Da li su Romi sa Balkana progonjeni?
Balkanske države ne progone Rome, ali paleta mizernih situacija u kojima se nalazi ta grupa stanovnika ispunjava uslove da se okvalifikuje kao kumulativni progon, kaže za DW profesor međunarodnog prava Norman Peh.
DW: U vašoj ekspertizi koja je u martu priložena nemačkom Ustavnom sudu izražavate sumnje u odluku nemačkog zakonodavca da proglasi tri balkanske države takozvanim „sigurnim zemljama porekla“. Ne verujete u taj koncept?
Norman Peh: Ne. Ako pogledate ne samo osnove na kojima odlučuje nemački zakonodavac već i linije koje je zacrtala Evropska unija, onda morate pretpostaviti da se u slučajevima diskriminacije koji se na razne načine ispoljavaju u svim segmentima života zapravo radi o političkom progonu. A upravo to je odlučujuće za proglašenje neke zemlje sigurnom zemljom porekla – da li tamo ima progona ili ne.
Nemački političari u Srbiji, Makedoniji i BiH – a sada se priča i o Albaniji, Kosovu i Crnoj Gori – ne vide politički, dakle državni i sistematski, progon. Šta je tu uopšte sporno?
Upravo je tu problem. Jer ne radi se u ovim slučajevima o direktnom progonu od strane države. EU je u dve direktive koje navodim u ekspertizi zacrtala da kao progon treba definisati i poteze civilnih aktera kao i kumulativni efekat više činjenica. To zapravo znači da ne mora postojati ciljani progon od strane neke državne institucije. Takvo tumačenje progona je zastarelo. Nova evropska zakonska osnova ne traži da postoji direktan državni progon, već da jednostavno postoji raznovrsna diskriminacija i nekonzistentnost kao što je slučaj u pomenutim zemljama – posebno kada se radi o tamošnjim Romima i Sintima.
Profesore, Vi ste stručnjak sa decenijskim iskustvom, pa Vam je ipak trebalo 140 strana da u jednoj ekspertizi iznesete svoje viđenje ovog složenog i teško primetnog oblika progona, kako kažete. Kako da jedan potražilac azila uspe da to za sat ili dva objasni službeniku nemačkog Ureda za izbeglice?
I u tome je problem, da ovi ljudi – među kojima je i mnogo nepismenih – to jednostavno ne mogu da urade. Zato bi njima trebalo omogućiti pravnog savetnika kako bi uopšte imali šansu da objasne svoju situaciju. Ovde imamo obrnutu logiku tereta dokazivanja na štetu ljudi koji nisu u stanju da dokažu progon.
Ako se skoncentrišemo na Rome na Balkanu, imali smo već ogroman broj reportaža, i prvo što ti ljudi uvek kažu je da beže od nemaštine i žele da pronađu posao u Nemačkoj. Zato su prozvani „ekonomskim izbeglicama“. Objašnjenje: beda i manjak perspektive jesu ozbiljne stvari, ali nisu razlog za azil jer su milijarde ljudi na svetu u sličnoj poziciji.
Tačno, ali Romi i Sinti su u takvoj situaciji na sasvim poseban način. Ne radi se samo o bedi i siromaštvu, nego o diskriminaciji i nepostojanju šansi kada se radi o stanovanju ili pronalaženju posla. Stopa nezaposlenosti Roma u ovim zemljama je neuporedivo veća od generalne stope nezaposlenosti. Stvar je u tome da ti ljudi ne bi trebalo da dokazuju u kakvom su položaju nego obratno – da bi nemački Savezni ured za migraciju i izbeglice trebalo da dokaže da nisu diskriminisani u zemljama porekla.
Vi zapravo tražite ono što je izbegličkim pravom i zagarantovano – da se o svakom zahtevu odlučuje individualno. Ali službenici u Nemačkoj su poslednjih godina videli desetine hiljada slučajeva Roma sa Balkana. Zar nisu već izvukli opšte zaključke na osnovu kojih mogu da odlučuju u ostalim slučajevima?
Ovde se tako i zaključuje, a u relativno malom broju slučajeva je dodeljen azil. U inostranstvu je drugačije, ali u Nemačkoj se evropske direktive poštuju samo formalno dok se u praksi pojam političkog progona i dalje strogo tumači samo kao progon od strane države. Balkanskim državama zaista ne može da se prebaci da progone Rome, to ja ni ne tvrdim u ekspertizi. Ali tamo piše da čitava paleta mizernih situacija u kojima se nalazi deo stanovništva zapravo ispunjava sve uslove da se okvalifikuje kao kumulativni progon. Takav pojam progona do sada nije bio dominantan, ali to je prednost direktive EU koja je svesno redefinisala progon.
