Važnost obrazovanja!

Obrazovanje je najvažniji segment života. U poslednjih 20 godina koliko i traje inkluzija romske zajednice na polju obrazovanja je učinjeno dosta toga, medjutim postoje još uvek problemi u obrazovanju za koje verujemo da će biti rešeni. 

Jedan od tih problema je u predškolskom obrazovanju, za koji psihološkinja Anita Cekić OŠ „Vuk Karadžić“ u Nišu kaže da se na rešavanju istog mora dosta raditi kako bi kasnije imali opipljive rezultate.

„Predškolsko obrazovanje, sama reč predškolsko, priprema za školu i negde je ušteda ukoliko je dete u predškolskom sistemu postoji ušteda vremena koje bi se koristilo za adaptaciju, socijalizaciju, upoznavanje sa okolinom, sa pojmom knjiga, olovka, sveska i tako dalje i dete koje već redovno bude u predškolskom obrazovanju, tačno se vidi napredak kada krene u prvi razred, taj proces opismenjavanja kraće traje, da proces socijalizacije traje kraće jer je na neki način dete naviknuto na ono šta ga čeka u školi. Sa druge strane, predškolsko obrazovanje je zakonom obavezno i većina romske dece, odnosno romskih roditelja upiše decu na vreme, možda sa zakašnjenjem kada je zakonski okvir u pitanju, ali dete je svakako upisano ali ne mogu da kažem da su dece sva redovna i onda ta neredovnost dovodi do toga da je produženo vreme za adaptaciju, socijalizaciju i opismenjavanje.

Svetislav Jovanović, direktor Romskog Kulturnog Centra ističe da lokalna samouprava čini dosta toga kako bi deca koja su socijalno ugrožena imali iste uslove tokom osnovnog obrazovanja, a dodatni bodovi za upis u srednje škole omogućava upis u željene škole.

„Što se tiče učenika osnovne škole, jedino koji su socijalno ugroženi dobijaju besplatne knjige do osmog razreda i besplatnu užinu, a imamo sada podsticaj a to je da za upis u srednje škole imamo „30% od ostatka“ to su podsticajne mere, takodje i za fakultete te mere, tako da obično upišu željenu srednju školu bez obzira na uspeh i nadamo se da je i završe i da nastave ono što žele, a sada vidimo trend  da je što se tiče tih srednjih škola da je srednja medicinska škola što se tiče Roma izuzetno tražena i mislim da bi svi želeli tu školu da upišu.“

Ana Saćipović  je  direktorka Udruženja „Osvit“ koje se zalaže za razvoj i očuvanje kulture i tradicije Roma. Takođe se bave podizanjem nivoa svesti kod Romkinja i mladog naraštaja Roma o važnosti obrazovanja, ekonomskoj jednakosti, njoj je obrazovanje nešto što je sastavni deo života, pogotovu kod Romkinja.

Uvek sam se ponosila činjenicom da sam Romkinja. Bila sam jedina Romkinja u gimnaziji u Aleksincu i na fakultetu u Nišu, a kasnije i jedina Romkinja novinarka. Romkinje su višestruko diskriminisane i upravo zato sam želela da im pomognem. Cilj našeg Udruženja je osnaživanje Romkinja i da im ukažemo na značaj obrazovanja. Obrazovanje je osnovni, prvi korak ka unapređenju ličnog položaja u društvu. Trebalo bi uticati na porodice da devojčice idu u školu i ukazati im na to da obrazovanje ne utiče negativno na njihov moral i čast.

Dragan Ristić, producent, glumac i frontmen grupe KAL, ističe da se radi na  polju obrazovanja, ali sve ide vrlo sporo.

Što se tiče samih Roma, najbitnija stvar je zapravo obrazovanje. Tu se malo upada u neki začarani krug. Postoje koordinatori pri školama, ali to nešto slabo ide. Obrađuje se romski jezik kao fakultativni, ali sve u svemu, sporo sve to ide.

Procenat Roma koji završavaju visoke škole se meri sa 0,0 i nešto. To je još uvek splet nekih slučajnih okolnosti. Mada, poboljšava se to. U principu, sve ove stvari idu na bolje, ali čini mi se da idu sporo, to je jedini problem.

 Koje su to predrasude koje većinska populacija uglavnom ima prema Romima?

Odakle početi – kradu, prljavi… Recimo da su to dve glavne karakteristike. Neke od predrasuda su i da su lenji. U tom opsegu se sve stvari kreću. Ja mislim da je sve obrnuto.

Osman Balić direktor YUROM Centra naglašava da se na polju obrazovanja dosta toga učinilo, ima promena, mnogi gradovi daju stipendije srednjoškolcima i studentima  iz svojih budžeta.

