„Dodatna podrška EU medijima u Srbiji tokom pandemije COVID-19 - Podrška Roma World “ Vesti Vesti

ODRŽAN TEHNIČKI SASTANAK O SOCIJALNOM UKLJUČIVANJU ROMA I ROMKINJA U REPUBLICI SRBIJI

Vlada Republike Srbije u saradnji sa Evropskom komisijom organizovala je Tehnički sastanak o socijalnom uključivanju Roma i Romkinja u Republici Srbiji, koji je održan 23. juna 2021. godine u Palati Srbija u Beogradu. Tehnički sastanak bio je prilika za sumiranje postignutih rezultata, kao i da se razmotre prioriteti za budući period u oblasti socijalnog uključivanja jedne od najranjivijih kategorija stanovništva u Republici Srbiji.

Tehničkom sastanku su prisustvovali predstavnici/e Narodne skupštine Republike Srbije, Vlade, Nacionalnog saveta romske nacionalne manjine, organizacija civilnog društva i međunarodnih organizacija, kao i donatora. U okviru šest sesija, sastanak je u fokusu imao sledeće teme: 1. Posledice Kovid-19 pandemije na romsku populaciju; 2. Obrazovanje i zapošljavanje Roma i Romkinja; 3. Socijalna i zdravstvena zaštita i lična dokumenta Roma i Romkinja; 4. Stanovanje, položaj interno raseljenih lica i povratnika u procesu readmisije; 5. Siromaštvo, dečiji brakovi, rodna ravnopravnost, diskriminacija i nasilje u porodici, a posebna sesija bila je posvećena zaključnim razmatranjima.

Ministarka za ljudska i manjinska prava i društveni dijalog Gordana Čomić kazala je na otvaranju sastanka da je pitanje zašto nam još uvek trebaju posebna dokumenta da bi bilo koja društvena grupa, kao što su žene, osobe sa invaliditetom, Romi, bila ravnopravna i imala jednak pristup resursima društva u kojem živi. „Prateći pre svega vrednosno Evropsku uniju, Vlada Republike Srbije  je donela odluku o formiranju Koordinacionog tela za praćenje realizacije Strategije za socijalno  uključivanje Roma i Romkinja “, istakla je Čomić i objasnila da su obrazovanje i stanovanje samo neke od oblasti u kojima je potrebno uložiti dodatne napore kako bi se diskriminatorne prakse prema Romima i Romkinjama iskorenile. Kako je objasnila, Strategija zapošljavanja u Republici Srbiji takođe je jedan u nizu dokumenta koji obrazovanim generacijama Roma i Romkinja treba da omogući ravnopravan tretman u sferi rada, pri čemu ne smeju da se ponište osobenosti ove ili bilo koje društvene grupe, budući da činjenica da smo različiti predstavlja jednu od najvećih dragocenosti našeg društva. „Čvrsto smo rešeni da se diskriminacija prema Romima i Romkinjama u Srbiji kruni onoliko brzo koliko smo smanjenja diskriminacije željni, a da se njihov položaj poboljšava onoliko brzo koliko ćemo partnerski na tome raditi“, zaključila je Čomić.

Pitanje uključivanja Roma i Romkinja od posebne je važnosti za proces pristupanja Srbije Evropskoj uniju, posebno kada je reč o Poglavlju 23. Ambasador Evropske unije u Srbiji Sem Fabrici kazao je da je socijalno uključivanje jedno od ključnih pitanja za sva demokratska društva. „Tokom krize izazvane pandemijom, problem nejednakosti se povećao. Strategija za socijalno uključivanje Roma i Romkinja  u Srbiji dotiče upravo ona fundamentalna pitanja koja su i u fokusu EU – obrazovanje, stanovanje, zapošljavanje, a poseban napredak je vidljiv u sferi sticanja ličnih dokumenta“, kazao je Fabrici i istakao da treba imati u vidu činjenicu da je romska populacija rastuća i dominantno mlađa, te da to otvara ceo spektar mogućnosti za Rome i Romkinje, ali i za celo društvo u Srbiji.

