„Nikad više romskih odbornika, ali problemi Roma se i dalje ne rešavaju“

Grad Niš,  prema popisu stanovništva iz 2011.godine ima oko 260 hiljada stanovnika, od čega samo 6.977 Roma i Romkinja. Podaci međunarodnih i nevladinih  organizacija pokazuju da ih ima bar tri puta više.

Veliki broj pripadnika/ca ove  zajednica uglavnom živi u romskim naseljima, kojih u Nišu ima pet: Beograd mahala, Stočni trg , Jevrejsko groblje, Crvena zvezda, Bulevar 12.Februar.

Romska zajednica u Nišu susreće se sa mnogim problemima:

-zapošljavanje (oko 90% romskog stanovništva nema zaposlenja),

-stanovanje (nijedno romsko naselje nema plan detaljne regulacije),

-obrazovanje (segregisane osnovne škole, predškolsko obrazovanje romske dece, statistika je pokazala da od ukupnog broja dece u predškolskim ustanovama, Roma ima samo pet do sedam odsto) ,

-socijalna pitanja,

-zdravstvo…

Grad Niš je jedan od 60-tak gradova u Srbiji koji imaju lokalni strateški dokument (LAP) koji donekle prepoznaje potrebu  rešavanja pomenutih problema. Ovaj lokalni dokument , u stvari preslikava državnu Strategiju za socijalno uključivanje Roma i Romkinja u Srbiji, na lokalu.

Skupština grada Niša je 2017.godine prvi put usvojila ovaj dokument i u naredne dve godine je dodelila budžetska sredstva u iznosu od  5 miliona dinara .(po godini). Sredstva su iskorišćena za opremanje Romskog kulturnog centra i stipendiranje romskih srednjoškolaca.

Novi LAP, na period od 3 godine, usvojen je potom za period   2021-2023, sa budžetom od po 10 miliona dinara za svaku godinu. Godine  2021. grad Niš je podržao 47 srednjoškolaca i 4 studenta  dok je 50 socijalno ugroženih osoba dobilo besplatnu  prekvalifikaciju za deficitarna zanimanja.  Ukupno je potrošeno oko 5,5 miliona dinara.  Preostala sredstva, namenjena kulturi i socijalnoj zaštiti, u visini od 4,5 miliona dinara nisu utrošena!

Sprovođenje LAP-a  je povereno Upravi za društvene delatnosti, odnosno ova uprava je zadužena za realizaciju ovog važnog dokumenta za romsku zajednicu-Zbog čega konkursi koji su trebalo da budu raspisani još u 2021.godini, pa i u 2022.godini nisu raspisani,nismo uspeli da saznamo!

U ingerenciji Skupštine grada je i donošenje planova regulacije za romska naselja zašto do sada nisu svi usvojeni naša produkcija je 2019. Godine snimila jednu tv emisiju o ovom problemu, čak je pokrenuta  inicijativa za izradu ovih planova od strane Udruženja produkcija Roma World, ali na žalost sve je ostalo samo na pokušaju.

Postavlja se  pitanje – šta odbornici iz romske zajednice koji su u gradskom i opštinskim parlamentima čine kako bi rešili ove problema? Kroz intervju sa nekima od njih možemo zaključiti da u stvari gotovo ništa ne rade, jer kako kažu neki od njih oni su svojim zaslugama na listama vladajuće stranke , a ne kao pripadnici romske zajednice. Da li je možda tu i odgovor na pitanje zašto se ništa ne menja po pitanju rešavanja problema romske zajednice?  Zašto samo NVO sektor pokreće pitanja usvajanja LAP-a,  izrade planova detaljne regulacije u romskim naseljima, kao i mnogo drugih važnih pitanja. Dakle, nikad veći broj predstavnika romske zajednice u lokalnim parlamentima nije doneo promene ni boljitka ovoj zajednici.

