Srbija slavi Dan državnosti
Dan državnosti Srbije je praznik Srbije ustanovljen u spomen na dan kada je na zboru u Orašcu 1804. godine dignut Prvi srpski ustanak, kao dan sećanja na početak Srpske revolucije. Proslavlja se i kao Dan ustavnosti Srbije u spomen na dan kada je u Kragujevcu 1835. godine izdat i zakletvom potvrđen prvi Ustav Knjaževstva Srbije — Sretenjski ustav. Tradicionalno, ovaj dan biće obeležen polaganjem venaca i odavanjem počasti u Orašcu i na drugim lokacijama, a u Kragujevcu će biti održana Sretenjska akademija.
U političkom, kulturnom i istorijskom kalendaru Srbije 15. i 16. februar su najvažniji datumi, na Sretenje 1804. godine je počeo Prvi srpski ustanak, na Sretenjskoj skupštini 1835. donet Ustav Knjaževstva Srbije, prvi ustav Srbije, jedan od najmodernijih, najdemokratskijih i najliberalnijih ustava svog doba čiji je tvorac Dimitrije Davidović. Njime je Srbiji prva na Balkanu ukinula feudalizam, što predstavlja najistočniji uticaj Francuske revolucije.
Dan državnosti Srbije se slavio do nastanka Kraljevine Srba, Hrvata i Slovenaca, nakon čega je ukinut, da bi u Srbiji ponovo počeo da se obeležava od 2002. godine.
Tokom Dana državnosti, 15. i 16. februara, radno vreme pijaca, tržnih centara, apoteka i trgovina u Srbiji biće neznatno izmenjeno.
Dežurne apoteke koje inače rade od 00 do 24 časa, biće otvorene i tokom praznika, a većina privatnih apoteka radiće po redovnom radnom vremenu.
Kada je reč o tržnim centrima, radiće po redovnom radnom vremenu kao i multipleks bioskopi i prodavnice u tržnim centrima. Uobičajeno će raditi i Gomeks prodavnice, DIS, DM, Idea, Lidl, Maksi i Shop’n’Go, Roda marketi, Super Vero i Jumbo, Tempo, Univereksport.
