Pet godina bez Esme Redžepove

Govorila je:

“Ponosna sam što sam Romkinja, jer oni nisu ni sa kim ratovali i nikog nisu okupirali.”

“Treba jedni drugima da pomažemo i da zajedno napravimo bolji svet u kome ćemo živeti. Komšije treba da idu jedni kod drugih na kafu, da se vole i poštuju bez obzira na verske i nacionalne razlike. Ne volim nikakve barijere među ljudima, već svet bez granica. Da sam neki važan faktor, zaustavila bih sve časovnike sveta i učinila da nigde ne bude rata.”

Kraljica romske muzike, poznata i cenjena širom sveta, rodjena je 8.avgusta 1943.godine u Skoplju, u porodici sa šestoro dece. Živelo se teško, ali su roditelji uspeli da odškoluju svoju decu. Devetogodišnja Esma je sa bratom bila član folklornog društva, gde je imala priliku da nauči da peva i igra komplikovane muzičke ritmove.

Esma je bila prva Romkinja u bivšoj SFRJ koja je 1956. javno na Radio Skoplju zapevala na maternjem jeziku i prvi jugoslovenski umetnik koji je 1962. održao koncert u prestižnoj pariskoj “Olimpiji”. Njene pesme su često govorile o ljubavi, tuzi i braku. Neuzvraćena ljubav i prinudni brak teme su numera “Hajri ma te dike” (“Proklinjem te, majko”) i “A bre babi, sokerdjan” (Oče, šta si uradio”). U Esminoj veličanstvenoj interpretaciji uživali su Josip Broz Tito, Indira Gandi, Gamal Abdel Naser, Nikita Hruščov, Reza Pahlavi i Muamer el Gadafi.

Svoj najveći hit “Čaje šukarije” napisala je kao devetogodišnjakinja. U njoj peva o prelepoj devojci koja pleše i ne obraća pažnju na dečka zaljubljenog u nju. Jedino je Esma, uz Šabana Bajramovića, mogla da otpeva “Đelem, đelem” i stihove “Išla sam dugim drumom, srela sam srećnog Ciganina”.

“Kada sam krenula u školu, nijedna devojčica nije htela da sedi u klupi sa mnom jer sam Romkinja”, govorila je za jedan beogradski dnevni list. “Onda je jedan Aleksandar pitao nastavnicu da li on može da sedi pored mene. Prvi put se desilo da u školskoj klupi zajedno sede dečak i devojčica, jer su do tada bili odvojeni. Aleksandar mi je postao najbolji drug. Tada sam shvatila da sam drugačija i da moram da se borim za mesto i status u društvu.”

“U trinaestoj sam odbila da se udam i rekla sam roditeljima da ću se obesiti na glavnom trgu ako me daju za nekog “– ispričala je Esma

1956.godine, kada je imala trinaest godina, pozvana je da peva na školskom takmičenju talenata za Radio Skoplje. To je bila prekretnica u njenom životu, pobedila je, a na takmičenju je bio prisutan i Stevo Teodosijevski, poznati harmonikaš i šef orkestra. On je zatražio dozvolu od Esminih roditelja da im se pridruži i nastupa na turneji. Uz roditeljski pristanak, devojčica je počela da se profesionalno bavi muzikom i da nastupa sa orkestrom po mnogim mestima, kasnije i širom planete. Stevo je je bio njen učitelj, prijatelj i saradnik.

Vremenom se iz prijateljstva rodila ljubav, pa se Esma udala za Stevu, koji je bio 22 godine stariji. Nisu imali svoje dece, ali su pomogli drugoj deci. Usvojili su čak četrdeset sedam dečaka, i jednu devojčicu, koje su iškolovali, uglavnom su se bavili muzikom i nastupali u njihovom orkestru. Sve svoje sinove i ćerku Esma je podigla i finansijski zbrinula.

 Dva puta je nominovana za Nobelovu  nagradu za mir. Prvi put 1987. godine kao kandidat Crvenog krsta Jugoslavije, a drugi put na inicijativu Svetske organizacije Roma. Godine 1976. u Gandinagaru,u  Indiji, proglašena je za kraljicu romske muzike. Esma je do kraja života bila veoma aktivna, najveći deo godine provodila je na turnejama i nastupima širom sveta, gde je prepoznata kao svojevrsni ambasador romske muzike. Uz to, neumorno se borila za bolji položaj romske populacije u svetu.

Za svoje dobročinstvo nagradjena je brojnim nagradama, medju kojima  je i Unicefova nagrada za humanitarni rad.

Kraljica romske muzike je za gotovo šest decenija estradnog staža održala više od 23.000 koncerata širom sveta, od čega je trećina bila humanitarnog karaktera. Veoma je doprinela afirmaciji romske kulture.

Snimila je 108 singl ploča, 20 albuma, igrala u šest filmova. Esma Redžepova je bila prva zvezda romske muzike u Jugoslaviji, uz to i žena. Preko trideset godina živela je u Beogradu, od 1960. do 1989.godine, a onda se vratila u rodno Skoplje, gde je podigla Dom humanosti i muzej posvećen uspomeni na stvaralaštvo Steve Teodosijevskog (1924-1997)

Esma Redžepova je preminula 11. decembra 2016.godine, u Skoplju.

„Izradu ovog teksta omogućio je EUROPEAN endowment for democracy. Sadržaj i stavovi izneti u ovom tekstu predstavljaju stavove autora projekta „ Dodatna podrška EU medijima u Srbiji tokom pandemije COVID-19 – Podrška Roma World“ i nužno ne izražavaju stavove EUROPEAN endowment for Democracy.