Šta predstavlja Međunarodni dan žena i kako ga treba obeležavati!

Osmi mart nije Dan zaljubljenih i ako bi mnogi muškarci tako da ga obeleže. Međunarodni dan žena, 8. mart, je revolucionaran dan. To je dan ženskog protesta, dan borbe za radna prava, za pravdu i mir. Toga dana se sećamo svih žena koje su se borile i izborile za kakvu takvu ravnopravnost i bolji položaj žena u društvu.

Međunarodni dan žena (skraćeno Dan žena), dan je posvećen ženama i slavi se svake godine 8. marta. Ovaj dan je nastao kao dan borbe za ženska ljudska prava, odnosno dan borbe za ekonomsku, političku i socijalnu ravnopravnost žena i muškaraca. Prvi Dan žena je obeležen 1909. godine u Sjedinjenim Američkim Državama deklaracijom koju je donela Socijalistička stranka Amerike. Između ostalih važnih istorijskih događaja, njime se obeležava i požar u fabrici tekstila u Njujorku kada je poginulo preko stotinu žena. Smatra se da su radnice bile zadržane unutar fabrike kako bi ih se sprečilo da štrajkuju sa drugim radnicima. Tada se obično radilo 10 sati dnevno.

Šta predstavlja Međunarodni dan žena i kako ga treba obeležavati? Da li 8. mart treba da bude dan kada muževi kupuju poklone svojim lepšim polovinama, eventualno ih izvode na ručak i besomučno kupuju cveće, a poslodavci časte jednim slobodnim danom? U srećnija vremena za taj „praznik“ su sindikati vodili na putovanja pripadnice lepšeg pola.
Da li su svi ovi oblici pažnje prema ženama tog jednog dana, u stvari vid izvinjenja za podređeni položaj žena u društvu tokom cele godine?
Patrijarhat, u kome živimo ne ceni ostalim danima svakodnevni doprinos majki, žena i kćeri koje vode računa o tome da porodica ima obroke, da kuća bude čista, da veš bude opran i ispeglan, i da, ako je zaposlena, na posao ide uredna i koncentrisana. Rađanje i negovanje dece se podrazumevaju.

Ako se na sve obaveze žene prema porodici doda i život u naselju u kome nema tekuće vode, kanalizacije ili struje, i još ako pripadate zajednici koja se, prikriveno ili otvoreno, smatra manje vrednom, onda imate sliku položaja Romkinje danas.
Romkinja se od rođenja suočava i do smrti živi sa dvostrukom diskriminacijom. Najpre je diskriminisana u sopstvenoj porodici, koja se najčešće pridržava običaja i načina života svojih predaka. To podrazumeva da žensko dete odmalena pomaže majci u kući, da se ne školuje i da se udaje mlada. Prema zvaničnim podacima u Srbiji procenat žena uzrasta od 15 do 49 godina koje su stupile u brak pre navršenih 15 godina kod opšte populacije je oko 1%, dok kod Romkinja čak 16%.
Kao udata, Romkinja je ekonomski zavisna od svog muža i primorana je na pokornost, upravo zbog toga što ne poseduje svoj novac, tj. novac koji je sama zaradila. A da zaradi novac, preciznije, da dobije posao bez škole, u današnje vreme je skoro pa nemoguće. Dodatna otežavajuća okolnost je ta što ste Romkinja.

Istraživanje UNDP-a pokazuje da je posebno težak položaj Romkinja na Zapadnom Balkanu. U proseku devet od deset mladih Romkinja nije u sistemu zapošljavanja, obrazovanja ili treninga, dve od tri Romkinje nemaju svoj novac, dok jedna od dve zaposlene Romkinje nema zdravstveno ili penziono osiguranje, kažu rezultati istraživanja UNDP-a.
Da i overena zdravstvena knjižica ne garantuje zaštitu od diskriminacije, potvrđuje i slučaj porodilje iz Sremske Mitrovice koja je hrabro istupila početkom godine i progovorila o ponašanju lekara tokom porođaja, koji se na žalost završio smrću bebe. Njeno obraćanje javnosti podstaklo je i ohrabrilo i druge žene da prijave slučaje akušerskog nasilja i stave ovaj problem pod svetslost javnosti.

Od 8. marta do 8. aprila svake godine organizuje se na inicijativu Romsko-ženske mreže Srbije kampanja „Mesec romsko-ženskog aktivizma“. U više od dvadeset pet gradova i opština se sprovode brojne akcije, a cilj je povećanje vidljivosti romskih aktivistkinja i njihovih rezultata, kao i skretanja pažnje javnosti na položaj Romkinja u našem društvu.

„Zahtevamo da ženski rad bude plaćen. Za ekonomski nezavisnu ženu! Zajedno: ženska prava, radna prava, ženska solidarnost!“, bile su reči koje su odzvanjale kroz megafone, ostavljajući snažan utisak.
Drugi put za redom, u Nišu je na Međunarodni dan žena održan osmomartovsni marš na kome je pozvano na zaštitu žena od nasilja.
Tatjana Nikolić iz Centra za devojke i Anabela Saćipović iz Udruženja Romkinja „Osvit“ učestvovajući u maršu, podelile su svoje viđenje i strast za ostvarivanjem pravičnijeg društva bez rodno zasnovanog nasilja i diskriminacije.

“Projekat „Romski život kroz naš objektiv! – II“ se realizuje u okviru Programa malih medijskih grantova koji finansira Ambasada SAD a administrira Media i Reform Centar Niš. Stavovi, mišljenja i zaključci izneseni u projektu nužno ne izražavaju stavove MRCN i Ambasade SAD već isključivo autora.