Vi pišete da su elementi tog kumulativnog progona nedostupnost zdravstvene zaštite ili neuslovno stanovanje. U Sjedinjenim Državama do skoro desetine miliona ljudi nisu bile zdravstveno osigurane, maltene pola Brazila živi po favelama. Da li je to dovoljno da se nekome dodeli azil?
Imate pravo, ali to je drugo pitanje. Moja ekspertiza ne utvrđuje činjenično stanje negde u Africi, Brazilu, SAD, Rusiji ili Kini, to bi moralo odvojeno da se ispita. Ovde se radi o nečem drugom: o tome da pojam političkog progona ne sme usko da se tumači. Potrebno je tačno analizirati da li skup činjenica – na zdravstvenom, pedagoškom, stambenom, radnom polju ili ograničavanje slobode kretanja – kvalifikuje stanje kao kumulativni progon koji onda može voditi davanju azila. Naravno, moguće je da se kod Roma slučajevi razlikuju. Ima tamo Roma koji su integrisani i imaju prihode, ali oni koji kao izbeglice dolaze ovde ne vide nikakvu perspektivu u zemljama porekla. Mi tražimo da zakonodavac to intenzivno proveri, posebno u svetlu novih direktiva EU.
Gospodine Peh, još jednom moram da pitam: težak položaj, nedostatak posla i perspektive – to pogađa i etničke Srbe, Makedonce ili Bošnjake. Koja je odlučujuća razlika između njihove bede i bede u kojoj su balkanski Romi?
Nisam sâm bio u regionu, ali sam u ekspertizi naveo mnogo međunarodnih analiza – to ide sve do ocena američkog Stejt dipartmenta – koje navode veliki broj dokumenata u kojima jasno stoji da je situacija Roma i Sinta u ovim zemljama posebna. Ona nije uporediva sa situacijom nekog drugog nezaposlenog građanina. Radi se o konglomeratu diskriminacije, bede i nedostatka perspektive u poređenju sa običnim Srbinom, Bosancem ili Makedoncem. To nisu moji nalazi, već veliki broj različitih analiza koje navodim, ali koje sve dolaze do istog zaključka o posebnom položaju Roma.
Tu se radi i o, kako pišete, „anticiganizmu“ koji svakako postoji i na Balkanu. To ne poriču ni nemački političari, i povremeno traže pobošljanje položaja Roma od tih država. Ali takve primere rasizma uz par klikova na internetu možemo naći i na nemačkom.
Nemačka generalno mora da se bori protiv tog rasizma. Takođe bi u slučaju Roma koji pokušavaju da dokažu da su na Balkanu proganjani ovde moralo da se odlučuje objektivno i bez predrasuda. Nisam siguran da se u Nemačkoj u pojedinim slučajevima ne odlučuje po merilima anticiganizma u stilu: ove ne želimo kod nas. Protiv toga takođe moramo da se borimo.
Poslednje pitanje Vama, sada ne kao profesoru prava nego kao političaru nemačke Levice: šta je Vaš predlog? Da Nemačka prihvati sve ljude koji joj dolaze?
To nije alternativa. Mi tražimo fer postupak u kojem bi nemačke institucije morale da dokažu da potražioci azila nisu progonjeni u zemlji porekla. Vidite da i Zeleni i socijaldemokrate takođe s mukom gledaju kako se stvaraju jednostavni mehanizmi kako bi se neželjene izbeglice držale dalje od Nemačke. Hajde da ih prihvatimo i ispitamo svaki slučaj pojedinačno. Tek onda možemo da kažemo: ovo ne ide, a ovo može da prođe. To bi, smatram, bilo u skladu sa Ustavom.
* Norman Peh, 1938, je emeritirani profesor Univerziteta u Hamburgu gde je predavao međunarodno i javno pravo. Od 1969. do 2001. bio je član Socijaldemokratske partije Nemačke, a od 2007. je član Levice, čiji je poslanik bio od 2005. do 2009. Za potrebe Evropskog foruma Roma i putnika izradio je ekspertizu u kojoj tumači zakon kojim su prošle godine Srbija, Makedonija i BiH proglašene sigurnim zemljama porekla. Ekspertiza je dostavljena nemačkom Ustavnom sudu 24. marta ove godine.
