Vreme je za nove mogućnosti očuvanja i izučavanja jezika

Na online press konferenciji koju je organizovala NVO CEREZ iz Beograda predstavljeni su rezultati projekta „Romski jezik sa elementima nacionalne kulture“. Istraživanje Ministarstva prosvete i tehnološkog razvoja ukazuje da broj romske dece u 165 škole nije manje od 10 % .

Menadžer projekta Ljuan Koko napominje da se za uvođenje romskog jezika u OŠ kao izbornog predmeta još od 2015.godine realizovalo više projekata pre svega zahvaljujući finansijskoj podršci EU. Danas imamo odluku o standardizaciji jezika, bukvar, kao i udžbenike od I do IV razreda.

Svaka škola u Srbiji može da organizuje školske časove o romskoj istoriji, kulturi, tradiciji i jeziku. Svaka peta osnovna škola u Srbiji ima mogućnost da uvede izborni predmet Romski jezik sa elementima nacionalne kulture. Za formiranje jednog odeljenja dovoljno je 15 učenika. Za pun fond časova jednog nastavnika potrebno je sedam odeljenja. Tako možemo da zaposlimo stotine školovanih Roma kao nastavnike maternjeg jezika. Moramo da stvorimo uslove da deca slobodno iskažu svoj identitet, upoznaju svoju kulturu i nauče maternji jezik. Roditelji su tu najveća podrška deci. Škola ne sme da koristi materijalni položaj i nezainteresovanost i neredovnost romskih učenika za svoju nerad i pasivnost. Škola mora da pronadje programe i planove koje će zainteresovati i aktivno uključiti romske učenike u obrazovanju.

Jedan od saradnika na projektu sociolog Andrej Kubiček napominje da je učenje jezika od izuzetne važnosti svakom narodu, samim tim i pripadnicima romske zajednice.

Izučavanje jezika sprečava asimlaciju, jer Romi koji ne vladaju jezikom bolje se asimiliraju u društvo, bilo srpsko ili neko drugo, učenje jezika je nešto što omogućava da se to prevaziđe. Drugo je segregacija, upravo sada imamo situaciju da neke zajednice znaju romski jezik a nemaju dobre kontakte sa većinskim stanovništvom, učenje jezika u školi daje tu mogućnost da Romi mogu da prepoznaju školu koja je njihova škola, ona je škola svih građana ove zemlje i to je nešto što Ustav prepoznaje i omogućava da sadržaj na koje oni imaju pravo uče u toj školi. Kao što Srbi uče srpski jezik i određene sadržaje iz svoje kulture i istorije. Treće je marginalizacija, ono što smo imali prilike da vidimo na terenu , u školama u kojima ima više romske dece na nekoliko mesta postoje panoi sa znamenitm romima ili sadržajem iz istorije i kulture, što je vrlo značajno jer na taj naćin se pokazuje vrednost obrazovanja na manjinskom jeziku.

Škole koje su obuhvaćene projektom:

Pirot – OŠ “Vuk Karadžić”; Vranjska Banja – “Predrag Devedžić”; Vranje – OŠ “Dositelj Obradović”; Leskovac – OŠ “Petar Tasić” i OŠ “Vožd Karadjordje”; Turekovac – OŠ “Đura Jakšić”; Kruševac – OŠ “Dragomir Marković”; Kraljevo – OŠ “Dimitrije Tucović”; Prokuplje OŠ “Srđan Kovačević – Tatko” i OŠ “Vuk Karadžić” – Žitkovac; Niš – OŠ ”Vuk Karadžić”; Mionica – OŠ “Milan Rakić”; Zemun Polje – OŠ “Ilija Birčanin”; Zemun – OŠ “Sutjeska”; Surčin – OŠ “22. Oktobar” i Sremska Mitrovica – OŠ “Triva Vitasović Lebarnik”.

Projekat „Romski jezik sa elementima nacionalne kulture“ realizovao je Centar za edukaciju Roma i etničkih zajednica uz finansijsku podršku Fondacije za otvoreno društvo Srbija.