Ozakonjenje/legalizacija objekata kao vid normalizacije uslova života u romskim naseljima.
U Srbiji se, prema najnovijim procenama, nalazi između 2,1 miliona i 4,8 miliona nelegalno izgrađenih objekata. Različite institucije i izvori navode različite cifre, ali se svi slažu da je broj izuzetno visok. Najčešće pominjane cifre kreću se oko 2 do 2,1 milion objekata prema podacima NALED-a i Katastra. Međutim, sa usvajanjem novog zakona krajem 2025. godine, pominjala se i cifra od čak 4,8 miliona nelegalnih objekata, što ukazuje na moguće širenje obuhvata ili nove procene. Značajan deo ovih objekata čine porodične kuće i stanovi (oko 85%), a slede pomoćni i ekonomski objekti. Procenjuje se da je gotovo svaka druga stambena zgrada u Srbiji izgrađena nelegalno.
Do danas je u Srbiji doneta četiri posebna zakona koji direktno uređuju oblast legalizacije, a na petom se čeka početak realizacije 8.decembra 2025.g.
1) Zakon o posebnoj legalizaciji – 2003.
Prvi zakon posle velikog talasa bespravne gradnje tokom 90-ih.
Cilj: masovna legalizacija; sproveden delimično.
2) Zakon o planiranju i izgradnji – izmene 2009.
Uvedene su odredbe o legalizaciji kao posebnom postupku.
Iako nije samostalan zakon, ovaj „ciklus“ legalizacije se obično računa kao drugi pokušaj.
3) Zakon o legalizaciji objekata – 2013.
Samostalan zakon koji je omogućio novi proces legalizacije.
Ostavio je veliki broj nerešenih predmeta.
4) Zakon o ozakonjenju objekata – 2015.
Najpoznatiji i još uvek važeći okvir.
Ukinuo ranije postupke i uveo potpuno novi sistem ozakonjenja.
Na snazi je uz više izmena.
Šta predviđa zakon „Konačno svoj na svome“ 2025
Obuhvat objekata
Zakon pokriva oko 4,8 miliona objekata koji nisu upisani u katastar ili su bespravno izgrađeni. Uključuje objekte bez tehničkih dozvola, bez upotrebne dozvole, kao i objekte koji nikada nisu evidentirani.
Donekle se u ovoj priči uklapaju romska naselja, ali samo donekle!
Legalizacija romskih naselja je veoma važna tema koja se često razmatra u kontekstu prava na stanovanje, socijalne inkluzije i ljudskih prava, posebno u zemljama jugoistočne Evrope. Romske zajednice često žive u nelegalnim naseljima, koja su rezultat istorijskih i socijalnih faktora, kao što su diskriminacija, marginalizacija i nesigurnost u vezi sa zemljištem. Legalizacija ovih naselja može imati značajan uticaj na život romskih zajednica i njihove uslove stanovanja, ali je i izazov za vlade, lokalne vlasti i društvo u celini.
Međutim, kakva je situacija u romskim naseljima kojih u Srbiji ima oko 800.
Više od 20 odsto stanovnika podstandardnih romskih naselja u Srbiji nema pristup pijaćoj vodi, a više od 55 odsto nema pristup kanalizaciji, dok 14 odsto nema pristup struji, pokazuju podaci dobijeni mapiranjem, koje je sproveo Tim za socijalno uključivanje i smanjenje siromaštva Vlade Srbije i Tim UN za ljudska prava.
Kako i da li je moguće legalizovati objekte u takvim naseljima, sdruge strane ima situacija kada porodice imaju svu potrebnu dokumentaciju, novac ali nemaju rešene pravno-imovinske odnose.
Jedna od njih je i porodica Nedeljković iz Niša , oni žive u porodičnoj kući koja je stara oko 25 godina.
Ovu kuću sam počeo da gradim iz temelja, kupio sam plac 2000.godine, i iste godine sagradio kuću od 40-ak kvadrata. Eto ja sam predao dokumenta za legalizaciju i 2005, 2015, uvek kada sam čuo da može da se legalizuje kuća. Na žalost nemam para za izradu elaborata i svega ostalog, nadam se da će organizacija iz Novog Sada moći da mi pomogne, zaključuje Marko.
Pre dve godine je grad Niš potpisao Memorandum o saradnji sa Ekumenskom humanitarnom organizacijom o legalizaciji objekata u romskim naseljima gde je to moguće. Za korisnike ovog programa odabrano je 30 porodica, među njima je i porodica Nedeljković koji se nadaju da će rešiti svoj problem.