Farkas Istvan says:
Kako da jedan azilant objasni to Vladi BRD, na manje od 140 stranica teksta, u sat-dva intervjua ? Mozda ovako:
Vladi BRD dvojezicno
25. октобар 2014. у 16:23
dakle ono pismo u sadasnjem obliku na srpskom i na guglovitomnemackom:
Farkas Istvan, Rom, tražilac statusa emiganta u Bundesepublik Deutschland
Heselwanger strasse 17,72336 Balingen
Vladi Bundesepublik Deutschland
Gospodji Kancelaru BRD Merkel
Gospodinu predsedniku BRD Gaucku
Evropskom parlamentu
Ujedinjenim Nacijama
Poštovane Gospodje, poštovanaGospodo!
Pre svega želimo da Vam se zahvalimošto ste sve dosada imali razumevanja za položaj i problem Roma-azilanata saprostora balkanskih država, Makedonije, Bosne I Hercegovine i Srbije, i što stei dalje spremni da posebno razmatrate svaki pojedinačni zahtev gradjana ovihdržava za status azilanta odnosno političkog emigranta.
Svesni smo pri tom da nadležni ZakonSavezne Republike Nemačke jasno odredjuje ko i pod kojim uslovima može dobitistatus azilanta ili emigranta, i da je odobrenje tog statusa sasvim opravdanoograničeno na osobe koji su žrtve neke prirodne kataklizme, ili rata ilipolitičkog progona I diskriminacije/izopštavanja u svojim matičnim državama.Medjutim, ne možemo se saglasiti sa tvrdnjom da su države sa Balkanskogpoluostrva u potpunosti „zemlje sigurnog porekla“, prvenstveno zbog toga štomnogo proverljivih i pouzdanih pokazatelja ukazuju na to da nije potpuno tako,zbog društveno-političkog odnosa prema svojim gradjanima koji su pripadnicineke manjine po bilo kojoj osnovi, a ponajviše prema Romima, koji su u velikombroju oštećeni i diskriminisani istovremeno po više osnova. Najvidljivije sudiskriminisani i izloženi raznolikim pritiscima po rasno-etničkoj osnovi, alije podjednako važna i njihova masovna diskriminacija po brojnim drugimosnovama, kao što je to na osnovi jezika koji govore, profesije, mestastanovanja, obrazovnom stepenu, veroispovesti, kulturalnosti, a najjači pritisaki izopštavanje doživljavaju zbog političke opredeljenosti i društvenojangažovanosti. To je utolikoj meri izraženo da to neposredno utiče/prouzrukujenjihov kvalitet življenja i često dovodi u pitanje i postojanje preduslova zapuku egzistenciju, pa i bezbednost za sam život. Ali je i toliko perfidno,prikriveno da tek podrobnija, dublja analiza može ukazati na teuzročno-posledične veze izmedju donošenja i primene zakonodavstva iegzistencijalnog položaja Roma. Čak je toliko prikriveno da ni najveći broj samihRoma ne uvidja to najjasnije, a i kad uvide veoma teško mogu to dokazati. Da,činjenica je da Romi iz ovih država naizgled nisu u neposrednoj trenutnojopasnosti, i da to naizgled nema nikakve veze sa društveno-političkim odnosomprema njima, ali moramo naglasiti opet reč „naizgled“, i posebno naglasiti pritom da čak i način primene takozvanih „afirmativnih mera“ pokazuje tajpolitički pritisak.
Stoga vas molimo, da pri razmatranjusvakog pojedinačnog zahteva ovih osoba za azil, uzmete u obzir i izvagate isledeće činjenice, odnosno uzročno-posledične veze.
ZAKONODAVSTVO
§ predlogedonošenja novih zakona, podzakonskih akata, odluka i preporuka, kao i promenestarih zbog neefikasnosti u svim balkanskim državama predlaže Vlada te države,a usvaja parlamentarna većina. Medjutim, u državama gde su članovi partije ikoalicije koje su u parlamentarnoj većini isključivo u sastavu Vlade, tipredlozi se skoro uopšte ne raspravljaju, a primedbe opozicionih parlamentaracase odbacuju po automatizmu, tako da je i tih primedbi veoma malo.
§ Rezultattoga je da su zakoni nedovoljno promišljeni, nedovoljno sprovodljivi, i čestosu u koliziji-suprotnosti jedno s drugim, pa čak i odredjeni članovi istogZakona dodju u koliziju sa nekim drugim članom tog istog Zakona.