U razgovoru sa predsednikom GO Crveni krst Miroslavom Milutinovićem 2019.godine povodom izrade planova detaljne regulacije za naselje Beograd mahala dobili smo sledeći odgovor:

„Jedan deo je uređen generalnom planskom dokumentacijom, to je prva faza, od Ovčepoljske ulice naviše, a ovaj drugi deo sa Moravskom ulicom, pristupnim saobraćajnicama i donjim delom, inicirali smo izradu plana, plana detaljne regulacije, dostavljen je Gradu i Grad treba da izradi te planske dokumente i da ih Skupština grada na kraju usvoji. Nadamo se da će to biti rešeno, da bismo mogli da uradimo nešto za naše sugrađane, kako bi se ispunili njihovi zahtevi oko izgradnje, mada će kasnije biti dosta problema, jer znamo da nije rešeno nijedno pitanje vlasništva sa Ovčepoljskom ulicom i prilazom 1 i prilazom 2, Moravskom ulicom prilazom 1, Ražanjskom ulicom, što znači da je to drugi deo koji ćemo morati da rešimo da bi došlo do konačnog asfaltiranja i regulacije ulica sa kanalizacijom, vodom, asfaltiranjem, sve u skladu sa našim propisima.“

Igor Igić sekretar Uprave za planiranje i izgradnju 2019.godine je u izjavi našoj produkciji rekao:

„Ova regulacija neformalnih naselja se može razviti; moguće je sve ove objekte uključiti u izradu Plana detaljne regulacije. Međutim, posebno kada je reč o romskim naseljima, postoje zone koje se možda neće tako rešiti, ali bi neka naselja mogla da budu raseljena, iseljena primenom Zakona o stanovanju i održavanju zgrada. Naravno, mora se obezbediti smeštaj za te ljude. Na primer, jedno od romskih naselja je naselje Crvena zvezda. Uvršten je u plan generalne regulacije Gradske opštine Palilula faza II. Ipak, to naselje, otvorio sam dokumente, nalazi se u poslovnoj zoni i na zemljištu koje nije…u vlasništvu je privatnog lica, tako da nije planirano da se naselje zadrži na tom zemljištu. Dakle, u saradnji, naravno, sa nekim postojećim projektima pokušaćemo da nađemo bolju lokaciju za preseljenje ljudi koji tamo žive, naravno u saradnji sa njima. Drugi primer je naselje Stočni trg. Tamo postoji plan. Deo naselja je predviđen za stanovanje, a mi možemo da obezbedimo infrastrukturu, legalizujemo objekte i rešimo njihovo pitanje. Ipak, drugi deo tog naselja bi mogao da bude oko Jevrejskog groblja i ljudi iz tog dela će morati da budu raseljeni. Takođe, Beograd Mala. Plan detaljne regulacije Crvenog Krsta, faza I, predviđa detaljniju izradu i može biti jedan od prioriteta Grada da donese taj Plan detaljne regulacije gde ćemo obuhvatiti sve objekte koji mogu biti legalni ili nelegalni i obezbediti infrastrukturu. za te objekte.“

Na žalost, ovaj problem još uvek nije rešen, iako imamo odbornike u Skupštini grada i gradskim opštinama koji bi trebalo da se angažuju na rešavanju ovih i sličnih problema. Jedan od naših sagovornika (odbornik u lokalnom parlamentu) kaže da je siromaštvo krivo za ovakve probleme, dok njegova koleginica kaže da i nije aktivna po tom pitanju zbog svojih ličnih problema! Pa, ako nećete vi ko će onda da rešava, i da se zalaže za rešenje naših problema? U vremenu kada romska zajednica ima najviše odbornika u opštinskim i gradskim parlamentima, još manje se priča o rešavanju prioritetnih problema romske zajednice. Da li je obaveza jednog odbornika da poseti romsko naselje? Po našem mišljenju jeste, i to ne samo uoči izbora nego mnogo i pre ali i posle toga. Na žalost, mnogi od „naših“ odbornika tokom svog mandata gotovo da nikada ne zalazi u naselja gde žive njihovi sunarodnici. Da li oni tada zaboravljaju da su iz iste zajednice, ili se tada tako ne osećaju?

Predlažem, da pročitate naš intervju sa odbornicima iz Niša koji su iz romske zajednice.

Od uvođenja višestranačja 1991.godine u Srbiji, romska zajednica u Nišu, po prvi put  ima jednog odbornika u Skupštini grada i tri odbornika u gradskim opštinama (jednog u GO Palilula i dva u GO Crveni krst). Svi odbornici su članovi vladajuće, Srpske napredne stranke.

Jedan od njih je i Svetislav Jovanović, odbornik grada Niša, direktor – volonter Romskog kulturnog centra .