Možda je ovaj projekat putokaz za rešavanje problema u romskim naseljima kada je u pitanju parcijalna legalizacija objekata. Ukoliko ovaj projekat u narednom periodu da pozitivne rezultate verujemo da će grad Niš učiniti mnogo više kako bi pomogao u legalizaciji objekata u romskim naseljima kojih u Nišu ima 5 sa oko 3 hiljada objekata.
Šta pokazuju zakoni i praksa u pogledu romskih naselja
Neformalna naselja i vlasnička prava
Mnoga romske naselja su izgrađene na državnom ili opštinskom zemljištu, pa stanovnici nemaju vlasničke listove („tapiје“) za parcele.Zbog toga, prema analizama, veliki broj Roma ne može da dokaže pravo svojine — što otežava legalizaciju.
Stručnjaci ukazuju da standardni zakon o ozakonjenju predviđa dokaze o pravu na zemljište (npr. vlasništvo), što je problem za stanovnike romskih naselja.
Još 2015 godine Liga Roma je predlagala lex specialis nacrt zakona specijalno za romska naselja. Poseban zakon koji bi omogućio legalizaciju čitavih neformalnih romskih naselja, a ne samo pojedinačnih objekata. Taj predlog je predviđao da se legalizuju naselja koja imaju određeni broj stanovnika (npr. „više od 100 Romа“) i koja su izgrađena pre određenog perioda. Međutim, taj predlog nije usvojen.
Ozakonjenje, odnosno legalizacija objekata, ključan je preduslov za normalizaciju uslova života u romskim naseljima u Srbiji. Procesom legalizacije ne rešava se samo pravni status objekata, već se otvaraju vrata za integraciju ovih naselja u formalne urbane sisteme.
Legaliziribe/legaliziribe e kherengo sar forma tari normalizacia taro dživdipaskere kondicie ko romane bešipnaske thana.
Prekal o majpalune ginavipa, ani Srbia isi maškar 2,1 milionia thaj 4,8 milionia ilegalno kerdine khera. Diferentne institucie thaj źanglimata raportuin diferentne cifre, numaj sa si pe jekh gindo kaj o gin si but baro. E maj butivar phende cifre si mashkar 2 ji kaj 2.1 milionura objektura prekal e NALED thaj Kadastroske date. Numaj, kana sas adoptuime o nevo zakono ko agor e beršesko 2025, sas akhardi jekh cifra katar 4,8 milionura ilegalne khera, so sikavel jekh šajipe te barjarel pes o pherdo vaj neve estimacie. Jekh signifikantno kotor katar kadala khera si familijake khera thaj apartmanura (paše 85%), palal lende aven ažutimaske thaj ekonomikane khera. Si ginavdo kaj paše sa aver bešipnaske khera ki Srbia si kerdine bilegalno.
Dži akana anklile štar specialne kanunija ki Srbija save direktno governirinena o umal e legalizacijako, thaj o pandžto adžukarol pe te astarel pe implementacija ko 8. Decembro 2025. berš. 1) Zakono pala specialo legalizacia - 2003-to berš. O angluno zakono pala o baro valv anda ilegalno byggnad ando 90-bersh. Golo: buteder legalizacia; implementirime parcijalno. 2) Zakono pala planiripe thaj konstrukcia - amandmanura ando 2009-to berš. Pozizie pala legalizacia sar specialo procedura sasa thodine. Vi te na si jekh korkoro zakono, akava "siklo" e legalizaciako si obično ginavdo sar dujto zumavipe. 3) Zakono pala legalizacia e kherengo - 2013. Jekh independento zakono savo śaj te kerel jekh nevo legalizaciaqo proceso. Vov mukhlja baro numero e ćhinavde kazura. 4) Zakono pala legalizacia e kherengo - 2015. O maj pindžardo thaj inke validno fremo. Hasarde e anglune procedure thaj introducisarde jekh pherdo nevo legalo sistemo. Si ande zor bute amandmanurenca.
So dikhel o zakono "Po agor te avel tut korkori" ko 2025 bersh?
O zakono inkrel karing le 4,8 miljonura khera kaj naj andre skirime ando kadastro vaj sas kherde illegalnie. Kodo si objektura bi tehnikane dozvolengo, bi dozvolengo vash o hasnipe, sar vi objektura save nisar na sas registrime.
Dzi ko nesavo nivelo, e rromane beśimata paśon ani kadaja paramìći, ama nùmaj ko nesavo nivelo!