§ Ishodtoga je da odredjena prava i mogućnosti koje daje jedan Zakon, onemogućujedrugi, a nije striktno odredjeno da pojedinci koji sprovode te zakone kojemZakonu odnosno članu moraju dati prioritet, pa često pretpostave Zakon kojioštećuje gradjanina onom koji mu daje povoljniju situaciju pri primeni.
§ Priulasku u skupštinsku proceduru za donošenja zakona jednoj odredjenoj zakonskojgrupi se uvek daje prioritet (Zakonska grupa koja uredjuje nadležnosti resornihMinistarstava, Parlamenta i spoljnu politiku Države), a drugi setovi zakonabivaju veoma dugo zapostavljeni, odlagani, i to prvenstveno oni koji uredjujunajvažnije sttvari i odnose za gradjane bilo koje države, kao npr. gradjanskaprava i stanja, ekonomsku politiku, socijalnu politiku, stambenu politiku, radi zapošljavanje, zdravstvenu politiku, a i kada udju u proceduru rešavaju se nabrzinu, budu površni, okrnjeni, nedovoljno sprovodljivi.
§ Ponekezakonske norme državna Vlada ostavlja vladama na manjem nivou da rešavaju(regiji,lokalnim vlastima) ali bez odredjenih smernica za to tako da postojivelika raznolikost i šarenilo u zavisnostti od lokala.
§ Nadržavnom nivou dugi niz godina, od 2000., pa i od ranije, u preko 80% slučajevaistovetni predstavnici istovetnih partija oformljuju Vladu i Ministarstva,nezavisno od rezultata izbora i volje naroda, kao rezultat nepromišljenih iveoma neefikasnih partijskih koalicija, dogovora i trgovine ljudskim sudbinama.tako da ne postoji ni minimalna mogućnost da se prekine loš kontinuitet i dođedo pozitivnih promena.
§ Jedna odposledica toga je da, recimo u Republici Srbiji, nijedna Vlada nije našla zapotrebno da osnuje Ministarstvo za manjine i ljudska prava, a postojeća tela,kao npr. Kancelarija za ljudska prava nema potrebne nadležnosti za reagovanjena brojne povrede ljudskih prava
§ Nažalost,osim svega gornjeg, i na državnom, i na lokalnom nivou se u Republici Srbijipri zakonodavstvu realizuje mišljenje i volja aktuelno najjače partije, kojuobavezno podrži uvek SOCIJALISTIČKA PARTIJA SRBIJE, uz neke druge „preletače“,da bi obezbedili većinu pri odlučivanju, a svoju prisutnost u bilo kojoj Vladi.
§ Postojećazakonska akta većini gradjana, ponajviše Romima nisu dovoljno dostupna. Ni zbogizostanka pravovremenih informisanja o promenama, ni zbog broja i vrste načinainformisanja, ni zbog jezičke strukture tih informacija i samih zakona (prepunastrukovnih izraza, birokratsko-administrativnih formulacija i stranih reči), nizbog cene tih koliko-toliko dostupnih štampanih ili elektronskih izdanja. Jošmanje su im dostupna podzakonska akta, odluke i rešenja kojima bi se ti zakonitrebali podrobnije regulisati za primenu, a najmanje informacije o toku radnjikoje bi trebale prethoditi donošenju zakona, kao što su npr. Javne rasprave,izloženost predloga na javni uvid ili recimo mogućnost peticije ili reagovanjana nedostatke postojećih predloga i usvojenih zakona. Ali, kada i doje ponekainformacija do gradjana, i oni reaguju na to, niko to ne uzima u obzir,razmatranje, naročito ako su reagovali Romi – pojedinci ili organizacije.
KRŠENJE POSTOJEĆIH ZAKONSKIH NORMI I SANKCIONISANJETIH KRŠENJA
§ pridonošenju nadležnih Zakona nisu u tim Zakonima precizirane stavke kao što sušta se smatra tačno kršenjem tog Zakona i na koji način se kontroliše načinsprovođenja ili nesprovođenje tog Zakona, te koje su moguće sankcije zapogrešno sprovođenje ili nesprovođenje. Te stavke su ostavljene da se rešepodzakonskim aktima, koje ili nikada nisu donesene ili su isto tolikonedorečene i neefikasne.
§ Takodolazi čak i do slučajeva da upravo zakonodavna tela i najodgovornijisprovodioci zakona prvi prekrše te zakone, time što ih sprovode neplanski,parcijalno ili selektivno ili time što ne obezbede uslove za efektivnosprovođenje, odnosno sankcionisanje kršenja.
