Koliko košta zdravlje?

Tokom pisanja ovog teksta ideja nam je bila da čitaocima približimo informacije o broju lekara iz romske zajednice koji rade u zdravstvenim centrima u Srbiji, ali sa akcentom na grad Niš. Informacije koje smo dobili jesu da u Nišu imamo 3 lekarke iz romske zajednice, dve rade u Nišu a jedna je van Niša. Na žalost novinar naše produkcije nije imao mogućnosti da porazgovara sa njima, jer jedna od njih nije odgovarala na pozive i poruke, druga nije htela nikakav kontakt a ni treća! Iako su bile redovne korisnice studentskog programa za romske studente RHSP – Program RHSP je namenjen pripadnicima romske nacionalne manjine koji završavaju osmi razred osnovne škole i žele da upišu srednju školu u oblasti medicine, farmacije, stomatologije i drugih zdravstvenih oblasti, srednjoškolcima i studentima koji po bolonjskom principu studiraju zdravstvene oblasti.  Zašto je takav odnos romskih zdravstvenih lekara prema medijima ostavljamo vama čitaocima da donosite vaš sud.

Romi uglavnom žive u nehigijenskim divljim naseljima. Svetska banka navodi podatke istraživanja o postojanju 593 romska naselja unutar Srbije, od kojih su 43,5% naselja kvalifikovana kao slamovi i nehigijenska naselja. Samo u Beogradu postoji, prema razliitim procenama, između 60 i 100 divljih romskih naselja. Iako su u poslednje vreme pokrenute različite inicijative poput izgradnje socijalnih stanova, legalizacije romskih naselja, ipak stambeno pitanje najvećeg broja Roma još uvek nije rešeno, pogotovo onih Roma koji žive u nelegalnim naseljima u ruralnim podruičjima i unutar manje razvijenih regiona Srbije. Opšte je poznato da ova naselja imaju veoma teške uslove za život, što uz, siromaštvo i nedostupnost zdravstvenih servisa dovodi do toga da Romi postaju jedna od grupa sa najvećom stopom smrtnosti stanovništva. Naime, samo jedan od 100 Roma doživi preko 60 godina, a njihov prosek života je oko 40 godin  . Problemi sa kojima se Romi suočavaju u pogledu korišenja zdravstvenih usluga odnose se na pitanje registracije, diskriminacije, nedostatka informacija o bolestima te na udaljenost i nedostupnost zdravstvenih ustanova.

U romskoj populaciji dominiraju iste bolesti kao i opštoj populaciji: kardiovaskularna oboljenja, dijabetes, kancer i astma. Opšti demografski podaci ukazuju na to da su Romi mlado stanovništvo (više od 50% Roma i Romkinja je mlađe od 25 godina), ali i na to da je smrtnost kod ove populacije viša nego kod ostalih etničkih grupa . Uočene su velike nejednakosti u mortalitetu, ishrani i obrazovanju između romske i druge dece. Smrtnost romske odojčadi i dece do pet godina je približno dva puta viša od prosečne u Republici Srbiji. Smrtnost odojčadi je procenjena na 13 na hiljadu živorođene dece, dok je verovatnoća da dete umre pre navršene pete godine oko 14 na hiljadu živorođene dece. Najvažniju ulogu u ovoj oblasti imaju zdravstvene medijatorke koje informišu, zakazuju preglede pripadnicima romske zajednice, kao i još mnogo toga,  kojih u Srbiji ima 75, od 2018.godine ukupno 85 zdravstvenih medijatorki.

U Nišu od skora rade  tri zdravstvene medijatorke, mi smo razgovarali sa jednom od njih, Ivanom Amzić.

Koje su najčešće bolesti kod Roma I Romkinja u Nišu?

Najčešće oboljevaju od kardiovaskularnih bolesti, postoje I dijabetičari, a od skora se povećava I broj žena obolelih od carcinoma.

Kakav je odziv ljudi na preventivne preglede iz romskih naselja?

Pa, veoma je loš odziv, ali u saradnji sa nama se odazivaju, kada se organizuju preventivni pregledi.  pre nekoliko godina smo imali pregled za mamografiju I odziv je bio na zadovoljavajućem nivou, takođe I sada povremeno imamo preventivne preglede na koje  romkinje bez problema odlaze, nema više tabu – tema oko reproduktivnog zdravlja žena.

