-Zapošljavanje u romskoj zajednici, jedan od najtežih problema
Na evidenciji nezaposlenih lica Nacionalne službe za zapošljavanje nalazi se 26.791 pripadnika romske nacionalne manjine, od kojih je 11.053 žena. Vrlo teško je doći do broja zaposlenih Roma i Romkinja, ali podaci su poražavajući, oko 90% nemaju stalno zaposleno nekog člana porodice. U pogledu stepena obrazovanja,većina Roma i Romkinja na evidenciji nezaposlenih spada u nekvalifikovane radnike, njih 89,12%. Slede lica sa završenim srednjim obrazovanjem i ona sa višim i visokom obrazovanjem, njih 88 (0,40%).
Ovaj Tv paket je deo projekta „Romska Reč – Rromano Lafi“ koji je sufinansiran sredstvima iz budžeta grada Niša, na osnovu konkursa za sufinansiranje medijskih sadržaja u 2018.godini.
Khuviba ki buti, jek taro em phare problemija taro rromano amalipa
Khuviba ki buti taro Rroma thaj Rromnja oblast ani koja em hari, kerdjape buti. Ki Srbija ki Nacioanki sluzhba bashi buti prijavimo 26.791 manusha taro rromano amalipa, ko Mishi odova gendo dji ko 2 milje djene, numa interesuiba basho korokori buti but tukno, phenena tari nishko filijala bashi buti.
Ko akava bersh prekalo amaro programi tari filijala Nish tari Nacionaki sluzhba ko nakhlo bersh sine 174 manusha so lilje thajra basho plo biznis, taro olende 11 Rroma lilje akava azhutipa, dji kaj 15 djene dindje magipa basho akava azhutipa, soj but tikno gendo taro Rroma. Ano akava problemi valjani te len than sare a na samo Nacionaki sluzhba bashi buti organizacje Help, Eneca thaj avera, akaja situcija ko javera da terne manusha, a na samo ko Rroma, phenol Vladan Krstich.
Okova soj but phare te djanol pe o chachutno gendo taro Rroma kola na javinenape ki akaja sluzhba bashi buti, soske but taro olende na vakeren kaj tne Rroma a but da na prijavinenape, panda jek problemi so 90% taro rromane familije naje len 1 manush kova stalno pi buti, odova sebepi o Rroma tane uvek ko chororipa, phenola Turkijan Redžepi taro NGO Roma World.
Amende isiamen dji ko 100 milje manusha kola shaj kerena buti a naje tane prijavime ki nacioanki sluzhba bashi buti, uzaro akala 27 milje kola tane prijavime. Amen phenaja kaj akala afirmativne mere kola isi naje shukar, a odova sikavi o bersheske izvashtaija kola sikavena kaj tikno gendo taro Rroma keren buti sar preduzetnikija. Odoleske sare valjani te keren po buderi buti ko lokali, rashtra, loklano ekonomsko savetija te akava menjinipe. Amaro Ustav phenola kaj afirmativne mere valjani po shukar te oven bi 90% taro manusha kola shaj keren buti ovol olen shaipa basho odova, phenol Osman Balich taro YUROM centar.
Ko akava Rrotalo astali sine predstavnikija tari germanjaki organizacija Help thaj Amlipa taro rromane studentija kola kerena buti te so po but Rroma khuven ko bucha.
Amalipa taro Rromane studentij kerol projekti ko 7 forija ko jugo e Srbijako terne rromencar kote isi olen azhutipa te pendjaren plo drom ki karijera.Uzaro treningija, isiamen kedinipa taro mentorija thaj individualno kedinipa, te bi olendar la shukar ideje basho olengere biznis planija phenol Sadik Saitovich.
Organizacija Help dji akana azhutindja basho 1700 familije ki Srbija, prekalo korkoro keriba tari buti kinibaja taro mashine numa te den pe saja taro 1200 dji ko 2400 evrija, savena sikljovipa, obuke thaj sa so valjani olenge bashi suksesno buti, phenol Igor Balich.
Sebepi taro projekti UNHCR 30 terne Rroma thaj Rromnja ki Srbija volontirinena ko nesave institucije ko 6 ćhon, so premalo lafija tari Jelena Kasumovich naje shukar.
Me volontirinav ki forutni uprava taro foro Nish, kava programi ovol 6 ćhon, me sijum studenti taro Hakajesko fakulteti, akava programi shukar basho rromano amalipa soske dindja buti basho 30 terne manusha basho 6 ćhon, O programi kerol shaipa te sikljovena pe neve bucha, numa 6 ćhon hari, thaj palo odova khanći!
Jek taro zakljuchkija taro akava Rrotalo astali , phenol te na kerol pe but akcenti ko preduzetnishtvo ko rromano amalipa sebepi so odoja buti jek taro em phare, numa valjanol te e rashtra thaj lokalno samouprava te len than ko akava problemi te o Rroma kas isi agorishime fakultetija thaj mashkarune sikavutne te khuven ki buti basho sa, a na premalo kontraktija ko nesavo vakti prekalo savena projektija thaj ko odova dikhipa dena shukar primeri kaj valjani te lundjaripe o sikljovipa.
Akava Tv paketi kotor taro projekti „Romska Reč – Rromano Lafi“, kova sufinansirimo thajrencar taro forutno budžeti, ko fundo taro konkursi basho sufinansiriba taro medijsko sadrzhaj ko 2018.bersh.