§ Tonaprosto daje mogućnost brojnim drugim organima vlasti, ali i gradjanskimgrupacijama da i oni prekrše te Zakone, pa i same Ustave balkanskih država, bezneke veće opasnosti da budu primereno sankcionisani zbog toga.
§ Sve tozajedno je veoma plodno tle za nekažnjeno diskriminisanje bilo koje manjine pobilo kojoj osnovi u bilo kojoj oblasti svakodnevnog življenja.
§ Evidentnasu mnoga kršenja zakona na osnovu diskriminacije, zapostavljanja,selektivnosti, segregacije ili favorizacije koja nikada nisu čak nievidentirana od organa uprave koji su zaduženi za to, ili koja jesuevidentirana, ali nisu sankcionisana. Kada i jesu sankcionisana to su veomaneprimerene, blage sankcije, kada su žrtve pripadnici neke manjine, a preoštrosankcionisane kada su pripadnici manjine počinioci, po principu dvostrukiharšina.
§ U slučajuRoma, oni su najčešće žrtve svih tih prekršaja. Navodno zbog toga su osnovanabrojna tela i funkcije na državnim i lokalnim nivoima, koji treba da brinu opoboljšanju položaja Roma, izmedju ostalog i zaštitom i reagovanjem na kršenjaprava i potreba. Medjutim niti jedno od tih tela nikada ne reaguje niti najednu povredu prava, čak ni sada kada je to postalo tenzija i veoma su brojna(u proseku, recimo u Srbiji jedan fizički napad na Rome dnevno, uz pedesetakraznorodnih napada na pripadnike drugih manjinskih grupa godišnje. Dakle, jedanfizički napad dnevno, a nebrojeni napadi na druge načine,isto tako dnevno).Umesto toga, ova „Romska“ tela donose neke akcione planove i odluke koja suisto tako nesprovođena i nesprovodljiva već desetak godina, odnosno sprovode seisto tako parcijalno, selektivno, diskriminatorno i favorizovativno.
POSTOTAK SENZIBILNOSTI GRADJANAPREMAPROBLEMATICI ROMA I NALAŽENJE DEŽURNIH KRIVACA ZA DRUGE PROBLEMEGRADJANA
§ ovajgornji niz činjenica je dovelo do toga da od 1993.godine neprestano opadapostotak senzibiliteta gradjana prema Romima, a raste postotak netrpeljivosti,odnosno tretiranja Roma kao krivaca za sve nepovoljnosti koje zatiču gradjane.Eskalacije tog stanja su bili u periodu ratova na Kosovu i Bosni, 1994.-1997.,zatim bombardovanja RS 1999., pa 2003.-2005., pa, 2009., da bi se najnovijaeskalacija dešavala upravo sada, od 2011. do danas. Posebno je to izraženo zavreme svake predizborne kampanje, pravoslavnih verskih praznika i praznikaRoma, ali od donošenja takozvanih „Afirmativnih mera i akcija za Rome“ sve višeraste broj onih koji su pre bili ravnodušni prema problematici Roma a sada suogorčeni protivnici rešavanja te problematike. Čak i polovina ranijesenzibilnih građana prema Romima je sada netrpeljiva prema njima. Razlog za tonalaze u odgovoru na pitanje „zašto njima može, a meni ne, po čemu je onvredniji, bolji od mene ?“, a da pri tom ne znaju, ne vide, nemaju informacijeo tome da su te „mere i akcije“ isključivo deklarativne, nikad na pravi načinsprovedene, doprle su samo do „favorizovanih – politički podobnih“ Roma,odnosno da su se time u najvećoj meri okoristili Neromi na raznim funkcijama„Tutora“ Roma.
NAMETANJE TUTORSTVA ROMIMA I USLOVLJAVANJE-UCENJIVANJETE SELEKTIRANJE (FAVORIZOVANJE I ISKLJUČIVANJE) ZA PRIMENU POZITIVNIH ZAKONSKIHMOGUĆNOSTI ZA POBOLJŠANJE POLOŽAJA
§ u gorenavedenim telima i funkcijama za poboljšanje položaja Roma nisu od Romaizabrani, za to ovlašteni pojedinci, već od organa vlasti imenovane osobe,uglavnom Neromi, a Romi koji su na tim položajima su bez izuzetka imenovani po„političkoj podobnosti“ za to, a ne po stručnosti, i simptomatično su svilistom pravoslavne veroispovesti, 90% njih pripada gurbetskoj podgrupi Roma,10% arlijskoj podgrupi, i nema niti jednog predstavnika drugih podgrupa Roma.Štoviše, neki pravoslavni Romi koji su na tim funkcijama su morali osimpolitičke podobnosti pre imenovanja preći i u pravoslavne vernike da bi biliimenovani.