Monika Matejić,  specijalista ginekologije i akušerstva, napominje da su preventivni pregledi od velikog značaja za sve građane.

Od pre nekoliko godina, kada su počeli da nas kontaktiraju, mnogo je veći broj žena koja dolaze na preglede, I kao povratna inormacija vam je da žene koje jednom dolaze na organizovani pregled kod nas, posle toga shvate značaj preventivnih pregleda. Žene koje dolaze preko medijatorki ostaju naši stalni pacijenti I to zaista je jako bitno, jer su to žene od 35-40 godina koje do tada osim na porođaju nisu bile kod ginekologa, a sad su naši pacijenti koji dolaze jednom godišnje kada imaju nekakav problem.

Promena životnih navika, životnih stilova je nešto što je jako sporedno u populaciji, sav naš rad I napor u promeni stavova ljudi o populaciji teče, ali teče sporo, I promene su spore. One će biti biti vidljive za 10-15 godina, ali naši napori jesu da to ubrzamo, da ne dozvolimo da I naredne generacije imaju životni vek koji se završava u 60 – toj ili 65 –toj godini, vać da se on približava oom životnom veku koji očekujemo I za opštu populaciju. Čitava populacija u Srbiji ima kraći životni vek nego što mi želimo, sedamdeset I nešto godina je mnogo kraće nego devedeset u Japanu ili nordijskim zemljama gde standard I kultura ljudi omogućava da žive duže. Bez ekonomskih, kulturnih, socijalnih , etničkih aspekata ne možemo posmatrati zdravlje kao lokalni kontinum. Kada govorimo o romskoj populaciji mnogo je tih uticaja koji su povezani sa kulturološkom odrednicama, obrazovnim ekonomskim, zapošljavanjem sa načinom stanovanja koji definitivno utiču na zdravlje populacije, ističe dr Čedomir Šagrić iz Instituta za javno zdravlje – Niš.

U oblasti zdravlja, rezultati rada 75 zdravstvenih medijatorki doveli su do velikog pomaka u oblasti zdravstvene zaštite. Njihov rad u vezi sa zdravstvenim prosvećivanjem Roma i Romkinja je najuspešnija mera u javnim politikama preduzetim nakon usvajanja Strategije za unapređivanje položaja Roma 2022-2030. godine. Zdravstvene medijatorke redovno pomažu stanovnicima neformalnih naselja u unapređenju zdravstvenog stanja i uključivanju u zdravstveni sistem (pribavljanju zdravstvenih knjižica, redovnih pregleda, vakcinacija dece itd).

Kobor koshtini o sastipa?

Kana ramosardam akava teksti ideja sine amari te tumenge kera po pashe informacije taro gendo e doktorijeno taro rromano amalipa kola kerena buti ko sastipaske centrija ki Srbija, numa akcenteja po Nish. Informacije kola amen leljam tane kaj ko Niah isi amen trin doktrke romnja, duj tane ko Nish a jek naje. Zhurnalisti tari amari produkcija na sine ole shaipa te kerol lai olencar, soske jek tari olende na javindjape , dujti na manglja kontakt numa ni e triti. Sare on sine korisnice taro studesko programo basho rromane studentija RHSP. Soske adjahar olengoro odnos premalo medije mukhaja tumenge so ka chitinen akava te zakljuchinen.

O Rroma uglavno djivdinena ko nahigijensko beshipaske thana. Lumijaki banka phenela kaj kop le podatija isi 593 rimane beshipaske thana andral e Srbija, taro kola 43,5% sar slamija numa nahigijensja beshipaske thana. Samo ko Beograd isi dji ko 100 divlje beshipaske thana. Em ako ko agorutno vakti isi inicijative te keren pe socijalno khera, legalizacija taro beshipaske thana, baro gendo taro Rroma naje olen reshimo, em but okola Rroma kola djivdinena ko nalegalno beshipaske thana kola naje dovoljno razvime. Djanolpe kaj ko akala beshipaske thana phare djivdinolpe, baro chororipa phare avolpe dji ko sastipake servisija thaj odoleske o Rroma tane grupa kote o gendo taro lengo meripa baro. Samo jek taro 100 Rroma djivdini dji ko 60 bersh, olengoro prosek ovola dji ko 40 bersh. Problemija kolenca o Rroma dikhenape ko sastipasko arakhipa tane registracija, diskriminacija, thaj na shukar informacije taro nasvalipa.

