Pedagoški asistenti, stub u obrazovanju.

Pedagoški asistenti u Srbiji su u obrazovnom sistemu od 1998 godine, koji su tada bili poznati pod nazivom romski asistenti.

Zadatak pedagoških asistenata u školama je da pruže pomoć i dodatnu podršku deci i učenicima u skladu sa njihovim potrebama. Takođe, oni bi trebalo da pomognu i nastavnicima i vaspitačima u cilju unapređivanja rada sa decom i učenicima kojima je potrebna dodatna obrazovna podrška. Pored toga, oni sarađuju i sa porodicama, a pružaju podršku zaposlenima u obrazovno-vaspitnim ustanovama u pripremi i realizaciji nastavnih i vannastavnih aktivnosti.

Broj pedagoških asistenata je povećan, 2015. ih je bilo 173, a ove godine angažovano je 280 pedagoških asistenata. U svim osnovnim i srednjim školama i u predškolskim ustanovama formirani su timovi za inkluzivno obrazovanje, kao i timovi za dodatnu podršku učenicima. Istovremeno, znatno se smanjio broj učenika koji pohađaju škole i odeljenja za obrazovanje učenika sa smetnjama u razvoju: 2013/2014. školske godine iznosio je 7.453, a deset godina kasnije, 2023/2024, taj broj je 4.735 učenika.  

U Nišu imamo pet pedagoških asistentkinja/ata. Pedagoški asistenti su u OŠ“Vuk Karadžić“ , „Radoje Domanović“  „Kralj Petar I“, „Sreten Mladenivić Mika“ i u Niškoj banji u „Ivan Goran Kovačić“

45-godišnji Esat Ametović kaže da su pedagoški asistenti bili od vellike pomoći njegovoj deci tokom obrazovanja.

„Ja sam nepismen, radim u Medijani, žena mi je takođe nepismena. Imamo četvoro dece od kojih su troje završili osnovnu školu, ali i upisali srednje škole. Veliko hvala za asistente koji su mojoj deci pomogli u školi da nauče i ne napuste školu.“

Iako je ostvaren napredak u pogledu uključivanja dece iz osetljivih grupa u obrazovanje, deca sa smetnjama u razvoju i invaliditetom, deca romske nacionalne pripadnosti, deca niskog socioekonomskog statusa i deca koja žive u ruralnim ili udaljenim područjima još uvek se teže uključuju u redovno kvalitetno obrazovanje u odnosu na drugu decu. Četrdeset procenata petnaestogodišnjih učenika ne dostiže ni osnovni nivo kompetencija u oblasti čitanja, matematike i naučne pismenosti, a taj broj raste na 50% kod dece niskog socioekonomskog statusa. Situacija se pogoršala tokom pandemije kovida-19.

U poslednjih nekoliko godina dosta toga se čini i na obrazovanju pedagoških asistenata,  njihova uloga je vrlo značajna u obrazovanju romske dece, zahvaljujući njima deca iz romske zajednice čine velike korake u sistemu obrazovanja. Jedan od problema sa kojima se pedagoški asistenti susreću je i sistematizacija njihovog radnog mesta, koji će biti njihovi budući poslovi na poziciji pedagoških asistenata? Ove probleme bi trebao rešiti podzakonski akt, odnosno Pravilnik o pedagoškoj asistenciji. Taj Pravilnik je usvojen 2020.godine,nakon donošenja Pravilnika o pedagoškom i andragoškom asistentu gde se tačno taksativno navode prava i obaveze asistenata, bilo je više sastanaka između predstavnika Ministarstva prosvete, nauke i tehnološkog razvoja, Nacionalnog sveta romske manjine i Asocijacije pedagoških asistenata, na temu rešavanju problema oko kvote odnosno broja učenika sa kojima u školskoj 2020/21 godine će raditi asistenti.

Prema informacijama sa sajta Nacionalnog saveta romske manjine saznali smo da je usvojenim izmenjenim Pravilnikom smanjene kvote za ispunjavanje angažovanja pedagoških asistenata u osnovnim školama. To u praksi znači da će za angažovanje PA biti dovoljno 20 učenika, a za pun fond časova 35. I tako 280 ljudi koji se svakodnevno bore za bolje sutra romske dece i danas nemaju neke bolje uslove rada, na početku svake školske godine postoji strepnja da li će im se produžiti Ugovor o radu ili ne!

Pedagoshko asistenti, stubo ki edukacija.

