Jedna lista nije izbor: Zašto je bojkot jedini odgovor i šta nam donosi posle njega

Predstojeći izbori za Nacionalni savet romske nacionalne manjine ogolili su političku scenu do kraja. Kada se na listiću nađe samo jedna, jedina proglašena lista, a biračima ponudi model „uzmi ili ostavi“, to više nisu izbori – to je unapred odigrana predstava u kojoj narod ima samo ulogu statiste.

Upravo zato je Romski akademski krug uputio jasan i beskompromisan poziv na bojkot izbora, uz stav da se ovakav model mora odbiti.

1. Odsustvo konkurencije i gušenje političkog pluralizma

Demokratija ne postoji bez izbora, a izbor ne postoji kada postoji samo jedna opcija. Pozivanja na to da je institucija finansijski stabilna ili da su se u prošlosti rešavali pojedinačni problemi na terenu ne mogu da sakriju ključnu istinu: sistem u kojem nema političke konkurencije jeste sistem koji se udaljio od sopstvenog naroda.

Romska zajednica nije monolitna grupa kojom treba upravljati iz kancelarija bez ikakve demokratske kontrole. Pravo na različite ideje, vizije i slobodu izbora temelj su bez kojeg svaka institucija gubi svoj legitimitet.

2. Bojkot kao čin dostojanstva i ogoljavanje sistema

Po našem zakonu, ovakvi izbori će se formalno završiti – lista će proći jer zakonski ne postoji cenzus izlaznosti, a fotelje će biti podeljene. Upravo zato se postavlja pitanje: šta se dešava ako bojkotujemo?

Odgovor je jasan: bojkot ne ruši zakon, ali ruši lažni legitimitet. Glasati za listu koja nema protivkandidata znači aminovati sistem u kojem se volja birača podrazumeva, a slobodna utakmica ukida. Zato je poziv na bojkot, koji zastupa Romski akademski krug, jedini ispravan i dostojanstven odgovor. To nije predaja, već najglasnija moguća poruka da romski narod više ne želi da učestvuje u procesima u kojima se unapred zna ishod.

3. Šta je pravo rešenje?

Kada institucija izgubi narodnu podršku i svede se na zatvoreni krug bez alternative, postavlja se pitanje kuda dalje. Rešenje se ne gradi preko noći, ali zahteva tri ključna koraka:

• Jačanje terena i nezavisnih inicijativa: Umesto da se čeka milostinja iz fotelja, snaga mora da se prebaci na udruženja, aktiviste i akademske krugove koji direktno pritiskaju institucije da rešavaju stambene krize, struju, vodu i infrastrukturu u mahalama.
• Pravna borba za promenu pravila: Zakon o nacionalnim savetima mora da se menja kako se više nikada ne bi ponovilo da se izbori svedu na privatne krugove i odsustvo bilo kakve alternative.
• Edukacija zajednice: Narod mora da zna svoja prava, da razume čemu Nacionalni savet služi i da traži polaganje računa, a ne da bude glasačka mašina za jednokratnu upotrebu.

Zaključak: Vreme za istinsko predstavljanje

Romi u Srbiji zaslužuju institucije koje stvarno zastupaju interese ljudi na terenu, a ne poligon za održavanje političkih monopola. Kada vam sistem oduzme pravo da birate, bojkot je prvi korak, ali gradnja prave alternative sa terena je put koji nema alternativu. Vreme je da se stane u odbranu principa i da se vrati politika zasnovana na istinskoj volji naroda.