„Svesni smo činjenice da su problemi Roma veoma kompleksni, zbog čega je potreban sveobuhvatan sistemski pristup, pri čemu je od posebne važnosti implementacija revidirane Strategije za socijalno uključivanje Roma i očekujemo da neće biti zastoja u daljem usvajanju pratećih akcionih planova, bez kojih nije moguće u punoj meri implementirati Strategiju“, kazao je Dalibor Nakić, predsednik Nacionalnog saveta romske nacionalne manjine. On je objasnio da masovnog oboljevanja od početka pandemije u romskim naseljima nije bilo, ali da su ekonomske posledice krize izuzetno velike. „Stoga je od velike važnosti ekonomsko osnaživanje i zapošljavanje Roma i Romkinja, sa posebnim osvrtom na mladim visokoobrazovanim pripadnicima romske zajednice. Posebno ohrabruje činjenica da se intenzivno radi na poboljšanju pravnog i radnog statusa zdravstvenih medijatora, kao i u oblasti obrazovanja i stanovanja“, istakao je Nakić i najavio niz kampanja u vezi sa učešćem Roma u predstojećem popisu stanovništva 2022. godine.

U okviru sesije koja je bila posvećena posledicama pandemije Kovid-19 na romsku populaciju, Dragana Jovanović Arijas, menadžerka Tima za socijalno uključivanje i smanjenje siromaštva Vlade Republike Srbije (SIPRU), kazala je da je pandemija dovela do brojnih zdravstvenih i socio-ekonomskih izazova za većinu građana i građanki, ali i nove rizike koji se posebno odnose na osetljive grupe poput Roma i Romkinja. „SIPRU je u saradnji sa Timom Ujedinjenih nacija za ljudska prava i uz podršku Kancelarije Visoke komesarke UN za ljudska prava (OHCHR) od marta 2020. godine pratio promene na terenu i distribuciju urgentne pomoći, poput higijenskih paketa i tehničke opreme obrazovnim ustanovama, dok su organizacije civilnog društva i lokalni akteri bili ključni za distribuciju pomoći“, objasnila je Jovanović Arijas i istakla važnost finansijske pomoći i neometanog pristupa pravima i uslugama. Prema njenim rečima, važno je pratiti rizike od dodatne ranjivosti osetljivih grupa i razmotriti primenu targetiranih jednokratnih novčanih davanja. Kako je zaključila Jovanović Arijas, ubuduće je potrebno osloniti se na ranije primere dobre prakse, poput terenskih poseta, informisanja o imunizaciji, kampanja za predškolsko obrazovanje.

Ministarstvo za ljudska i manjinska prava i društveni dijalog posebno je usmereno na jačanje institucionalne strukture, kao što je novo Koordinaciono telo kojim predsedava predsednica Vlade, kazao je Ninoslav Jovanović, državni sekretar u ovom Ministarstvu. „U okviru Ministarstva za ljudska i manjinska prava i društveni dijalog formiran je Odsek za unapređenje položaja Roma i Romkinja, koji predstavlja tehničku podršku Koordinacionom telu, a čiji zadatak je da u narednom periodu, u saradnji sa  Stručnom grupom Koordinacionog tela, revidira Strategiju za socijalno uključivanje Roma i Romkinja i uskladi je sa strateškim okvirom EU za Rome“, kazao je Jovanović. „Moramo da umrežimo civilno društvo i resorne institucije na nacionalnom nivou, da rade u partnerstvu i zajednički“, zaključio je Jovanović.

Snežana Vuković iz Ministarstva prosvete, nauke i tehnološkog razvoja predstavila je istraživanje o pristupu internetu, koje je u fokusu imalo mogućnosti učenja na daljinu tokom pandemije. Nalazi su pokazali da 1,2% učenika/ca nije imalo nastavu, a veliki deo činili su učenici iz osetljivih društvenih grupa. „83% učenika romske nacionalne manjine imalo je nastavu na daljinu – putem interneta ili zahvaljujući dostavljenim štampanim materijalima, a sprovedene su dodatne aktivnosti kako bi se amortizovala situacija u vezi sa preostalih 17%“, objasnila je Vuković. Kako je kazala, afirmativne mere se nastavljaju, uređen je opis posla pedagoških asistenata, dok stipendije i mogućnost učenja maternjeg jezika sa elementima nacionalne kulture značajno utiču na smanjenje osipanja učenika i učenica iz romske populacije, a posebna pažnja se obraća na romske devojčice.

