Bahtalo Vasili

Romi su narod koji svoju tradiciju, kulturu  istoriju prenosi kroz živu reč, pa je pisanih tragova o njihovom postanku I načinu života veoma malo. Tome je, svakako doprineo I nomadski način života kao I prilagodjavanje domicilnom stanovništvu i njihovim običajima.

U tekstu “Istorija, kultura I tradicija Roma I Romkinja” (https://romadaje.org/istorija-kultura-i-tradicija-roma-i-romkinja) o najznačajnijem romskom prazniku Vasilici piše: “Vasilicu, svoj najveći praznik, Romi objašnjavaju na različite načine, a u njenom proslavljanju uočljivi su kompleksni slojevi brojnih kultura. Vasilica se sastoji iz dvaju segmenata. Prvi segment je priprema, doček i proslavljanje Vasilice i on je kalendarski čvrsto strukturiran od 12. do 17. januara, s tim što se 14. januar označava kao Vasilica, a drugi segment – ispraćanje guske – svako domaćinstvo proslavlja u dan koji izabere. Takođe, Romi za ovaj praznik koriste dva naziva: Vasilica i Vasuljica.”

Nema jedinstvenog stava medju Romima ni zbog čega se ovaj praznik slavi  – da li je vezan za hrišćansku veru I proslavu Svetog Vasilija, ili je to autohtoni romski praznik. Pouzdano se zna da je proslavljan I u muslimanskim kućama , sto dokazuju pisani tragovi iz doba Turaka, kada su Romi primili islam.

Prema Dragoljubu Ackoviću, doktoru romoloških nauka,  pravoslavni Romi na Balkanu neguju sledeću legendu:

“Jedanput pođe Firaun (romski car) u rat i dođe do mora. Bog ga je voleo, pa naredi da se more rastavi i on suv dođe do polovine mora. Tu se prevari i rekne: “I Bog me se boji, a kamoli ljudi!” Bog ga tada zapita: “Čija je ovo sila?” On umjesto da rekne : “Tvoja Bože!”, prevari se i reče: “Moja!” Bog se naljuti i naredi da se more sastavi kako je i bilo, te se i Firaun i sva njegova vojska podave; samo ostanu u životu oni koji su bili izašli iz mora.

Posle toga, pošalje Bog Sv. Vasilija onima sto su bili izašli i on ih zapita: “Hoćete li me slaviti, pa da vas sastavim sa onima sto su na onoj strani?” “Hoćemo”, odgovore mu oni. Onda se Sv Vasilije pomoli Bogu i Bog stvori gusku. Romi se jedan po jedan popnu na nju i ona ih prenese prema onoj strani mora. Sv. Vasilije im naredi da ga slave i da za njegov dan kolju guske. Od tog ostatka Firaunove vojske nastali su svi Romi. U znak zahvalnosti sto ih je spasio, Romi i dan danas slave Sv Vasilija ili Vasilicu, kako oni zovu taj praznik, a toga dana obavezno kolju onoliko gusaka koliko muških glava ima u kući plus jednu više.” (https://www.romalen.com/zasto-se-slavi-vasilica/)

Ono što je karakteristično za ovaj praznik je da se proslavlja tri dana, da se ritualno kolje živina, da važnu ulogu u prazniku ima palaženik – osoba koja vam prva dodje da čestita I blagosilja sve ukućane, da je trpeza izuzetno bogata I da je veselo.

Tradicijom vezanom za ovaj praznik smatralo se I održavanje Romskog bala na kome je birana najlepšta Romkinja. Balu su, po pravilu prisustvovali I vidjeniji ljudi iz sredine u kojoj se održavao I čak bili članovi žirija za izbor najlepše devojke. Ta tradicija se do danas održala u nekim sredinama, dok je u Nišu sa ovom praksom prekinuto 2013. godine kada je održan poslednji Romski bal.

“ Stare romske porodice još uvek slave Vasilicu po običajima koje su naučili od svojih roditelja i raduju se veseloj atmosferi koju nosi ovaj praznik“, kaže za naš portal Osman Balić. On dodaje da je u organizaciji Romskog bala u Nišu veliku ulogu igralo kulturno-umetničko društvo „Iba Ademović“čiji  je osnivač bio njegov otac, Sait Balić. „Danas imamo i Romski kulturni centar i bolje uslove za rad, ali nemamo kulturno-umetničko društvo koje bi trebalo da kroz svoje aktivnosti bude čuvar romske tradicije, kulture i identiteta. Nije sve do uslova i načina života, ima nešto i do nas. Sami smo krivi što se delovi tradicije našeg naroda polako gube“, zaključuje Balić.

Ipak, kao I Djurdjevdan, tako I Vasilica polako prestaje da bude deo identiteta romskog naroda Razloge možemo naći u savrenom načinu života, razdvojenosti porodica, ekonomskim migracijama,  u aktivnostima verskih zajednica koje ovakav način proslave smatraju paganskim, u razjedinjenosti romske zajednice… Mladi, naročito, I to ne samo u romskoj zajednici, ne vide svrhu praznovanja nečeg što im nije jasno I nije blisko, zato bi strariji, ako žele da tradiciju svog naroda sačuvaju morali da suštinu praznika približe mladjim naraštajima.

Onima još uvek koji slave –  “Bahtalo Vasili“

“Projekat „Romski život kroz naš objektiv!“ se realizuje u okviru Programa malih medijskih grantova koji finansira Ambasada SAD a administrira Media i Reform Centar Niš. Stavovi, mišljenja i zaključci izneseni u projektu nužno ne izražavaju stavove MRCN i Ambasade SAD već isključivo autora.“