Obrazovanje romske dece posle 20 godina inkluzije

Država kao i lokalne samouprave rade na poboljšanju položaja romske zajednice kroz usvajanje strateških dokumenta kao što su Strategija za soc.uključivanje Roma i Romkinja i Lokalne akcione planovi na lokalu.

Primera radi grad NIš je od 2018 – 2025 godine kroz LAP-ove za poboljšanje položaja Roma i Romkinja podržalo oko 300 srednjoškolaca i studenata kroz stipendiranje njihovog obrazovanja.

Pogledajte naš tv paket koji je sufinansiran od strane grada Niša na Konkursu za sufinansiranje medija za 2025g,

Ovaj Tv paket je deo projekta „Niški Romi- Nishka Rroma“ koji je sufinansiran sredstvima iz budžeta grada Niša, na osnovu konkursa za sufinansiranje medijskih sadržaja u 2025.godini, stavovi izneti u ovom video materijalu predstavljaju stavove autora projekta nužno ne izražavaju stavove Grada Niša.

Edukacia e romane amalipasko palo 20 bersh inkluzia

Ajša Alić, pedagoško asistenti ande Fundoni škola. „Vuk Karadzic“
„Edukàcia e rromane ćhavorrenqi katar 10, 15, thaj vi 20 berśa anglal, kana me kerav buti paśe 20 berśa, si ano jekh śukar nivelo. Maj anglal sas but maj bilaćho, e ćhave na phirenas regularno anθ-e klase, na avenas anθ-i śkòla, na sas stipendie save ka stimulin e ćhaven te źan maj dur anθ-i siklǒvipen. Avdive, si aba jekh aver rig e dadenqi thaj e dadenqi, savi si lenqi edukacia, savi si lenqi motivàcia vaś lenqe ćhaven. o majimportantno buti ko momenti, soske o dada thaj deja ramosarde e čhaven ko grupe e anglune školake ko angluno klaso kotar e elementarno škola, gimnaziumo, thaj vi thaj ko fakultetia“.

„Me sem o Selver Saitović, agorisardem maškarutni škola ETŠ „Mija Stanimirović“ ando Niš. Muro edukativno profilo si kompjutersko mrežako administratoro thaj muri majdur edukacia ka avel interpersonalno relacie, ie. sociologia.“
Ando puchipe kobor si importantno e edukacia leske, vov del atveto:
„I edukacia si but importantno mange soske me gindiv kaj i edukacia del amen shaipe thaj del amen shaipe vash o avutno sveto, kodo si bi edukaciako nashti te ovel amen sukseso ano jivdipe thaj odolesqe, palo miro gindo, edukacia thaj edukaciako nivelo si but importantno.“

„Maro anav si Abedinović Mirsada thaj džav ki medicinaki škola „Doktori Miodrag Lazić“ an o Niš thaj akava berš ramosarav man ko štarto berš taro kurso dentalno sestri, tehničari. Edukacia si but importantno. Kerel amen te phenas manuša, ažutil amen te barjol, te vazdas amaro karaktero. Paše te sikljovas nesave fundavne bukja, i historija, so si, so si, amen sikljovgja vi vareso na si bilačho, thaj odolesqe amen keras amen sar manuša.

Selver Saitović phenela
“Ando generalo, i motivacia kotar o foro Nis, savi kerda man te lav maj dur miri edukacia ano akala 4 berša miri edukacia, inkuražinel man but thaj miri familija del man but suporto soske mangav te ovav varesar aver, te sikavav man ki familija sar so šaj, mangav te ovav sar šaj educirimo manuš.”

Abedinović Mirsada vakerel,
“Edukàcia si importanto, trubul te agorisaras i śkòla te śaj te sikavas e manuśenqe kaj e Rroma si manuśa, ano jekh nivèlo sar lende, kaj na dikhen amen sar naśarde, analfabetură, melale, thaj kaj savorrenqe save agorin o ohtoto klàsa thaj te naśti te xramosaren pes ani ućhi śkòla, te keren les. I stipendia si te śaj te kinas so trubul amen vaś i śkòla, amen śaj te kinas vareso, sar amenqe si laćho, aźutil.“
Ando puchipe te sas diskriminacia telal ljengi shkola o Selver phenol gade.
„Normalno, ki sasti lumia isi odova nivelo e diskriminaciako kote amen sam majtikni rasa, numa ko akala 4 berša zumavdem but thaj sikadem kaj sem barabar thaj šaj vi maj inteligentno kotar odola manuša save kerde diskriminacia.“
I Mirsada del atùnći:
„Pa, si diskriminacia maškar e čhave, savi ka egzistirinel sajekh sigurno, numaj šaj na si gade ekspirime ande miro lil soske me sem parno. Običajno, e čhave saven si maj kalo thuli si maj but ekspozime ki diskriminacia, odolesqe varekana len, na džanav, varesave anava sar „cigano“, etc., melale, običajno si jekh prejudicia pala svako manuš savo si kalo, thaj me nane sar godova. ki shkola dali isi diskriminacia, pa na, ćaćes. Savore si ok thaj ko miro departamento si me thaj aver romano amal, odolesqe nane diskriminacia.“
Ajsa Alic
“So mangav te akcentirinav si kaj šaj na ovel bilačho te barjarel pe o numero e čhavorengo, romane čhaven save kamen te len stipendia thaj kaj nane 50 olendar akana, soske amen isi amen but, but maj but gimnaziumsko sikljovne, so si shukar te šunel pe kaj si amen baro numero taro akala čhave. I stipendia značinel lenge but, sar te kinen školake bukja, thaj kote značinel pe e familijake śaj te aźutil lenqi famìlia anθ-i kodoja finansiàlo rig.“

Akava teksto si kotor taro proekti “Niški Romi – Nishka Rroma” savo si kofinancirime e lovenca taro budžeti taro foro Niš, bazirimo ko konkursi bašo kofinansiribe taro medijako sadržaji ko 2025. O dikhipa mothovde ko akava video materijali reprezentinena o dikhipa taro avtora taro projekti thaj na musaj te mothoven o dikhipa taro foro Niš.