„U sagledavanju položaja romske populacije na tržištu rada učinjen je značajan napredak – povećan je broj registrovanih nezaposlenih Roma i Romkinja, uvećana je njihova uključenost u mere aktivnog zapošljavanja, kao i u finansijske mere“, istakla je Danijela Stojanović iz Ministarstva za rad, zapošljavanje, boračka i socijalna pitanja. Ona je objasnila da se Strategija i Akcioni plan zapošljavanja odnose i na pripadnike/ce romske nacionalnosti, te da je planiran niz posebnih mera poput funkcionalnog osnovnog obrazovanja odraslih, motivaciono-aktivacionih obuka, dodatnog obrazovanja i obuka, kao i podsticanja preduzetništva uz podršku, te dolazak do onih koji su van institucija i višestruko ranjivi.

Prema podacima Nacionalne službe za zapošljavanje, romska populacija je kategorija teže zapošljivih  lica, zbog čega postoji prednost pri uključivanju u sve mere aktivnog zapošljavanja. Kako je objasnio Darko Marjanović iz Nacionalne službe za zapošljavanje, u maju ove godine na evidenciji za zapošljavanje bilo je prijavljeno 31.327 lica romske nacionalnosti, od čega je 88,12% bilo bez kvalifikacija. „Zato smo planirali niz obuka, međutim većinu nismo mogli da sprovedemo zbog epidemioloških preporuka. Tokom ove godine najpopularnija mera je bila subvencije za samozapošljavanje i očekujemo veliki broj prijavljenih“, kazao je Marjanović.

Romska zajednica je jedan od najčešćih korisnika prava na novčanu socijalnu pomoć i dečiji dodatak, a u nedovoljnom broju su korisnici usluga socijalne zaštite, dnevnih usluga u zajednici. „To je polje na kojem moramo više da radimo, pre svega na lokalnom nivou, kako bi se pripadnici/ce romske populacije u mnogo većoj meri uključili u mere zapošljavanja“, kazala je Danijela Čukić Vlahović, iz Ministarstva za rad, zapošljavanje, boračka i socijalna pitanja. Kako je objasnila, pojava dečijih brakova najučestalija je kod romske populacije, a u vezi s tim se sprovode mere nadzora, savetovanja, razni vidovi podrške, a podnose se i krivične prijave.

Jelena Janković, pomoćnica ministra u Ministarstvu zdravlja, kazala je da je trenutno zaposleno 85 zdravstvenih medijatorki u 70 domova zdravlja, te da je njihov osnovni zadatak da rade na unapređenju zdravlja Roma, a naročito žena i dece, da poboljšaju dostupnost zdravstvene zaštite, da podignu svest romske populacije o potrebi za unapređenim zdravstvenim navikama i da utiču na smanjenje nejednakosti. „Na tim poljima je ostvaren značajan napredak, koji je posebno bio vidljiv u vreme pandemije“, objasnila je Janković i dodala da je plan Ministarstva zdravlja da zdravstvene medijatorke dobiju status zdravstvenih saradnika, kao i da je uz podršku zdravstvenih medijatorki vakcinisano 5.390 Roma i Romkinja.

Prema rečima Aleksandra Markovića, pomoćnika u Ministarstvu državne uprave i lokalne samouprave, nizom izmena normativnog okvira značajno je smanjen broj lica koji nisu upisani u matičnu knjigu rođenih. „Istraživanje koje je 2020. godine sproveo UNHCR o raširenosti apatridije među populacijom Roma, Egipćana i Aškalija koji žive u neformalnim naseljima u Srbiji pokazalo je da 0.45% ovih lica nije upisano u matičnu knjigu rođenih, za razliku od 2010. kada ih je bilo 1,8%, odnosno 2015. godine kada je ‘neupisanih’ bilo 1%“, objasnio je Marković. On je istakao da se naknadni upisi u knjigu rođenih iz godine u godinu smanjuju što, kako je objasnio, govori u prilog tome da je sve manje lica koja su pravno nevidljiva.

Branislav Popović, pomoćnik ministra u Ministarstvu građevinarstva, saobraćaja i infrastrukture, kazao je da je u okviru IPA 2016 projekta započet program pružanja pravne podrške za ozakonjenje objekata romske zajednice u 10 jedinica lokalne samouprave, kao i da su Romi i Romkinje, ali i druge ranjive grupe podržane i u okviru IPA 2018 projekta koji se odnosi na podršku socijalnom stanovanju i aktivnoj inkluziji.

