16.Maj Dan Otpora Roma u II Svetskom ratu, u Srbiji se obeležava prigodnim kulturnim programom u organizaciji Opre Roma
Fondacija za otvoreno društvo, Opre Roma Srbija, Evropski romski institut za umetnost i kulturu, Inicijativa za razvoj romskog preduzetništva i Fondacija za obrazovanje Roma organizuju muzički događaj „Romi sila prirode“ koji će se održati 16. maja u pozorištu Madlenianum u Beogradu u 20 časova. Ovom manifestacijom će biti obeležena 78. godišnjica pobune Roma u koncentracionom logoru Aušvic-Birkenau. Štaviše, da bi ovaj ustanak pozicionirao u romsku istoriju, događaj kombinuje tradicionalne, klasične i moderne muzičke kreacije i redizajnira ih tako da oslikavaju vekovno putovanje Roma od Indije do Evrope, bol genocida tokom Drugog svetskog rata, stradanja u modernim vremenima, ali i snagu i transnacionalnu borbu za opstanak, ponos i slobodu.
Ova manifestacija je bez presedana, jer će okupiti veličanstvenu tradiciju i savremenu vrlinu romske muzike i izuzetne izvođače romskog i neromskog porekla iz Srbije i šire, na kojima će nastupiti svetski poznati gudači iz Istanbula, Madam Piano, Jelena Tomašević, Jadranka Jovanović, Nataša Tasić-Knežević, Đorđe Stanković, Boško Jovanović, Žikica Jovanović, Andrijana Čekić, Marko Šabanović, Sanja Vučić, Saška Janović i mnoge druge muzičke ličnosti pod vođstvom Bekira Halitija, autora i muzičkog direktora.Događaj obeležava zvaničan početak kampanje „Ponosni Romi, slobodna Srbija“, koja se održava širom evropskih zemalja koje za cilj imaju jačanje samopoštovanja Roma i promociju doprinosa i neraskidivih veza romske, srpske i evropske istorije i kulture tokom godine popisa stanovništva u Republici Srbiji. Među pozvanima su zvaničnici Republike Srbije, predstavnici diplomatskog kora, predstavnici međunarodnih i domaćih organizacija.
78 godina od ustanka
Ovaj hrabar i ujedinjen ustanak, različite romske organizacije i inicijative u čitavoj Evropi obeležavaju 16. maja kao Dan otpora Roma. Nažalost, značaj ovog dana još uvek nijedovoljno prepoznat.
Nacistička politika je propagirala rasističke zakone kojima je opravdavala tretiranje grupa koje, prema njima, nisu vredne življenja. Pod takvim okolnostima, bilo je teško zamisliti pružanje ikakve vrste otpora.
Ipak, ustanak se dogodio upravo tamo gde je bio najmanje očekivan, u jednom od logora u kojem su nacistički planovi o istrebljenju uspevali. 16. maja, 1944. godine, romski narod u koncentracionom logoru Aušvic-Birkenau se pobunio i suprotstavio zločincima u pokušaju da sačuvaju svoj i živote svojih sunarodnika.
Sedamnaest meseci pre 16. maja, u Aušvic-Birkenau je formiran porodični logor tzv. „Ciganski kamp“ u kome su internirani Romi i Sinti iz čitave Evrope. Kada su logoraši kampa saznali da se planira njihova eliminacija, kako bi se napravilo mesta za nove zatvorenike, pobunili su se. Nemačke vojnike su dočekali kamenjem, drvenim pločama, žicama. Oružje koje su Romi koristili nije moglo da se meri sa nemačkim, ali su i vojnici osetili posledice borbe i plan o eliminaciji Roma i Sinta odložili.
Ovo je bio prvi organizovani otpor zatočenika u ovom logoru. Nažalost, logoraši su uspeli da odlože neizbežno samo na par meseci. Nemački SS je u noći između 2. i 3. avgusta te godine „likvidirao ciganski kamp“ i skoro 2 hiljade i 900 žena, dece, starih i bolesnih Roma i Sinta je tokom te noći prvo ugušeno u gasnim komorama a potom spaljeno u krematorijumu.
Dan otpora Roma služi kao dokaz da niko nikada ne može u potpunosti da slomi i potčini čoveka, bez obzira na to sa kolikim nivoom straha, nasilja i smrti da se suočava.
izvor:
