonom iz 2012. jasno je propisano da “brak ne može sklopiti lice koje nije napunilo 18 godina”, odnosno maloletno lice koje je napunilo 16 godina, ali za koju su nadležne instance procenile da je dostiglo “duševnu i telesnu zrelost za stupanje u brak”.
