Legalizacija-Ozakonjenje težak proces!

U Srbiji se procenjuje da postoji oko 1.5 miliona bespravno izgrađenih objekata. Novi Zakon o Ozakonjenju Objekata iz 2018. godine postavlja jasne smernice o tome koji objekti moraju biti legalizovani. To uključuje objekte koji su potpuno završeni, kao i one na kojima su izvedeni osnovni konstruktivni radovi poput temelja, stubova, greda, armiranobetonske tavanice i krovne konstrukcije, bez obzira na završenu fasadu. Stepen završenosti se procenjuje prema vrsti i nameni objekta.

Legalizacija objekata je obavezna za sve objekte koji nisu izričito izuzeti zakonom. Proces uključuje nekoliko koraka:

1. Prikupljanje Dokumentacije: Potrebno je obezbediti sve potrebne dokumente koji dokazuju postojanje i izgradnju objekta.
2. Provera Urbanističkih Uslova: Utvrđuje se da li objekat ispunjava urbanističke zahteve.
3. Izrada Geodetskog Snimka: Ovlašćeni geodeta pravi precizan snimak objekta.
4. Plaćanje Taksa i Naknada: Pri podnošenju zahteva plaćaju se određene takse i administrativne naknade.
5. Podnošenje Zahteva: Nakon prikupljanja dokumentacije, podnosi se zahtev nadležnom organu.
6. Provera i Odobrenje: Zahtev se pregledava i, ako je sve u skladu sa zakonom, izdaje se odobrenje za legalizaciju.

Takse za Legalizaciju Objekata

Taksa za legalizaciju zavisi od vrste, površine i namene objekta. Za kuće i stanove, takse se kreću od 5,000 dinara za objekte do 100 m², do 50,000 dinara za objekte preko 300 m². Za poslovne objekte, takse su znatno veće i mogu iznositi do 3,000,000 dinara za objekte preko 1500 m².

Međutim, kakva je situacija u romskim naseljima kojih u Srbiji ima oko 800.

Više od 20 odsto stanovnika podstandardnih romskih naselja u Srbiji nema pristup pijaćoj vodi, a više od 55 odsto nema pristup kanalizaciji, dok 14 odsto nema pristup struji, pokazuju podaci dobijeni mapiranjem, koje je sproveo Tim za socijalno uključivanje i smanjenje siromaštva Vlade Srbije i Tim UN za ljudska prava.

Kako i da li je moguće legalizovati objekte u takvim naseljima, sdruge strane ima situacija kada porodice imaju svu potrebnu dokumentaciju, novac ali nemaju rešene pravno-imovinske odnose.

Jedna od njih je i porodica Redžić iz Niša , oni žive u porodičnoj kući koja je stara više od 60 godina.

U ovoj kući je živeo moj otac, on je kupio ovaj plac od jednog Srbina, imamo i predugovor koji je u to vreme potpisan od strane kupca, prodavca i dva svedoka, ali nije bio overen u Sudu ili negde drugde. Eto ja sam predao dokumenta za legalizaciju i 2005, 2015, uvek kada sam čuo da može da se legalizuje kuća. Prodavac je preminuo, nema naslednike i šta sada da radim?, pita se Bratislav.

Prošle godine je grad Niš potpisao Memorandum o saradnji sa Ekumenskom humanitarnom organizacijom o legalizaciji objekata u romskim naseljima gde je to moguće. Za korisnike ovog programa odabrano je 30 porodica, među njima je i porodica Redžić koji  nisu krili radost kada su čuli da za njihov problem postoji rešenje.!

Možda je ovaj projekat putokaz za rešavanje problema u romskim naseljima kada je u pitanju parcijalna legalizacija objekata.  Ukoliko ovaj projekat  u narednom periodu da pozitivne rezultate verujemo da će grad Niš učiniti mnogo više kako bi pomogao u legalizaciji objekata u romskim naseljima kojih u Nišu ima 5 sa oko 3 hiljada objekata.

Legalizacija – Ozakonjenje pharo procesi!