Ki rromani populacija isi jek nasvalipa sar em ko avera kardiovaskularno nasvalipa, dijabetes, kancer thaj asma. O demografsko podatkija phenena kaj o Rroma terne manushikanipa ( po buderi taro 50% procentija pot erne taro 25 bersh), numa em o martaliteti ki akaja populacija po bari. Dikhenape na jekhipa ko mortaliteti, hajba thaj siklovipa mashkaro rromane thaj avera ćhave. Ki jem milja bijame ćhave 13 merena, dji kaj o mortaliteti taro ćhave po anglal taro pherde 5 bersh ki jek milja tani 14. Em importantno rrola ki akaja oblast isi olen sastipake medijatorke kola informishinena, zakzinena pregledija thaj but avera bicha, ki Srbija isi 75 medijatorke, taro 2015.bersh isi 85 sastipake medijatorke.

Ko Nish taro skoro buti kerena trin sastipaske medijatorke, amen kerdjam lafi jekhaja, Ivana Amzich.

Kola tane nasvalipa ko Rroma thaj Rromnja ko Nish?

Em but nasvaljoven taro kardiovaskularno nasvalipa, isi em dijabeticharija, akana isi em po baro gendo taro djuvlja kas isi karcinom.

Avena li o Rroma ko preventivna dikhipa?

Na, na avena ko baro gendo korokore, numa kana amen organizuina o gendo po baro, anglal nekobor bersh sine amen dikhljaripa bashi mamografija thaj shukar sine, akana da po kaj drom isi amen preventivno dikhljaripa kaj o Rromnja avena bizo problemija naje tabu teme – ko reproduktivo sastipa e djuvljengo.

Monika Matejić, specijalisti tari ginekologija thaj akusherstvo, phenela kaj e preventive but importantni bashi sarijende.

Anglal nekobor bersh, kana startuindje te kontaktirinena amen, po baro gendo e djuvlengo kola avena ko dikhljaripa, sar em povratno informacija tani kana jek drom o djuvlja avena palo odova dikhena e importancija. Djuvlja kola avena prekalo medijatorke aćhovena amare pacijentija thaj odova importantno, soske odola tane djuvlja taro 35-40 bersh kola dji tada na sine ko kontrolno dikhljaripa.

Menjipa taro djivdipaske navike, khanchi so but palal ki populacija, sa amen so keraja te odova menjina ovola, ama but phare, o promene da po hari. On ka dikhenape basho 10-15 bersh, numa amen valjanol te odola bucha kera so po sig., ten a mukha tee m avera generacije ovol olen djivdipa dji ko 60 numa 65 bersh, numa te ovol po pashe  bashi opshta populacija. Sa e populacija ki Srbija isi ola po tikno veko numa so amen mangaja, eftavardesh bersh but po hari numa injavardesh kobor ko Japan numa avera phuvja ki nordija kote e kultur kerol olenge te djivdinen po buderi. Bizo ekonomijake, kulturake, socijalno, etnikane aspektija nashti te o sastipa dikha sar lokalno kontinum. Kana keraja lafi tari rromani populacija isi but bucha soj phanle kulturake odrednincenca, sikljovipaja, kola kerena uticaj ko sastipa tari populacija, phenela Chedomir Shadrich, taro Instituti basho javno sastipa.

Ki oblast taro sastipa, rezultatija tari buti taro 5 sastipaske medijatorke andje dji baro djajba anglal ko sastipasko arakhipa. Olengiri buti em suksesno mera ko javno politik kola ule palal so liljape Strategija basho po shukar than e Rromengi thaj Rromnjengo 2022-2030.bersh. o medijatorke azhutinen e manushege kola djivdinena ko  naformalno beshipaske thana thaj ćhivena olen ko sastipasko sistemi (kote lena sastipake lila, rndome dikhljaripa, vakcinacija thaj avera bucha).