Da. to je i bila oblast koja se inače, tridesetak godina unazad činila nemogućom misijom, prosto, bila je floskula, stereotip, da Romi neće da uče. Sada posle 20 godina vidimo jednu suprotnu dijagnozu. Romi su itekako učili ovih 20 godina, imate preko 1.500 studenata na univerzitetima u Srbiji. U samom Nišu imate oko stotinak studenata. Polovina ovih studenata je završilo studije, radi se o profesorima, lekarima, inžinjerima, pedagozima. Što se tiče obrazovanja, tu je uveden i taj institut pedagoškog asistenta, koga smo i kvalifikovali zakonom, on postoji sada u Zakonu o obrazovanju. To su lica koja se nalaze između škole i porodice i omogućavaju bržu i efikasniju komunikaciju, između škole i roditelja. U tom smislu je to i dalo rezultate u osnovnošolskom obrazovanju i srednješkolskom obrazovanju. Vrh toga je zapravo sasvim zadovoljavajući broj Roma koji su završili fakutete, zahvaljujući tim afirmativnim merama, pozitivnoj diskriminaciji u okviru dekade Roma. Obrazovanje je zaista nešto što uliva optimizam. Na kraju u obrazovanje je uvek, znanje, dobro ulagati. To se isplatilo i društvu, nadam se da će to imati efekata i u samoj romskoj zajednici. Oni su pre svega obrazovani zbog ličnih potreba, ali i u nadi da će se vratiti u zajednici i nastaviti taj proces emancipacije Roma.

Ajša Alić je jedna od 250 pedagoških asistena u Srbiji. Ona je u ovom poslu od samog početka, oko 25 godina prati uspeh romske dece u obrazovanju.

„Meni je drago da se broj romske dece, bez obzira da li je predškolska grupa, osnovna škola ili srednja škola ili fakultet sve veći i veći broj dece pristupa sistemu. I sami roditelji shvataju značaj obrazovanja njihove dece tako da danas imamo veliki broj dece koja su upisana i u predškolske grupe, u prvi razred osnovne škole, u srednjim školama ih ima puno, to su srednje stručne škole i uglavnom deca upisuju četvorogodišnje smerove, što je meni jako drago. Nakon toga, neko se opredeli da studira, a neko se opredeli da radi u struci ili u novim fabrikama koje su otvorene u Nišu. Medjutim, kada je u pitanju i zapošljavanje, ta ista deca, samim tim što kreću da rade, oni isto tako pomažu svojoj porodici novčano, što mislim da je jako važno.“

Edukacia importantno

Sikljovipa tano em importantno segmenti ko djivdipe. Ko agorutne 20 bersh kobo rem ovol e inkluzija taro rromano amalipa ko sikljovipa jerdilo but ucha, numa isi panda problemija ko anglosikavno sikljovipa basho kova pacha kaj ka aven ko reso. Jek taro odola problemija ko anglosikavno sistemi, basho kova psihologo tari fundoni sikavni „Vuk Karadjich“ Anita Cekich ko Nishi phenola kaj ko reso taro odova valjanol te kerolpe butisar bi po palal ovenaj rezultatija.

“Anglosikavni edukacija , o lafi anglosikavno, priprema bashi sikavni tani dji negde em ushteda ako o ćhavo ko anglosikavno sistemi isi te shaj arakhi o vakti kova shaj ka koristini bashi adaptacija, socjalizacija, pendjaripa e thaneja kote beshol, e pustikaja, kalemeja, thaj sa avere buchenca kola ovena ki anglosikavni edukacija, dikhelape djaiba anglal kana djala ki angluni klasa, odova procesi tari edukacia ovela po tikno, te proces tari socijalizacija ovola po tikno soske o ćhavo djanela so adjikeri ole ki sikavni. Tari aver rig, anglosikavni edukacija premalo krisi tano obavezno thaj baro gendo taro ćhave, numa olenge daja thaja dada ramosarena e ćhaven ko vakti, o ćhave tane ramosarde numa ashti phenava kaj sa o ćhave redovna thaj odova sebepi ovola po lungo vakti ki adaptacija, socijalizacija thaj sikljovipa.

Svetislav Jovanovich, sherutno taro Rromano Kultiraako Centro phenola kaj o foro kerola but bucha sar o ćhave kola tane socijalno ugrozime shaj ovol olen jek shaipa ko sikljovipa, a dodatno poenija basho ramosardipe ko mashkarune sikavne kerola shaipa te ramosare sikavne kola mangena.

“Kana ko puchipa sikavne taro undone sikavne, samo okola kola socijalno ugrozime lena pustika bizo thajra dji ki oftoto klassa thaj hajbe bizo thajra a akana isi amen shaipa te kana ramosarenape ko mashkarune sikavne isi olen 30% po buderi ko poenija, em basho fakultiteti isi odola shaipa, odova sebepi shaj ramosaren sikavni koja mangena em naje olen shukar suksesi ko sikljovipa, akana ko trend te rromane ćhave mangena te ramosaren medicinaki sikavni .”