I legalizacia e rromane beśipnaski si jekh but importanto tema savi si butivar diskutirime ando konteksto e hakajengo pala beśipe, socialo inkluzia thaj manušikane hakaja, maj but ande thema katar Jugoistočno Evropa. Butivar o Romane komunitetya jivdinena ano nalegalune beshipaske thana, kola si rezultati e historikane thay socialune faktoryengo, sar so si diskriminaciya, marginalizaciya thay na siguripe e phuvyako. I legalizacia akala bešipnaske thana šaj te kerel baro efekto ko dživdipe e romane komunitetengo thaj olengere dživdipaskere kondicie, numa si vi jekh pharipe e governenge, lokalno autoritetonge thaj sastipaskere sastipaske. Ferik ke sar si e situacia ande romane beshimata, anda save si karing 800 ande Srbija. Pobuter taro 20 procentia taro dživdipa taro substandardno romane bešipnaske thana ki Srbia nane len akseso ko pibasko pani, a pobuter taro 55 procentia nane len akceso ko kanalizacia, dži kote 14 procentia nane len akseso ki elektrika, mothoven data save si resle taro kartografia, so sine kerdo taro Tim bašo Socialno Inkluzia thaj ciknjaripe e čororipasko taro Rajipe taro UN Srbija thaj Humansko Team. Sar thaj si šajipe te legalizirinen pe o khera ko asavke bešipnaske thana, ko aver rig, isi situacie kana e familije isi len sa o trubujipaske dokumentacie, love, numaj nane len resolvirime legalno-barvalipasko relacie. Jekh olendar si i familija Nedeljković taro Niš, ola djivdinena ko familijakoro kher savo si paše 25 berša.
Kathar o fundo kezdisardem te kerav kado kher, ande 2000-to bersh kinedem jekh kotor phuv, thaj ande kodo bersh kerdem karing le 40 kvadratmetri kher. Me dav e dokumentia vash legalizacia ko 2005 thaj 2015 bersh, kana shundem kaj o kher shaj te ovel legalizirimo. Bibahtake nane man love te gatisarav o raporti thaj sa aver, mangava kaj e organizacia taro Novi Sad ka šaj te ažutil man, agorisarel o Marko.
Pre dve godine je grad Niš potpisao Memorandum o saradnji sa Ekumenskom humanitarnom organizacijom o legalizaciji objekata u romskim naseljima gde je to moguće. Za korisnike ovog programa odabrano je 30 porodica, među njima je i porodica Nedeljković koji se nadaju da će rešiti svoj problem.
Možda je ovaj projekat putokaz za rešavanje problema u romskim naseljima kada je u pitanju parcijalna legalizacija objekata. Ukoliko ovaj projekat u narednom periodu da pozitivne rezultate verujemo da će grad Niš učiniti mnogo više kako bi pomogao u legalizaciji objekata u romskim naseljima kojih u Nišu ima 5 sa oko 3 hiljada objekata.
So sikaven o zakoni thaj i praktika palo romane bešipnaske thanaInformalne beśimata thaj xakaja vaś o barvalipe
But rromane beśimaske thana si kerde pe themeski vaj komunalno phuv, odolesqe e beśutnen naj len lila ("aktura") vaś e parcele. Kodolesqe, palal i analìza, jekh baro gin e rromenqo naśti te sikavel e xakaja e barvalipnasqi — so kerel phares i legalizàcia.
Ekspertura sikaven kaj o standardo legalizaciako zakono del evidencia pala čačipe pe phuv (egz. barvalipe), so si problemo pala bešutnenge ande rromane bešipnaske thana.
Palal ko 2015-to berś, i Liga e Rromenqi propozisardas jekh lex specialis drafto kanonosqo specijalno vaś e rromane beśimata. Jekh specialo zakono savo ka del šajipe te legalizirinel pes saste naformalno romane bešipnaske thana, na numaj individualno khera. Kodo propozalo dineas legalizacia e beśipnaske thana kaj si len varesavo gin e beśutnenge (egz. "maj but desar 100 Rroma") thaj save sas kerdine maj anglal varesavo periodo. Numa, kodo propozalo na sas adoptuime.
Legislacia, i.e. legalizacia e objekturengi, si ključno preduslovo pala normalizacia e dživdipaskere kondiciengi ande romane bešipnaske thana ande Srbija. O proceso e legalizaciako na numaj resolvirinel o legalo statuso e kherengo, numaj vi putarel o vudar vash e integracia kadale beshipaske thana ande formalne urbane sistemura.