§ Takvastruktura tih tela se objašnjava navodnom nedovoljnom školovanošću, stručnostisamih Roma, a niko se ne obazire na činjenicu da postoji prilično veliki brojRoma koji su po obrazovnom stepenu i po strukovnosti/stručnosti iznad trenutnihfunkcionera tih tela.
§ Ovakvoimenovanje i struktuiranje sastava ovih tela je dovelo do toga da redovnodolazi do favorizacije jedne grupe Roma pri odlučivanju i sprovođenju bilo kojeodluke ovih tela, a izopštavanja, odstranjivanja svih drugih Roma pri tome.Prostije rečeno, ovi ljudi često nezvanično, pa i zvanično govore, glasaj zaovoga, predji u pravoslavlje, i daće ti se. Ako to ne uradiš, bićeš prognan izbilo koje aktivnosti i mere. Tojest, to je istovetno podmićivanju ilipretnjama.
§ Povrhtoga najčešće pri sprovođenju odluka dođe i do ogromnih sukoba interesa, timešto neki predstavnik-funkcioner ovih tela u tom svojstvu pregovara sam sasobom, kao predstavnikom nekog drugog tela ili NVO, i sam sebi odredjujepovoljnosti i mogućnosti za daljnje delovanje.
NAPADI NA ROME – FIZIČKI NASRTAJI,VREDJANJA,ŠIKANIRANJA
§ uposlednjih petnaestak godina je bilo na stotine zabeleženih fizičkih nasrtajana Rome, ubitstava, prebijanja, zapaljenih romskih kuća, i na hiljadezabeleženih javnih aktivnosti protiv Roma od strane grupa netolerantnihgrađana. Ali, to su zabeležili ili mediji, u manjem broju slučajeva, ili samiRomi – pojedinci i organizacije, niti jednom organi vlasti ilinametnuta/naimenovana tela za zaštitu Roma. Ako se i desilo da organi policijenešto evidentiraju,to se uvek tretiralo kao huliganstvo i remećenje javnogreda, nikada kao krivično delo, a još manje kao protivustavno delo izazivanjanetrpeljivosti i prikrivenog, „tihog“ genocida. Uz to, većina ovih zabeleženihakata protiv Roma je bilo istovremeno i povređivanje Međunarodne konvencije oljudskim pravima, ali niko nikada nije zbog toga pozvan na odgovornost.
§ Uz ovezabeležene napade bilo je najmanje sto puta više nezabeleženih, o kojima širajavnost nikada nije saznala, tek je komšiluk mogao da posvedoči o tome. Ponezvaničnim statistikama se u ovim državama desi bar jedan napad dnevno naRome, samo zato što su Romi.
§ Koliko jebilo drugih, prikrivenih, nikada zabeleženih vrsta diskriminativnogispoljavanja prema Romima, kao što su vređanja, ponižavanja, šikaniranja,zapostavljanja, segregacije, izopštavanja možemo samo pretpostaviti, ali pritom moramo biti svesni da i to itekako može uticati na kvalitet života, ma i daje jedan jedini takav za godinu dana po osobi. A sigurno je daleko više toga.Bar 20 puta nedeljno po osobi.
§ Rezultatovog tihog, nevidljivog načina nasrtaja na romskost je zasigurno i sve višenekažnjenih poziva na progon Roma i sve više direktnih fizičkih nasrtaja naRome.