Ana Sachipovich tani sherutni taro amalipa „Osvit“ kova mangola te kerol poshukrupa thaj te arakhi kultira thaj tradicija ko Rroma. Uzaro odova kerola buti te bajraripe e godi koro terne Rromnja kobor importantno o sikljovipa, ekomonijako jekhipa, olake o sikljovipa kotor taro djivdipa, me but ko Rromnja.

Me sijum baripali so sijum Rromni. Sijumaj jekhutni Rromni ki gimnazija ko Aleksinac thaj ko fakulteti ko Nish, po palal hem jekhutni Rromni zhurnalisti. O Rromnja tane po but droma didkrimishime  thaj odoleske mangljum te azhutinav olenge. Ciljo taro amaro Amalipa zoralipa taro Rromnja thaj te sikava olenge kobor importantno o sikljovipa. Sikljovipa tano fundono, angluno djaipa anglal ko shukar keriba taro lichno than ko amalipa. Valjanol te kerolpe napia ko familije te o ćhaja djana ko sikavne thaj te sikavipe olenge kaj o sokljovipa na kerol ćhilale bucha ko olengoro moral thaj muj.

Dragan Ristich, producenti, akteri thaj frontmeni tari grupa Kal, phenola kaj kerolape buti ko sikljovipa , numa sa djala po hari.

Kana ko puchipa o Rroma, emimportntno buti tani sikljovipa. Odothe po hari khuvola pe ko magijako rroto. Isi koordinatorija ko sikavne, numa odothe na djala sar valjanol. E rromani ćhib tani sar fakultativno, numa ko sa kana dikholape, sa odova po gari djala.

Procenti taro Rroma kola agorishinen uche sikavne dikholape ko 0,0 thaj khanchi. Odothe numa isi em nesave avera bucha. Numa, odova djala po shukar. Ko principi, sa akala bucha djan po shukar, numa po hari, odova tano jekhutno problemi.  

Kola odola predrasude kola o na Rroma isi olen premalo Rroma?

Kotar te startuina – chorena, melale … te ohena kaj tane odola duj karakteristike. Nesave taro predrasude tane em kaj tane na bucharne. Odola bucha adjahar djana. Me gndinav kaj odova ko iramo rndo.

Osman Balich sherutno taro YUROM Centar phenola kaj ko sikljovipa but bucha kerdjepe, isi promene, but forija dena stipendije basho mashakrsikavne thaj studentijenge taro ple budzetija.

Oja. Odoja em sine buti koja, palal trijanda bersh sine but phari misija koja nashti ovela, floskula, stereotip, kaj o Rroma na mangena te sikljoven. Akana palal o 20 bersh dikhaja jek javer dijagniza. O Rroma ko akala 20 bersh siklile but, isi po bderi taro 1.500 studentija ko univerzitetija ki Srbija. Ko Nishi isi tumen dji ko 100 studentija. Ekvash taro lende agorishindje o sikljovipa, on tane profesorija, doktorija, inzhinjerija, pegagogija. Ko sikljovipa, isi em instituti pedagogijako asistenti, kova ovol em ko hakaj, ov akana ovol ko Hakaj taro sikljovipa. Odola tane manusha kola ovena mashkaro sikavne thaj familije thaj kerena shaipa bashi po sig komunikacija, mashkarosikavne tha daja em dada. Ko odova gndipa dindja em rezultatija ko fundono sikljovipa thaj mashkarsikavno sikljovipa. Em shukar taro dova tano o gendo taro Rroma kola agorishindje o fakultetija, sebepi taro odola afirmativno mere, pozitivno diskriminacija ko okviri tari dekada e Rromengi. Sikljovipa tano hanchi so dola optimizam. Ko sikljovipa shukar te djandipa ulozhinipe. Odova iplatinipe ko amalipa, pachav kaj odova ka ovol efekti em ko rromano amalipa. On tane maj anglal sikavne ebepi tari peste, numa pachav kaj ka iranen pe ko amalipa thaj ka lundjarena odova proces tari emancipacija e Rromengi.

Ajsha Alich tani jek taro 250 pedagoshko asistentija ki Srbija. Oj tano ki akaja buti taro starto, 25 bersh pratini o suksesi taro ćhave ko sikljovipa.

Mange but drago kaj baro gendo taro rromane ćhave, naje ko puchipa da li angloikavni grupa, fundoni sikavni numa mashkaruni thaj faulteti sap o baro gendo taro ćhave khuvela ko sistemi. O daja thaj dada djanena kobor importantno o dikljovipa taro lengere ćhave thaj adjahar isi amen baro gendo taro ćhave kla ramosarde ko anglosikavne grupe, ko anglune klase ko fundone sikavne, ko mashkarune sikavne isi but ko struchno sikavne ko shtar bersh so mage kerol baro drago. Palal odova, neave djana ko studije, avera kerena buti ki struka ko neve fabrike kola phravdile ko Nishi. Numa kana ko puchipa e buti, odola ćhave odoleja so kerna buti , azhutinen ple familije ple buchaja so gndinav kaj but importantno.