Proces Readmisije u Kragujevcu

U Srbiju se godišnje, voljno ili nevoljno, nakon odbijanja zahteva za azilom, vrati oko 15.000 Roma. Naveći broj povratnika dolazi iz Nemačke, a oko 5.000 Roma iz ostalih zemalja EU. Procena međunarodnih organizacija je da će ih narednih godina biti sve više. Najveći teret rešavanja problema povratnika biće svakako na lokalnim zajednicama u koje se vraćaju. Dosadašnja iskustva, međutim, pokazuju da bez podrške međunarodnih donatora, to neće ići lako. U Kragujevac se proteklih nekoliko godina vratilo oko stotinu porodica. Po rečima Zorana Pavlovića, koordinatora za romska pitanja u Skupštini grada Kragujevca siromaštvo je i dalje glavni uzrok emigriranja u zapadne zemlje.

Projekat „O nama je reć – Amendar kerol pe lafi“ sufinansiran iz budžeta Republike Srbije – Ministarstva kulture i informisanja, ,,Stavovi izneti u podržanom medijskom projektu nužno ne izražavaju stavove organa koji je dodelio sredstva”, projekat realizuje Roma World.

Procesi tari readmisija ko Kragujevci

Ki Srbija svako bersh, ko plo mangipa numa ko zor, palo so odbimol pe o mangipa bashoazil, iranipe pashe uzaro 15 milje Rroma. Em baro gendo avol tari Germanija, pashe uazro 5 milje Rroma taro avera phuvja tari EU. Mashkarmanushenge organizacije phenena kaj ko avutne bersha ka ovol po baro gendo. Em baro pharipa ko reso taro manusha kola iranena ka ovol ko lokalno amalipa kote itanenape. Dji akana, dikholpe kaj bizo azhutipa taro mashkarmanushenge donatorija, odova naje te djal kolaj. Ko Kragujevac ko nakhle bersha irandjepe 100 familije. Sar phenol Zoran Pavlovich, koordinatori basho rromane puchipa ki Kedimi taro foro Kragujevac chororipa tano sebepi tari migracija ko zapadoske phuvja.

Kana po puchipa o manusha kola iranenape premalo sporazum tari readmisija, ko nakhlo vakti dji ko 70 procentija sine rromane familije. Akana o procenti po baro. Dji ko 80% akana odova gendo a shaj ovol em po ucho. Okova so definishimo sar sebepi taro po but droma tari migracija tano ekstremno choroipa, thaj so nashti djivdinipe taro dive ko dive. Odova sebepi o manusha dikhena te khanchi keren, dikhen te roden azil ko phuvja dji kote avolpe ko zapad. On plo mangipa taro azil dikhena te opravdinena.

Numa e Srbija dikholpe sar phuv kote shaj te djivdinipe, thaj olengere mangipa basho azil but sigate ovena odbime, phenol Zoran Pavlovich.

But manusha taro rromano amalipa pachan kaj ka phagen chororipa, odova sebepi bikinena sa so isi olen te shaj oven olen thajra basho drom. Phenena, kaj okola so naje olen iformacije, te odoleja so ka oven odori ka anen ko reso ple problemija. Odoleja o bucha ovena po hor, thaj olengoro iranipa ko starto kana aćhona bizo khanchi, bizo ple khera ovola po bari komplikacija.

Ko momenti kana avena ko eiroporti “Nikola Tesla” but manusha naje olen kaj te iranenpe. Odola tane cele familije thaj taro jek drom avola dji ko po but problemija – kher, buti, sikavni, vrticho basho ćhave… Kobor hazri o lokalno amalipa te azhutinol olenge but dikhol pe so ka ovol odole manushencar, phenol Zoran Pavlovich.

Odova soj nesavo reso privremeno bucha. Akana odova phenav amaro chachipa te ko nesave szonske bucha astarol pe nesavi buti, te ko nilaj keren buti te ko jeven khanchi ovol olen. Kote pale ka smalazinenpe taro dive ko dive. Da li o sistemi dol olen nesavo podikeripa kana iranenape? Na gndinav samo po foro,numa em ko Centro bashi socijalno buti, Lolo krusht, dena li olen on da nesavo azhutipa numa ažhon korkore peske? Shukar buti ki akaja phari buti so maj anglal phanlo basho foro Kragujevac kaj amen sijam phanle thaj dikha te ki sa akaja buti tari pozicija taro amalikano podikeripa da olen odoborom kobor shaj. Te phena kaj germanijaki organizacija HELP dolak 4 vrste ko azhutipa. Ale tane akate, amen kerdjam olencar lafi, thaj basho sa okola kola javindjepe a isi olen nesavo dokumenti te rodindje azil shaj sine te roden akala 4 vrste taro azhutipa.

Sar phenol amaro sagovorniko e manushenge kola irame ki readmisija programeja taro HELP kova ovol taro februar akale bersheste shaj sine te len podikeripa bashi adaptacija taro kher,te keren buti, podikeripa basho sikljovipa taro ćhave thaj sikljovipa taro bare manusha. Jek familija shaj sine te aplicirinol basho po buderi azhutipa. Prekalo projekti dolape savetodavne thaj psihosocijalno podikeripa, azhutpa basho dokumentija thaj avera informacije. Foro Kragujevac nadur ramosardja jekgndipa e Danske saveteja, kova e manushenge kola iranenape tari readmisija kerol shaipa te ovol olen kher, phenol Nikola Ribarich, sherutno tari forutni uprava bashi sastipasko thaj socijalno arakhipa taro Foro Kragujevac.

Akava projekti e Danske saveteja kerol shaipa tea kala manusha kola iranenape ki Republika Srbija, ako naje olen plo kher te prekalo akava projekti ovol olen shaipa te kinol pe olenge montazhno kher, numa paketi taro gradjevinsko materijali te agorishinen plo kher. Amane keraja buti kola phanle e nashutne thaj raselime manushencar thaj manusha kola irame prekali readmisija, odola tane odola trin kategorije. Basho akala trin kategorije foro Kragujevac , numa prekalo akava foro dindjape 5 milionija evrija. Po hari taro 10% dindjape taro forosko budjeti, odola sine sa o thajra taro donator, numa Republika Srbija, prekalo KOmesarijati basho nashutne tari Republika Srbija.

Lokalno akciono plani basho Rroma kova sine ko tor dji akava bersh sar jek taro prioritetno bucha sine ole reso taro familije kola ko foro iranenape ko fundo taro sporazum tari readmisija. Adjikerolpe te uzrao po zoralo azhutipa taro donatorija shaj te dol but po buderi numa so sine dji akana.

Projekti „O nama je reč – Amendar kerol pe lafi“ sufinansirimo taro budjeti e Srbijako – Ministreumi tari kultura thaj informishiba, „Gndipa kola phenenape ko akava projekti, na sikavena gndipa taro organija kola dindje thajra“ projekti realizuinol projekti  Roma World.ja basho azil na shukar beshipaske thanam bizi buti, diskriminacija thaj stereotipija kola djana premalo rromano amalipa ki Srbija.