Zamolili smo ga da produkciji Romaworld  odgovori na neka pitanja vezana za njegov izbor, rad u zakonodavnom telu i položaju romske manjine u gradu. Odgovore smo dobili na mejl, prenosimo ih u potpunosti:

1. Od kada ste odbornik Skupštine grada Niša?  Koliko ste dugo u stranci?

„Odbornik u Skupštini Grada Niša sam dve godine , u Nacionalni Savetu Roma 4 godine clan , a u stranci od samog osnivanja tj . jedan od osnivača u Nišu. Znači 13 godina“

2.Da li ste sa liste SNS-a odabrani za odbornika zbog svoje nacionalne pripadnosti ili?

„Ispred SNS sam izabran kao jedan od poverenika Mesnog odbora a člana Opštinskog odbora I Gradskog odbora Niš pred Skupštinom stranke , a evidentno je da sam I većim delo odabran kao pripadnik Romske nacionalne manjine kao I još 4 mojih kolega I koleginica u Opštinskim Skupštinama.“

3. Da li ste član nekog skupštinskog odbora?

„Nisam član nijednog skupštinskog odbora ali sam na svakom odboru pozvan I mogu dati sugestiju, ali imamo članove skupštinskih odbora koji su Romi.“

4. Poznato vam je da su problemi romske zajednice veliki – zapošljavanje, obrazovanje,stanovanje… da li ste pokrenuli neku rasparavu po tom pitanju u gradskom parlamentu ili na nekim drugim skupovima?

„Problemi Romske zajednice su veliki zbog višedecenijskog začaranog kruga sirommaštva u kome se nalaze a pokrećem pitanja koja se tiču života Romske zajednice svakodnevno I u Skupštini I u Gradu I na svim skupovima na kojima idem I godišnje ih je sigurno 50.“

5. Koliko je romska zajednica upoznata sa time da ste odbornik u skupštini grada, i da li vam se obraćaju za pomoć, šta ste do sada konkretno uradili po tom pitanju?

„Svakodnevno se obraćaju za sve probleme u RKC Niš, pomaže im se u skladu sa mogućnostima ali se radi na tome da se pronadje rešenje za svaki problem pojedinačno ali mislim da to treba biti rešeno sistematski kao kancelarija Romskog koordinatora za Nišavski okrug.“

6. Da li pri odlučivanju u skupštini grada  vodite više politikom stranke ili interesima vašeg naroda?

„Po svim pitanjima koja se tiču stranačkog delovanja odlučujemo na stranačkim organima, a sva pitanja koja se tiču Roma budu obrazložena sa moje strane I rešena u interesu Romske zajednice jer su naši problemi specifični I tu ja dolazim do izražaja kao most-spoj koji objašnjava šta I kako.“

7. Koji su najveći problemi romske zajednice u Nišu prema vašim saznanjima?

„Problemi su isti kao problem Roma u celoj Srbiji ali po mom iskustvu dosta manji nego u ostalimgradovima jer je Niš veliki grad a Romi su dobro uklopljeni u zajednicu.“

8. Da li imate ideju kako i na koji način rešiti te probleme sistemski, a ne ad hock?

„Uključivanje Roma u državne institucije I rešavanje problema na državnom nivou za sve koji suproblemu bez obzira na to da li su Romi ili ne je rešenje ,donošenje odredjenih zakona I akata Iuvodjenje Sistema 10 % za zapošljavanje I obrazovanje .“

9. Kako program SNS-a prepoznaje probleme nacionalnih manjina , a posebno romske zajednice?

„Problemi manjina tek sa SNSom i predsednikom Aleksandrom Vučićem pocinju da se resavaju ,Romska zajednica dobija zapošljavanje, stanove, sigurne stipendije , kulturne Centre i resavanje problema koji nisu nikada ni razmatrani a kamoli rešavani a pre svega Romi su vidjeni u SNSu kao partneri i saradnici što do sada nije bio slučaj.“

10. SNS je već više od 10 godina na vlasti u Nišu i Republici, po vašem mišljenju šta je ono što je urađeno najznačajnije za romsku zajednicu?

„Najznačajnije je prepoznavanje Roma kao partnera I saradnika I prihvatanje principa Ništa o Romima bez Rom , a to pokazuju kroz to da su Romi državni sekretari , većnici , odbornici ..“

11. Koji su vam planovi i rešenja za budućnost kako bi opravdali poverenje glasača?

„Plan je uvodjenje principa 10 % jer sa tim Romi će biti zapošljeni , školovani sa sigurnimstipendijama, rešenim stambenim pitanjima I izlazak iz začaranog kruga je siguran jer samoškolovan I zapošljen Rom je dobar I za sebe I za državu.“

Ovako je odbornik skupštine grada Niša, Svetislav Jovanović odgovorio na naša pitanja, reklo bi se politički, i reklo bi se iz pozicije vladajuće stranke.

Arandjelović Julijana, odbornica skupštine GO Crveni Krst je naša druga sagovornica u ovoj priči. Na teritoriji ove GO ima oko 2000 Roma i Romkinja, nezvanično duplo više. Problemi su raznovrsni, počev od stanovanja, obrazovanja, zapošljavanja, infrastrukturni problemi, koliko je odbornica sa ove GO upoznata sa ovim i šta čini za njihovo rešavanje, pokušali smo da saznamo kroz inrevju sa njom.

*Od kada ste odbornik skupštine GO Crveni Krst?

– Od 2020.

*Koliko dugo ste član SNS-a?

–  Odavno. Postala sam član malo posle osnivanja partije.

*Vi ste pripadnica romske zajednice, jel tako. Da li ste ispred SNS za odbornika odabrani zbog svoje nacionalne pripadanosti?

– Ne.

*Vi ste i lekar. Da li ste član nekog skupštinskog odbora?

– Ne

*Pretpostavljam da su vam poznati problemi romske zajednice. Oni su veliki. Dijapazon je baš širok, znači imamo zapošljavanje, obrazovanje, stanovanje, pogotovu kod nas na našoj teritoriji imamo dosta Roma, nezvanično oko 7 hiljada.

Da li ste vi kao odbornik pokrenuli neku raspravu po tom pitanju u našoj gradskoj opštini ili na drugim skupovima? Da li ste ikada imali prilike da to sami pokrenete?

-„ Nikada ta tema nije bila postavlljena, kao centralna. Imali smo neki sastanak u bivšoj mesnoj zajednici, danas je to Romski kulturni centar, ali to je bio Mesni odbor SNS-a gde su bili i Romi i oni su lično svoje probleme izlagali i pitali šta može Mesni odbor da im pomogne i doduše, Jelena Žarić se ponudila jer je u poziciji da poznaje te ljude i da može da im pomogne, ali to je bilo pojedinačno. To nikad nije bilo postavljeno kao neko generalno pitanje, pitanje koje bi se ticalo više njih, nego onako pojedinačno – slučaj – problem- moguće rešenje. „

*Da li ste nešto vi, samoinicijativno pošto ste odbornik u lokalnoj skupštini pokrenuli?

– „Ja moram da priznam da nisam nešto aktivna. Odlazim samo kad su sastanci, kad baš treba da budem tu. Zato što imam svoje muke i probleme. „

*Koliko je romska zajednica upoznata sa činjenicom da ste vi odbornik u lokalnom parlamentu i da li vam se obraćaju nekad za pomoć? Da li znaju pripadnici naše zajednice?

„- Ja sam više u Beogradu nego u Nišu, to je problem. Oni koje poznajem od ranije pitaju uglavnom za tu socijalnu pomoć, gde mogu da se jave… dobijali sad ne dobijaju, dal moraju stalno dokumentaciju da obnavljaju, dal imaju prava na neku pomoć… ali nije to preterano, ne mogu da lažem.“

*Da li se pri odlučivanju u gradskoj opštini vodite politikom stranke ili interesima naše zajednice?

„- U tim pitanjima nema nečega što bi se ticalo romske zajednice. To su pitanja vezana za funkcionisanje gradske opštine. Pitanja koja se izolovano tiču poboljšanja života romske zajednice ili nekog ugla – zapošljavanja, školovanja, u okviru dnevnog reda ne postoje. Znači nema tih pitanja – na koji bi način moglo da se poboljša, pa da se onda vodi diskusija, pa da ja učestvujem , ili pod pitanjima razno da može da se ubaci nešto što bi se ticalo romske zajednice. Može da se da predlog na neku temu, na ta pitanja pod razno, ali, kako da vam kažem, važno je da ste u tom krugu ljudi tako da to može da ide i van toga. Van toga vi možete da pitate, ali pitanje je koliko bilo šta može da se reši jer uvek se svi pravdaju ograničenim budžetima. Gradska opština dobija odredjeni budžet i po tom budžetu ona uradi ono što je ona isplanirala.“

*Šta mislite koji su najveći problemi naše zajednice u Nišu?

