Pravno imovinski odnosi-najveći problem romske zajednice u Ozakonjenju objekata

U Srbiji postoje preko 700 podstandardna naselja u kojima žive pripadnici romske zajednice. Na žalost malo se radi na urbanizaciji tih naselja, tako da predrasude, stereotipi pa i diskriminacija su građeni na izgledu romskih naselja, na tom nimalo izglednom položaju ljudi koji u njima žive. Kada je grad Niš u pitanju, ulaganja u infrastrukturu u romskim naseljima u poslednjih 15 godina nema, a razlog su nelegalizovana naselja. Beograd mala, Stočni trg i Crvena zvezda tri su najveća naselja u kojima živi najbrojnija nacionalna manjina u Nišu, zvanično sa oko osam hiljada pripadnika ove manjine, medjutim nezvanično ih ima tri puta više.

Nišlija Dejan Džemailović iz naselja Beograd mahala je predao zahtev za legalizaciju objekta odnosno Ozakonjenje, pre svega zahvaljujui projektu YUROM Centra iz Niša koji je platio izradu elaborata i svih ostalih troškova za Ozakonjenje objekta,  na žalost već 2 godine je bez odgovora iz nadležne Uprave.

Ovde sam od rođenja u Sarajevskoj ulici, ovde su živeli moji preci, znači moj čukun, čukun deda i tako … Moj problem je bio zemljište , objekat kao objekat imamo i to je naše, ali zemljište nije naše. Taj problem nije samo kod mene, mislim da je kod svih mojih komšija u ovoj ulici, znači nijedna kuća nije legalizovana. Imali smo priliku, i ovog puta se zahvaljujem gospodinu Osmanu Baliću, koji je pokrenuo tu akciju legalizovanja objekta, znači bio je geometar bio je i inžinjer koji je došao i popisao sobe, izmerio objekat, slikao , dobio sam elaborat koji sam predao za legalizaciju još pre dve godine. Imam dokumenat da sam ja to predao, kad sam bio tamo oni su mi rekli da uopšte nije problem elaborat, samo je problem zemljište. Još nešto da vam kažem ja uredno plaćam porez na kuću koja je na moje ime, ništa ne dugujem, ni struju ni za vodu regularno plaćam svaki mesec.

U poslednjih 20 godina Srbija je imala četiri Zakona o legalizaciji, a ni jedan nije u obzir uzimao problematiku naselja u kojima žive Romi, a upravo je urbanizacija jedan od osnovnih preduslova za razvoj. Zahvaljujući Stalnoj konferenciji romskih udruženja gradjana – Ligi Roma, država je septembra 2015.g. dobila  „poklon“ koji, na žalost, još uvek odbija da prihvati iako je reč o dokumentu koji nudi realna i optimalna rešenja za rešavanje jednog kompleksnog problema. Reč je o Nacrtu zakona o legalizaciji romskih naselja u Srbiji.

Prema rečima Osmana Balića, direktora YUROM centra i predsednika Lige Roma, u pitanju je zakon koji bi omogućio da se naselja izgrađena ili rekonstruisana pre 1971. godine u kojima živi više od stotinu Roma, sačuvaju kao celina, i legalizuju.

Pitanje zemljišta je pitanje koje muči skoro 100 posto vlasnika kuća u romskim naseljima. Romska naselja nisu urbanistički uređena, do skoro nisu bila isparcelisana, ta urbanizacija i kodifikovanje kroz urbanističke planove prvog drugog reda je donekle urađena, uglavnom nije problem u urbanistima nego je problem u političkoj volji. Po istom principu kako su društveni stanovi protivno Ustavu postali privatna svojina, po istom principu i sa istom dozom političke odgovornosti treba usvojiti taj predlog Zakona o legalizaciji održivih naselja, na kraju taj Zakon koga smo mi u okviru Lige Roma uradili zajedno sa najboljim stručnjacima toga vremena, stoji evo 7-8 godina u nekoj skupštinskoj fioci. Taj Zakon je jedino rešenje, Ministarstvo građevine, državna sekretarka Damjanović je tada na jednom skupu rekla uradite taj predlog Zakona, mi smo uradili i uredno predali nadležnom Ministarstvu i u Skupštinsku proceduru, krajnje je licemereno , da sada evo toliko dugo ćute, a taj problem legalizacije kuća romskih naselja postoji,  dakle ima minimum oko 100 hiljada Roma u Srbiji sa ovakvim problemom.