Ki Srbija phenolpe kaj isi dji ko 1,5 milionija khera kola kerde bizi dozvola. Nevo Hakaj taro Ozakonjenje o khera taro 2018.bersh sikavi shukar smernice taro odova save khera shaj ovena legalizuime. Odothe lena than khera kola sa agorishime, sar em okola kolen isi temelji, stbija, grede, betonsko ploche taj kroveske konstrukcije, em ako naje agorishimi asada. Stepeni taro agorishipa dikhelape premali vrsta thaj soske o kher.

E legalizacija taro khera basho sa o khera obavezno kola naje zabranime hakajeja. Akava procesi sikavi nekozom korakija:

1. Kedinipa tari Dokumentacija: Valjanol te obezbedinenpe sa o dokumentija kola sikavena egzistiripa thaj keriba taro objekti.
2. Provera taro Urbanistikane Shaipa: dikhelape da li o objekti pherela urbanistikane valjanipa.
3. Keriba taro Geodetsko Snimko: o geodeti kerola precizno snimko taro kher.
4. Pokinipe taro takse thaj naknade: Kana delape zahtevi pokinenape takse thaj administrativno naknade.
5. Deipa taro zahtevija: palal so kedolpe i dokumentacija, delape zahtev ko nadlezhno organi.
6. Provera thaj odobrenje: O zahtevi dikholape thaj ako sa premalo hakaj, dolape odobrenje bashi legalizacija.

Taksa bashi legalizacija taro kher

Taksa bashi legalizacija tari vrsta, povrshina thaj soske o kher. Basho khera, o takse taro 5 hiljade basho khera dji ko 100 kvadratija, dji 50 milje dinarija,basho khera prekalo 300 kvadratija. Basho bucharne khera, o takse but po bare thaj shaj ovena dji o 3 milionija dinarija basho khera prekalo 1500 kvadratija.

Numa, savi e situacija ko rromane beshipaske thana kola ki Srbija isi dji ko 800.

Po buderi taro 20 procentija manusha ko telostadardno rromane bashipaske thana ki Srbija naje olen shaipa basho pani, a po buderi taro 55 % naje olen kanalizacija, dji kaj 14 % naje olen struja, sikavena o podatkija kola kerdje o Tim basho socijalno ukljuchipa thaj po tikno chororipa tari Guverna tari Srbija thaj Tim UN basho manushikano hakaj.

Sar thaj da li shaj te legalizuinipe o khera ko adjahar beshipaske thana, tari evr rig isi situacija kana o familije isi olen sa dokumentija, thajra numa naje olen reshime pravno-imovinsko bucha.

Jek tari olende tani em i familija Redjich taro Nish, on djivdinena ko familijako kher kova po purano taro 60 bersh.

Ano akava kher djidindja mo dad, ov kindja akava than taro jek Srbo, isi amen em predugovor kova ko odova than ramosardo kotaro manusha so kindja, bikindja thaj duj svedokija, numa na sine overimo ko Sudo numa aver thane. Me dindjum o dokumentija bashi legalizacija ko 2005, 2015 bersh, kana shundjum shaj te legalizuinolpe o kher. O manush so bikndja o kher mulo, naje naslednikija, so te kerav akana?, pucholape o Bratislav.

Nakhle bersheste o foro Nish ramosardja Memorandum tari buti Ekumensko humanitarno organizacijaja bashi legaizacija taro khera ko rromane beshipaske thana kote odova shaj. Basho korisnikija taro akava programi birimo 30 familije. Mashkari olende em i familija Redjich kova na garavdja mangipa kana shundje kaj basho olengoro problemi isi reso!

Shaj te ovol kaj akava projekti sikavno droma basho reso taro problemija ko rromane beshipaske thana kana ko puchipa parcijalno legalizacija taro khera. Ako akava projekti  ko avutno vakti dol pozitivno rezultatija pachaja kaj o foro Nish ka kerol sa, sar te azhutinol ki legalzacija taro khera ko rromane beshipaske thana kola ko Nishi isi 5 thaj isi 3 milje khera.