„- Zaposlenje. Odatle sve potiče. Ako čovek ima sigurnu platu, ekonomski je snažan, može da školuje decu, može da planira, može da odradi neke stvari. Ako živi od danas do sutra onda nema ništa …“

*Da li imate ideju kako i na koji način rešiti eto taj jedan, po vama najveći problem?

„- Po meni je to najveći problem. Što se tiče školovanja, tu nemam reči. Znači apsolutno je dozvolje i omogućeno da se deca školuju. Kako će i dokle će da se školuju to zavisi samo od njih i njihovih roditelja. Ovde je ta mogućnost idealna, po meni. Znači, ako dete hoće da završi osnovnu ono će da završi. Hoće da završi srednju, upisaće, ako hoće da uči, može da studira. Ovde je taj problem rešen mnogo bolje nego u svetu, po meni. Ali, šta kad završe? Onda nema posla..“

*To je sledeće pitanje, da li možda imate neku ideju kako to može sistemski da se reši?

„- Da se prvo napravi baza, baza podataka o našim ljudima koji su nešto odradili. Po gradovima. Dok nemamo bazu koliko imamo ljudi koji imaju neku kvalifikaciju, bez obzira kakva bila, čime baratamo… znači da se prvo napravi baza, da se kontaktiraju aktivisti koji su u tim gradovima koji znaju ljude iz svoje sredine, bez obzira – završio ovaj zanat, završio ovu školu srednju, ovaj fakultet…baza takvih podataka je pod brojem jedan. „

*Da li mislite da su podaci koje ima Nacionalna služba za zapošljavanje nisu dobri?

„- Nacionalna služba za zapošljavanje nema precizne podatke o nacionalnoj pripadnosti jer se mnogi ljudi ne izjašnjavaju kao Romi. To treba da bude interes. Ako on zna da će neko oko njega da se angažuje, njemu je u interesu da se prijavi jer će moći da ostvari …ali mora taj neko da mu pokaže da se interesovao, da se angažovao da je nekom nešto uradio, pa da se on posle izjasni. To je najbolji primer, kada neko nekom odradi konkretnu stvar, pomogne mu šta treba i nadje posao …“

*Da li mislite da problem SNS prepoznaje probleme nacionalnih manjina a posebno romske ?

„- Prepoznaje, ali opet kažem to je jednosmerna ulica. Ulica mora da bude dvosmerna. Oni daju mogućnost, ali koliko će neko da dobije, od njega zavisi. Znači sa druge strane moraš da imaš dobre partnere, ljude koji barataju podacima. Ne pričom nego podacima – mi imamo u tom gradu toliko, mi imamo u ovom gradu ovoliko sa srednjom školom, sa ovom školom , ko se zaposlio…

Znači, ako se vrši odredjeni pritisak, pozitivni pritisak, mi tražimo….zato ja mislim da ta baza od koje se kreće. Sa čime mi raspolažemo pa onda da tražimo… mnogo je bitno.„

*SNS je već više od 10 godina na vlasti  U Nišu i u Republici. Šta mislite, koliko je uradjeno za romsku zajednicu, nekih dobrih, loših stvari?

„- Ja mislim da ne možemo mi da se posmatramo izolovano, mi se posmatramo kao grad. Dakle, mi živimo ovde u gradu. Koliko je uradjeno za Niš iz toga izvlači i zajednica za sebe. Ja definitivno mislim da ako su odradjeni putevi, to je dobro i za nas i mi ih koristimo. Ako su škole renovirane i to je korisno i za nas. Van toga, samo za romsku zajednicu treba, definitivno prvo da postoji predlog – šta mi hoćemo, na osnovu čega se to hoće, šta su razlozi?“

*Šta mislite, ko treba da podnese taj predlog?

„- Mi imamo Nacionalni savet, imamo ljude u Beogradu, neko treba da krene. Treba iz gradova da krene prema jednom telu koje treba da skupi tu bazu .“

*A što ne može predlog da dodje iz Niša?

„- Ja bih volela, ali ko to da uradi, ajde?“

*A zašto ne bi ste mogli vi, vaše kolege, primera radi?