Olivera Vučić iz Komesarijata za izbeglice i migracije objasnila je da interno raseljena lica romske populacije čine 10%, ali da je stepen njihove ugroženosti znatno veći, tako da Romi učestvuju u više od 20% aktivnosti koje Komesarijat realizuje. „Kada su u pitanju povratnici po osnovu Sporazuma o readmisiji, oko 75% njih su pripadnici romske nacionalnosti. Značajan broj Roma i Romkinja bio je i među interno raseljenim licima kojima je obezbeđeno trajno stambeno rešenje usled zatvaranja kolektivnih centara“, kazala je Vučić i posebno skrenula nažnju na potrebu za daljom senzibilizacijom svih predstavnika na lokalnom nivou za probleme romske populacije, posebno ukoliko pripadaju kategoriji interno raseljenih lica ili lica koja su u procesu readmisije.

Dragan Gračanin iz Asocijacije koordinatora za romska pitanja predstavio je rezultate mapiranja podstandardnih romskih naselja, koje je sprovedeno od strane Tima za socijalno uključivanje i smanjenje siromaštva, UN Tima za ljudska prava i Asocijacije koordinatora za romska pitanja. „Mapiranjem su obuhvaćene 92 jedinice lokalne samouprave, odnosno 702 naselja u kojima živi 167.975 ljudi, a nalazi su pokazali da 51 JLS, odnosno 159 podstandardnih naselja u kojima živi 32.843 ljudi nema pristup čistoj vodi ili je taj pristup neregularan. Kada je u pitanju pristup kanalizaciji, 457 naselja nemaju pristup ili je taj pristup neregularan, dok 64 podstandardna romska naselja nemaju pristup struji, a u njima živi  oko 25.000 ljudi“, objasnio je Gračanin i istakao da bez struje, bez vode i bez kanalizacije živi 14.000 Roma i Romkinja u 44 podstandardna romska na teritoriji 13 JLS.

Da se interno raseljeni Romi suočavaju sa nizom problema, poput ostvarenja prava na adekvatno stanovanje, ali da je uprkos tome ova grupa retko prioritet u stambenim politikama, ukazala je Milica Marinković iz organizacije A11 – Inicijativa za ekonomska i socijalna prava. „Socijalno stanovanje nije rešilo ovaj veliki problem, budući da ljudi niskog socijalnog statusa ne mogu da priušte plaćanje računa, zbog čega bivaju još dublje u siromaštvu“, objasnila je Marinković i dodala da kada je u pitanju dodeljivanje građevinskog materijala, Romi često ne ispunjavaju uslove za tu vrstu pomoći, a otkup seoskih domaćinstava je održiv samo za jedan broj Roma. „Iseljenja neformalnih naselja su poseban problem, jer se ne sprovode u skladu sa zakonom“, kazala je Marinković.

Nina Mitić, pomoćnica u Ministarstvu za ljudska i manjinska prava i društveni dijalog kazala je da je formiranje tog Ministarstva prepoznato od strane evropskih partnera kao nastojanje Republike Srbije da pitanje ljudskih prava, uključujući i Rome i Romkinje, podigne na najviši nivo. „Izmene i dopune Zakona o zabrani diskriminacije, kao i Zakon o rodnoj ravnopravnosti uz prateće strategije i akcione planove treba da predstavljaju okvir za unapređenje položaja Roma i Romkinja u Srbiji“, naglasila je Mitić.

Ministarka za ljudska i manjinska prava i društveni dijalog Gordana Čomić kazala je u zaključnoj sesiji da revizija Strategije za socijalno uključivanje Roma mora biti u skladu sa evropskim okvirom, kao i da je izuzetno važna jasna podela nadležnosti između relevantnih institucija. „Posebno je važno uspostavljanje pune saradnje između institucija, kao i dosledno sagledavanje prakse koja se neretko pogrešno percipira“, naglasila je Čomić.

izvor:

Održan Tehnički sastanak o socijalnom uključivanju Roma i Romkinja u Republici Srbiji

„Izradu ovog teksta omogućio je EUROPEAN endowment for democracy. Sadržaj i stavovi izneti u ovom tekstu predstavljaju stavove autora projekta „ Dodatna podrška EU medijima u Srbiji tokom pandemije COVID-19 – Podrška Roma World“ i nužno ne izražavaju stavove EUROPEAN endowment for democracy.“ 

Related Posts

Ostavite odgovor

Vaša adresa e-pošte neće biti objavljena. Neophodna polja su označena *