“Porajmos” – 80 godina kasnije

Romi su kroz istoriju jedan od najmarginaliziranijih i najprogonjenijih naroda u Evropi, pa i šire. Od masovnog naseljavanja na Starom kontinentu bili su bacani u roblje, u nekim zemljama su ih lovili poput divljih životinja, pogubljivali su ih na najbrutalnije načine, djeca su oduzimana porodicama, izvodile su se prisilne sterilizacije Roma. Kulminacija takozvanog anticiganizima desila se tokom Drugog svjetskog rata, kada su nacistička Nemačka i njihovi saveznici, odnosno zemlje pod okupacijom Hitlerovih snaga, pokušali da izbrišu Rome s lica zemlje i istrgnu ih iz istorije. U tome su zamalo i uspeli.

Poznavanje istorije Roma kljlučno je za razumevanje njihovog sadašnjeg položaja u savremenom svetu. Evropski parlament je 2015. godine usvojio rezoluciju kojom se 2. avgust  zvanično priznaje kao Dan sećanja na romske žrtve genocida.

Podaci, kada je u pitanju stradanje Roma u Drugom svetskom ratu, su šturi.  Prema najnovijim istraživanjima 4. 300 žena, dece, starih i bolesnih Roma i Sinta je tokom noći izmedju 2. I 3. avgusta 1944.godine u koncentracionom logoru Aušvic-Burkenau, prvo ugušeno u gasnim komorama, a potom spaljeno u krematorijumu. Nemački nacisti likvidirali su na taj način “ciganski porodični kamp”.

Dva i po meseca ranije, 16. maja 1944, hiljade Roma i Sinta zabarikadiralo se u logoru i tako sprečilo da toga dana bude izveden plan SS-a. Kasnije su svi ljudi koji su još uvek mogli da se odupiru, odvedeni u druge logore kako bi konačno mogli da se poubijaju oni koje su ostavili u Aušvicu. Ukupno 500.000 Roma i Sinta postali su žrtve nacionalsocijalističkog rasnog fanatizma. Sinti i Romi taj genocid nazivaju „Porajmos“, što na romskom znači „uništenje“. 

Aktuelni oružani sukobi u Ukrajini I u oblasti Gaze svakim danom prete da eskaliraju u rat širih razmera, oslobodivši ponovo sve demone ljudske prirode, da ožive stara neprijateljstva u kojima uvek ginu nedužni. Naravno da mali narodi I nacije koji u svom genetskom kodu imaju zabeleženu informaciju  da su stradali samo zato što su tamnije puti I što govore drugačijim jezikom, strepe I da se boje ponavljanja istorije. 

I zbog toga je potrebno, više nego ikada, negovati kulturu sećanja medju Romima, podsetiti širu javnost na holokaust izvšen nad Romima ne tako davno, I odati počast nevinim romskim žrtvama. A sve to – nadajući se da je čovečanstvo naučilo neke lekcije iz mračnih perioda svoje istorije I očekujući da onaj bolji, humaniji deo ljudskog roda onemogući povampirenje ideja koje vuku civilizaciju u “Parajmos”.

„Projekat „Romski život kroz naš objektiv! – II“ se realizuje u okviru Programa malih medijskih grantova koji finansira Ambasada SAD a administrira Media i Reform Centar Niš. Stavovi, mišljenja i zaključci izneseni u projektu nužno ne izražavaju stavove MRCN i Ambasade SAD već isključivo autora.