„- Može, ali to je pojedinačno, opet ne vredi. Da nešto učine u Nišu, a da to ne važi u Kragujevcu ili Pirotu je, po meni loše. Treba svuda da imamo jedinstvo. Ako ne postoji to jedinstvo i ako ljudi svako za sebe hoće nešto… u tome je i naša greška. U svakom gradu ima različitih problema. Ovde ljudi teško dolaze do posla, zato što nemaju kvalifikacije, a opet postoje poslovi koje mogu mnogi da rade, ali nemaju kome ni da se obrate za pomoć, jer tamo gde je ušao neko pa je našao dobrog radnika, Roma , on će da kaže jel imaš ti još nekog da dovedeš? Al problem je da se udje, da se razbije to jedno mišljenje da su Romi takvi kakvi jesu u njihovim glavama. „

*Vi ste jedan dobar primer, vi ste lekar

„- Ali ja sam sama sebe izgurala. Ja nisam imala apsolutno nikog, i zato kažem da ako se to odradi biće ljudima posle apsolutno lakše. Da sam ja imala nekog prošla bih možda jednostavnije i lakše. E sad, ja, pravo da vam kažem nisam baš možda dobar primer. Zato što ne treba samo da budu uspešni. Većina ima mnogo realnije probleme nego što ih imam ja. Imaju egzistencijalne probleme, kako da prežive mesec. S takvim ljudima treba neko ozbiljno da se pozabavi. Ja ne znam stvarno da li u Nišu postoji neka romska organizacija koja bi se ozbiljno pozabavila, ne preživljavanjem, nego da se jednostavno napravi drugačiji put tim ljudima. Da oni imaju neki utaban put – znači, završio si , znaš čeka te posao, znaš da ćeš moći negde da radiš, a ne radiš i šta onda?“

*I još jedno pitanje: kakva je saradnja sa kolegama i Romima i neromima u lokalnim skupštinama? Znate da imamo i odbornika u Skupštini grada, da li postoji neka saradnja? Jeste li nekad imali neki sastanak?

„- Iskreno da vam kažem mi se možda i ne znamo. Možda…eto.

*Možda je i to problem naše zajednice. Možda zbog toga i nema nekog boljitka za nas.“

Za kraj još jedno pitanje – čuli ste za problem sa strujom u 12. Februaru, onom naselju preko puta Tempa. Oni već 5 meseci nemaju struju, to je na teritoriji naše Opštine. Jeste li čuli za to?

„- Ali kako da se nekome ko nije plaćao uvede struja i da je neko ima zato što je pripadnik romske zajednice a onaj ko nije pripadnik romske zajednice a ne plaća struju biće isključen, to se podrazumeva. Znači, nije to opravdanje. Na neplaćeni račun, struja se ne daje. Mislim, ne mogu da očekuju naši takvu vrstu privilegije. Neka oni dobiju privilegiju da dobiju posao, da rade, da budu aktivni, da se snalaze, onda će i da plate. Po meni, nije socijala rešenje. Socijala ti omogućava da preživiš al nemaš budućnost. Mi treba da tražimo budućnost.“, zaključuje dr Arandjelović Julijana, odbornica skupštine GO Crveni Krst

Na žalost, nije bilo odbornika da budu „most-spoj“ kako je rekao odbornik Jovanović, izmedju državnih organa, gradonačelnice, predstavnika Elektrodistribucije u nedavnom rešavanju problema stanovnika naselja 12. Februar u kome više od 100 Roma živi već pola godine bez struje. Koordinacija izmedju romskih odbornika je nedovoljna, a ni saradnje izabranih predstavnika sa teritorije GO Crveni Krst sa pripadnicima romske zajednice nema kažu gradjani romskih naselja sa ove teritorije. Mišljenja gradjana su podeljena kada su aktivnosti odbornika sa teritorije GO Palilula u pitanju,  jer je on koliko-toliko aktivan i u skladu sa svojim mogućnostima učestvuje u rešavanju problema svojih sugrađana.

”This article is produced within the project Back to Basics – Parliament as a Backbone for the Rule of Law that is financially supported by the European Union. The contents of this publication  are the sole responsibility of Roma World and may in no way be taken to reflect the views of the European Union“.

„Ovaj tekst izrađen je u okviru projekta: Vratimo se na početak – Parlament kao osnova vladavine prava koji je finansiran od Evropske unije. Za njegovu sadržinu isključivo je  odgovoran/na/no Roma World i ta sadržina nipošto ne izražava zvanične stavove Evropske unije”.