Pedagoshke asistentija ki Srbija ko sikljovipasko sistemi taro 1998.bersh, kola sine pendjarde sar rromane asistentija.

Zadatko taro pedagoshko asistentija ko sikavne te dol azhutipa thaj podikeripa e ćhavenge thaj sikavnenge okova so olenge valjanol. On bi valjenenaj, em te azhutinen e sikavnege thaj vaspitacjijenge sebepi te djalpe po anglal ki buti e ćhavencar thaj sikavnencar kolenge valjanol azhutipa. Uzaro odova, en kerena buti e familijencar, thaj den azhutipa bucharnenge ko sikljovipasko khera thaj ki realizacija taro sikljovipsake thaj avrisikljovipaske aktivnostija.

O gendo taro pedagoshko asistentija barilo , ko 2015.bersh sine 173, a akale bersheste isi 280 pedagoshko asistentija. Ko sa fundone thaj mashkarune sikavne thaj ko anglosikavne khera formirime timija basho inkluzivno sikljovipa, sar em timija basho podikeripa basho sikavne. Ko jek vakti, but tiknilo gendo taro sikavne kola djana ki sikavni thaj odelenja basho sikljovipa taro ćhave kos isi smetnje ko olengoro bajrovipa. 2013/2014 bersheste sine 7.453, a desh bersh po palal, 2023/2024, odova gendo sine 4.735 sikavne.

Ko Nishi isi amen 5 pedagosho asistentija/kinje. On kerena buti ko Fundone sikevne „Vuk Karadjich“, „Radoje Domanovich“, „Kralj Petar I“, „Sreten Mladenovich Mika“ thaj ki Nishko banja „Ivan Goran Kovachich“.

45-bershengo Esat Ametovich phenola kaj o pedagoshke asistentija sine taro baro azhutipa oleskere ćhavenge ko sikljovipa.

„Me sijum bizi edukacija, kerava buti ki Medijana, mi romni da bizo edukacija. Isi amen shtar ćhave taro kola trin agorishindje fundoni sikavni, numa ramosade em mashkarune sikavne. But shukar kerava basho asistentija kola azhutindje me ćhavenge ki sikavni thaj te na mukhen pli edukacija.

Ako da sine djaipa anglal taro te o ćhave taro osetljivo grupe len than ki edukacija, ćhave kola isi olen nesavo smetnje ko razvoj, ćhave taro rromano minoriteti, okola kola isi olen tikno socioekonomijako statusi thaj ćhave kola djivdinena ko dur thana, thaj phare lena than ki edukacija kvalitetno premalo avera ćhave. 40% taro sikave kas isi 15 bersh naje olen fundono niveli tari kompetencija ko ramosardia, matematika… , a odova gendo djala ko 50% ko ćhave kas isi tele socioekonomijako status. E situacija uli panda po phari ki pandemija kovid-19.

Ano nekobor palune bersha but kerolpe em ko sikljovipa taro pedagoshko asistentija, olengiri rola tani importantni ko sikljovipa e ćhavengo, olengoro sebepi ćhave taro rromano amalipa kerena baro djaipa anglal kosistemi tao sikljovipa. Jek taro problemija koleja o asistentija dikhenape tano sistematizacija taro olengo buchako than, savi buti ka ovol olen ko avutnipa? Akala problemija valjanol te anol ko reso telohakajesko akt, numa Pravilniko tari pedagoshko asistencija. Pravilniko kova  liljape 2020.bersheste, kote asistentija taksativno phenolape soj olengi obaveza thaj hakaj, sine po buderi sastankija mashkaro Ministreumi taro sikljovipa, Nacionako saveti e rromengo, Asocijacija taro pedagoshko asistentija, ki tema taro reso ko problemi bashi kvota numa gendo taro sikavne kolenca ko 2020/21 bersh ka keren buti o asistentija.

Premalo informacije taro sajt Nacionako saveti taro rromano minoriteti djandjam kaj akale Pravilnikoja ule po tikne kvote basho angazhuipa taro pedagoshko asistentija ko fundone sikavne. Odova ki praksa phenol kaj bashi buti e asistentijegi valjnol 20 sikavne, a basho pherdo fondo 35.

Thaj adjahar 280 manusha kola marenape basho po shukarupe taro rromane ćhave avdive da naje olen po shukar shaipa ki buti, ko starto taro svako sikavno bersh isi dar da li olengoro Kontrakti bashi buti ka ovol lundjardo numa na!