NESPREČAVANA POBUDJIVANJA MRŽNJE PREMA ROMIMAI PROGONA IZ MATIČNIH DRŽAVA
§ akotermin „pobuđivanje mržnje“ shvatimo kao javni poziv koji je uperen protiv nekeosobe ili grupacije, do 2011., 2012. takvih ispada je bilo tek sporadično, ičinili su ih ultranacionalističko-klersko nastrojene grupacije. Od 2011. jemeđutim tih poziva sve veći, ogroman broj, i njima se neposredno menja iizgradjuje nova tenzija i mentalitet građana u odnosu prema Romima. Ali ako podtim izrazom podrazumemo i izostanak reagovanja na te ispade i adekvatnokažnjavanje počinioca tih ispada, to pobuđivanje mržnje čine upravo oni koji bibili obavezni da reaguju na to, odnosno kazne to. PRVENSTVENO sama nametnutatutorska tela Romima,na čelu sa samim Romima, koji ne samo da ne reaguju,većneki od njih zagovaraju asimilaciju, utapljavanje drugih romskih grupacija, iličak i istrebljenje tih drugačijih Roma. Zatim, podjednako i svi organi vlasttina svim nivoima, kao organi, odnosno zaposleni u tim organima kao pojedinci. Uznjih i poslanici u parlamentu na svim nivoima, potom brojni mediji inovinari-pojedinci, i,nažalost, brojne romske organizacije i istaknuti romskipojedinci. Jer, eskalaciju protivromstva je potpomoglo i podržalo upravo tonereagovanje i nekažnjavanje od 1993. do danas, a naročito od 2011. i to utolikoj meri da je to sada postalo ne samo tenzija, već neosporivo modelponašanja, stereotip, pa čak i jedino poželjan oblik društvenog ophođenja premaRomima. I ideološko-političkim neistomišljenicima. I gejevima. I drugovercima.I onima koji govore drugi jezik kao maternji. I onima koji navijaju za drugisportski klub. Ili slušaju drugo vrstu muzike. Ili su osobe sa invaliditetom.Ili su različiti po bilo čemu. Naročito ako su Romi, uz neku od ovih drugihrazličitosti. Ako su, recimo, Romi koji pričaju turski, protestanti su, stanujuu partaju a ne vili, rade na pijaci a ne u Vladi, i, ne dao im Bog, slušajuBaha sa štakama pod miškom i nose aparat za pojačavanje sluha. Po novousvojenimstandardima oni moraju biti prognani, ako ne i zapaljeni. A ako glasaju zanekog ko nije favorit za vlast, ili ne glasaju uopšte ne gine im prebijanje,potpaljivanje, ubitstvo, kad-tad.
DEO DOKAZNOG MATERIJALA – LINKOVI KOJISU OPŠTE DOSTUPNI NA INTERNETU.
http://romano-lil.blogspot.de/2013/11/nove-demonstracije-protiv-roma-u-zemun.html http://www.rts.rs/page/stories/sr/story/125/Dru%C5%A1tvo/1440390/Krivi%C4%8Dna+prijava+zbog+napada+na+Rome.html htpp://www.rts.rs/page/stories/ci/story/124/ %D0%94%D1%80%D1%83%D1%88%D1%82%D0%B2%D0%BE/1440387/%D0%9A%D1%80%D0%B8%D0%B2%D0%B8%D1%87%D0%BD%D0%B0+%D0%BF%D1%80%D0%B8%D1%98%D0%B0%D0%B2%D0%B0+%D0%B7%D0%B1%D0%BE%D0%B3+%D0%BD%D0%B0%D0%BF%D0%B0%D0%B4%D0%B0+%D0%BD%D0%B0+%D0%A0%D0%BE%D0%BC%D0%B5.html http://www.slobodnaevropa.org/content/rasisticki_napadi_na_rome_u_jabuckom_ritu/24566312.html http://www.e-novine.com/drustvo/46416-Eskalacija-nasiljaprema-Romima.html http://www.blic.rs/Vesti/Drustvo/414646/Ackovic-Trazimo-nultu-toleranciju-za-napade-na-Rome http://www.setimes.com/cocoon/setimes/xhtml/sr_Latn/features/setimes/articles/2013/11/11/reportage-01 RTS :: Krivicna prijava zbog napada na Romewww.rts.rs ???????? Vesti Drutvo?Www.blog.b92.net/text/8973/Novi-napadi-na-Rome/? 08.04.2009. – Prihatilite u kom ivi 46 porodica je stalna meta napada i pretnji. ….. Svetski dan Roma u Beogradu se obeleava raznim dogadajima …Vesti online / Vesti / Srbija / „U Srbiji diskriminacija Roma, gejeva…“www.vesti-online.com/Vesti/Srbija/ …/U-Srbiji-diskriminacija-Roma-geje…?23.05.2013. – U Srbiji diskriminacija Roma gejeva U najnovijem izvetaju organizacije … napad kosovske policije na Srbe na Vidovdan i napad Albanaca na …Krivicna prijava zbog napada na Rome | Vesti Krstaricewww.vesti.krstarica.com Vesti danaRadio-televizija Srbije: Krivicna prijava zbog napada na Rome … rasistickog nasilja nad gradanima romske nacionalnosti u beogradskom naselju Zemun polje.