Zapošljavanje pripadnika romske zajednice u NIšu

Broj Roma zaposlenih u državnoj administraciji treba znatno povećati u odnosu na njihovu zastupljenost u ukupnoj populaciji od 2,05% prema podacima iz poslednjeg popisa stanovništva (2011), a privatni sektor treba mnogo više da se angažuje kako bi bolje iskoristio mere u akcionim planovima. Trenutna slika ukazuje na to da je 90% radno sposobnih pripadnika romske zajednice bez zaposlenja, oko 90% nemaju stalno zaposleno nekog člana porodice. Kada je u pitanju grad Niš na evidenciji nszz filijale Niš oko 2 hiljade Roma i Romkinja se prijavljuju ovoj sluzbi!

Projekat „O nama je reć – Amendar kerol pe lafi“ sufinansiran iz budžeta Republike Srbije – Ministarstva kulture i informisanja, ,,Stavovi izneti u podržanom medijskom projektu nužno ne izražavaju stavove organa koji je dodelio sredstva”, projekat realizuje Roma World.

Keriba buti taro rromano amalipa ko Nish

Cache kaj baro procenti taro Rroma biz buti, numa kana bi dikhamaj anglal o shtar-pandj bersh sar sine u buti shaj phenav kaj isi djaipa anglal. Isi nesave, stumulansija, thaj djanena kaj ko Koordinaciono trupo liljam phenipa kaj naje te oven kvote kola sine ko nakhlo vakti, thaj me šachav kaj ko neshutne tari Guvenra akava phenipa shaj ka kera em ko chachipa. Gndinav kaj e lokalne zoreja prekalo nekobor projektija amlikane keraj buti ki odoja oblast, thaj pachav ko avutnipa kaj prekalo statistike ka sikava so kerdjam. Valjanol te kera amalikane buti, nashti khanchi te menjinipe premalo Kanuni thaj akcione planija, o jedinice taro lokalno zor, Guverna thaj te dikholpe savi buti kerena ko akava problemi.

Akava phenipa taro tepoprezidenti tari Guverna e Srbijaki profesori dr Zorana Mihajlovich, numa ki evidencija tari nacionaki sluzhba isi 26.792  manusha tari olende  buti taro rromano minoriteti, taro odova 11.053 djuvlja. But phare te avol pe sji o chavhutno gendo taro Rroma Thaj Rromnja kola bizi buti, numa podatkija sikavena kaj 90% bizi buti. Kana o Nish ko puchipa ki Filijaja javinena pe pashe uzaro 2 milje Rroma thaj Rromnja, phenola PR Vladan Krstich.

Ko palune bersha but kerolape lafi taro preduzetnishtvo, generalno valjanol te kerol pe buti ko preduzetnishtvo, nma kana ko puchipa o Rroma on naje zainteresuime bashi akaja buti. Ako kera lafi ko gende shaj te phena kaj ko akava bersh prekalo programi thaj mere kola kerol i nisko Filijala dji akana diindjape 175 subvencije bashi korkoro buti,basho Rroma 11. Manusha kola dindje angipa bashi akaja subvencija 15 djene, soj but hari.

Ki amari anketa ko vakeriba e nishlijencar liljam informacije kaj o afirmativno mere taro rromano amalipa naje pendjarde sra shaipa bashi buti.

Osman Balich prezideto taro SKRUG Liga Roma phenol kaj afirmativno mere basho khuviba ki buti taro rromano amalipa valjanol te oven po intezivno.

NGO isi olen zadatko po hari te kritikuinen thaj te den reso kana ko puchipa afirmativno mere tari nacionaki sluzhba bashi buti.  Afirmativno mere tane direktno mere kola valjanen te anen ko jek o najekhipe ki buti. Amende isi pashe uzaro 100 milje manusha ki Srbija kola shaj kerena buti, a naje kievidencija tari nacionaki sluzhba, uzaro akala 36-27 milje kola prijavime . Amen so kritikuina , o afirmativne mere , na ovena intezivno kobor valjanol, odova sikavena ppodatkija, bersjesko bilansi kobor Rroma preduzetnikija lena than ko akala mere.  Akala mere naje dovoljno numa valjanena o komune ko ple Savetija bashi buti, valjanena but po buderi te kerena buti., thaj o Ministreumi bashi socijala thaj buti. Amen sar jek rashtra valjanol kiobaveza te ikerepe taro Chlano 21. taro Ustav, kote valjanol sare te ova jek, akana dikhol pe kaj 90% taro rromano amalipa kola shaj te jerena buti, bizi buti.

Projekti „O nama je reč – Amendar kerol pe lafi“ sufinansirimo taro budjeti e Srbijako – Ministreumi tari kultura thaj informishiba, „Gndipa kola phenenape ko akava projekti, na sikavena gndipa taro organija kola dindje thajra“ projekti realizuinol projekti  Roma World.