Pravno-imovinsko bucha em baro problemi ko Ozakonjenje-Legalizacija taro rromane khera.

Ki Srbija isi po buderi taro 700 telostandardne beshipaske thana ano kola djivdinena manusha taro rromano amalipa. Numa, but hari kerdjape buti ki urbanizacija taro odola beshipaske thana, thaj djahar o predrasude, stereotipijs thjaj e diskriminacija ovena premalo sar so dićhona rromane beshipaske thana, kova naje sar so valjanol. Kana ko puchipa foro Nish, thajra ki infrastruktura ko agorutne 15 bersh na sine, sebepi tano nalegalizuime beshipaske thana. Beograd mahala, Stochni trg thaj Crvena zvezda em bare beshipake thana ano kola djivdinena o Rroma ko Nishi kola em bari nacionaki minoriteti, ofocoalno dji ko  milje, na officialno dji ko trin droma buderi.

Dejan Djemailovich taro Nishi taro beshipasko than Beograd mahala dindja zahtev bashi legalizaija , sebepi taro projekti YUROM Centro taro Nishi kova pokindja keriba taro elaborati thaj avera troshkija bashi legalizacija, numa vech duj bersh bizo odgovor tari Uprava.

Akate sijum taro bijandipe ki Sarajevsko drom, akate djivdindje mle , mlo parapapo, papo … Mlo problemi sine e phuv,  kher sar kher isi amen thaj odova amaro, numa e phuv naje. Odova problemi naje samo ki mande, gndinav kaj odova problemi ko sa mle komshije, numa nijek kher, naje legalizuimo. Sine amen shaipa, thaj oakava drom shukri kerava ko rajo Osman Balich, kova kerdja odoja akcija tari legalizacija e kherengi, sine o geometar inzhinjeri kova alo thaj ramosarda o sobe, merindja o kher, slikindja, liljum elaborat kova dindjum bashi legalizacija anglal o duj bersh. Man isima dokumenti kaj odova predaindjum, kana sijuma odori phendje mange kaj odova na sine problemi, numa problemi e phuv. Te henav tumenge panda khanchi me pokinav o porezi basho kher koja ko mlo anav, khanchi na sijum borchi, ni struja ni pani sa regularno pokinav svako ćhon.

Ko palune 20 bersh e Srbija sine ola 4 Hakaja ki legalizacija, numa nijek na dikhlja sar so valjanol e problematika ko beshipaske thana kote djivdinena o Rroma, a odoja tani urbanizacija koja jek taro sa o angloshaipa basho poshukaripa. Sebepi taro SKRUG-Liga Roma, e  rashtar ko 2015.bersh lilja prezenti kova panda na lilja em ako o lafi taro dokumenti kova dola realno thaj optimalno reso basho jek kompleksno problemi. Lafi taro Nacrti taro hakaj tari legalizacija taro rrromane beshipaske thana.

Sar so phenol o Osman Balich, sherutno taro YUROM centro thaj prezidento tari Liga e rromengi, ko puchipa o hakaj kova shaj kerol shaipa te o beshipaske thana kola kerde uma rekonstruishime anglal 1971 bersh ano kola djivdinena po buderi taro shel Rroma, arakhenape sar jek thaj oven legalizuime.

Puchipa tari phuv  muchini pashe uzaro 100% taro manusha ko rromane beshipaske thana. Rromane beshipaske thana naje urbanistikano kerde, dji sigate na sine parcelishime, odoja urbanizacija thaj kodifikacija prekalo urbanistikane planija taro angluno thaj dujto rndo dji ko negde kerdi, thaj naje problemi ko urbanistija numa problemi ko politikano mangipa. Ko jek principi sar so o amalikane khera na premalo Ustav ule privatno, ko jek principi thaj politikano pucipa valjanol te lol pe o predlogo tari Hakaj tari legalizacija taro beshipaske thana, ko agor odova Hakaj kova amen kerdjam em shukar djanle manushencar kola sine ko odova vakti, 7—8 bersh behsela ko nesavi fioka. Odova hakaj tano jek reso, Ministreumi tari gradjevina, rashtraki sekretarka Damjanovich tada ko jek kedinipe phendja keren odova predlog taro Hakaj, amen odova kerdjam thaj dindjam ko Ministreumi thaj ki Skupshtinaki procedura, shaj phenav kaj odova licemerno, isi dji ko 100 milje Rroma ki Srbija akale problemija.