Nenasilni odgovor

Ljudska priroda sama po sebi nije mesto gde se mogu pronaći odgovori pojave terorizma, ali je svakako nezaobilazna u sadejstvu sa drugim faktorima, socijalnim i ekonomskim problemima, siromaštvom i otuđenošću pojedinih društvenih grupa i slojeva.
U grupu objektivnih društvenih faktora koji pokreću subjektivne, odnosno, radikalne stavove i shvatanje terorizma kao
legitimnog i jedinog sredstva, možemo svrstati nekoliko priznatih i od strane međunarodnih institucija, a to su: produženi nerešeni konflikti, nedostatak vladavine prava, kršenje ljudskih prava, nacionalna i verska diskriminacija,
politička isključenost, socioekonomska marginalizacija i nedostatak dobrog upravljanja. Osećaj viktimizacije, nepravde, frustracije, poniženja, revolta… može uticati na razvoj negativnih osećanja, nesigurnosti o identitetu i pripadnosti, što se sve odražava na reakciju pojedinca prema društvu.

Izgradnja otpornosti zajednica na nasilni ekstremizam na zapadnom Balkanu naziv je projekta koji od 2020. godine sprovodi u Crnoj Gori, Albaniji, Bosni i Hercegovini, Severnoj Makedoniji, Kosovu i Srbiji.

Zibija Šarenkapić, iz Kulturnog centra DAMAD iz Novog Pazara govorila je nedavno na tribini koja je, u okviru projekta bila održana i u Nišu, koji se preko NVO Protekta uključio u traženje rešenja za intstitucionalnu borbu protiv ekstremizma.

Gospodja Šarenkapić je bila ljubazna da za Produkciju Roma World odgovori na nekoliko pitanja.

–  Ekstremizam je sveprisutan, počev od političkog, preko rasnog, verskog, polnog pa sve do navijačkog.

Šta je suština ovog projekta?

“Projekat je usmeren suštinski ka jačanju civilnog društva I doprinosa civilnog društva prevenciji I suzbijanju ekstremizma I radikalizma primarno, na nacionalnom nivou, jer je u imenu projekta posebno naglašeno da su zajednice na prvom mestu, a ja sam sklona da to zajednice čitam kao lokalne zajednice, iako bi se moglo čitati I kao nacionalne zajednice u onom smislu države. Jer život se ne odvija na nivou države kao apstrakcije nego se odvija na lokalnom nivou pa se I proces radikalizacije I ekstremizacije pojedinaca I društva u celini dešava na lokalnom nivou. Projekat je nastojao da širom zemalja u kojima se sprovodi, da osnažuje I civilno društvo ali I predstavnike institucija, uključujući I medije I akademsku zajednicu da nekako ujednačimo razumevanje – šta se to u našim zemljama dešava, isključujući ono što je globalno, vidjeno kao – svi problem nam dolaze od ISIL-a I svi problem nam dolaze od Islama. “

– Kako mislite da se borite protiv protiv ekstremizma, ko su vam partneri I koje grupe su najugroženije?

“Sustina je zapravo, da svaka zajednica, svaka sredina ima svoje uzroke koji vode ka ekstremizaciji, odnosno ka procesu radikalizacije, gde su mladi najveća žrtva. Ranije, recimo u periodu 2014-2018 godine instiutucije su razumevale da treba da se borimo protiv ekstremističkih grupa, da ih identifikujemo, uklanjamo iz zajednica i na taj način rešavamo probleme. Medjutim, pokazalo se da je radikalizacija individualni i grupni proces koji je posledica različitih društvenih izazova kojima su ljudi izloženi, pa ako imate više godina, vi ste u stanju da transformiše to, da tragate za načinima rešavanja problema, a ako imate 18, 25  ili nešto manje godina, vi želite rešenja odmah. Vi želite da vam institucije pomognu da rešite te probleme.

Mladi pod rizikom od ekstremizma su sve mlade osobe koje imaju mnoštvo problema, a nemaju rešenje. Ako u školi dobije pomoć i podršku, ako u Centru za socijalni rad dobije pomoć i podršku ako s medija dobije pomoć u smislu tumačenja problema u kome se nalazi, onda ćemo imati situaciju da će mnogi mladi biti na ivici ekstremizma, ali neće zagaziti u nasilje, a to je ona granica do koje zapravo jedinstven lokalni odgovor može da nas vodi, do one granice sprečavanja, tj. Prevencije da se od naizgled nerešivih problema ne zagazi ka traženju rešenja putem nasilja.“

– Šta je, po pitanju ekstremizma specifično za Srbiju?

„Važno mi je jako da naglasim da širom zemlje imamo krajnju desnicu koju prosto ne zovemo ekstremizam i to nije dobro. Mi ih zovemo samo desnica, ili desničari, ili ponekad fašisti, a važno je da ih nazovemo ekstremistima da bi smo znali da imamo pred sobom veoma organizovane i fokusirane ljude na netrpeljivost prema drugima i spremnost da upotrebljavaju nasilje da bi sopstvenu ideologiju sprovodili.

Na žalost, kao i mediji i nevladine organizacije mogu neprestano da ukazuju na problem, mogu da nude rešenja, mogu da nude modele i dobre prakse, ali mi ne rešavamo probleme, nažalost. Ako se društvo ne poravna i ne upregne u istom smeru mi ćemo, u najboljem slučaju stagnirati, teško ćemo napredovati ako nismo udruženi ka istom cilju,“ zaključila je Zibija Šarenkapić, iz Kulturnog centra DAMAD iz Novog Pazara.

„Izradu ovog teksta omogućio je EUROPEAN endowment for democracy. Sadržaj i stavovi izneti u ovom tekstu predstavljaju stavove autora projekta „ Dodatna podrška EU medijima u Srbiji tokom pandemije COVID-19 – Podrška Roma World“ i nužno ne izražavaju stavove EUROPEAN endowment for democracy.“