“Sve ucestaliji napadi na Rome“ – B92 – Naslovi.netwww.naslovi.net/2013-10-23/b92/sve…napadi-na-rome/7528240? 23.10.2013. – Ackovic u saoptenju navodi da su sve ucestaliji huliganski napadi na pripadnike romske populacije u raznim evropskim zemljama, a i u Srbiji …“Romi ne zasluuju nedolicno ponaanje prema njima“ – Naslovi.net …www.naslovi.net/tema/560924? 23.10.2013. – Ackovic u saoptenju navodi da su sve ucestaliji huliganski napadi na pripadnike romske populacije u raznim evropskim zemljama, a i u Srbiji …Romi iz Kamendina u strahu od novih rasistickih napada – Drutvo …www.vesti.aladin.info Drutvo???? 5 ???? – Romi iz zemunskog naselja Kamendin ive u stalnom strahu zbog pretnji i napada kojima su izloeni u poslednje vreme. … Nacionalni savet romske nacionalne manjine Srbije najotrije je danas osudio pisanje pojedinih …Uzbuna u Jugoistocnoj Evropi zbog napada na Rome | SETimeswww.najvesti.com Srbija Drutvo??? 6 ???? – Pritisak na Rome irom Evrope porastao je posle hapenja romskog para u Grckoj zbog kidnapovanja deteta.Romi iz Kamendina u strahu od novih rasistickih napada – 24sata.rswww.24sata.rs/vesti/beograd/vest/romi-iz…u…napada/112738.phtml? ??? 5 ???? – Romi iz zemunskog naselja Kamendin ive u stalnom strahu zbog pretnji i napada kojima su izloeni u poslednje vreme. Kako kau, ne izlaze …U Srbiji diskriminacija Roma – Drutvo – AKTERwww.akter.co.rs/27-drutvo/40870-u-srbiji-diskriminacija-roma.html? 23.05.2013. – U Srbiji diskriminacija Roma … U izvetaju se podseca na napade u Kosovskoj Mitrovici, „skoro svakodnevne nasilne incidente“ na granicnim …?????????http://www.slobodnaevropa.org/content/huligani-maltretirali-roma-zbog-deteta-svetlije-puti/25144193.html http://www.e-novine.com – Samo uslovna kazna za napad na Rome http://www.e-novine.com/drustvo/62402-Samo-uslovna-kazna-napad-Rome.html http://romskenovine.wordpress.com/2013/11/12/fasizam-dilasova-gradska-uprava-beograda-diskriminise-rome/ http://www.slobodnaevropa.org/content/huligani-maltretirali-roma-zbog-deteta-svetlije-puti/25144193.html http://www.setimes.com/cocoon/setimes/xhtml/sr_Latn/features/setimes/articles/2013/06/10/reportage-01
http://www.soundcloud.com/slam1236/1-danica-n-i-spwww.bollyclips.com/…/video/…/DEPRESIJA-DEPRESIJE-wmv.html
http://www.anem.rs/download/files/cms/attach?id=266
http://www.media.rtv.rs/sr_ci/radar/2499
http://www.soundcloud.com/slam1236/sets/farka-i-tvan-o-romima-van
https://www.facebook.com/groups/186742874669456/ i ja sam rom
https://www.facebook.com/groups/280139098729493/NevidljiviRomi Srbije !
ttp://www.021.rs/Emisije/Volonterski-centar-Vojvodine/Inkluzija-stvarna-ili-fiktivna.html
http://www.ashkali.net
http://www.pescanik.net/…/kratka-istorija-diskriminacije-roma/
http://www.pescanik.net/2008/11/dekada-roma-na-srpski-nacin/
http://www.diskriminacija.ba/romi-u-srbiji-dekada-opasno..
napominjemo da sunekolicinaRoma-azilanata u Saveznoj Republici Nemačkoj, koji su iz zemalja sa balkanskogpoluostrva spremni da svedoče o svom iskustvu, i pokažu materijalne dokaze zaove tvrdnje iz našeg pisma, i tako postanu indikatori opšteg stanja u svojimmatičnim državama.
Na kraju, zahvaljujemo Vam se napažljivom iščitavanju našeg pisma, i nadamo se da ćete imati razumevanja zanaše stavove, te ih razmotriti pri odlučivanju o zahtevima za azil, odnosnoemigraciju.
S poštovanjem.
Farkas Istvan