OD VARŠAVE DO BEOGRADA: DRAGAN RISTIĆ POSTAO SIMBOL EVROPSKE ROMSKE KULTURE
by RomaWorld/Milorad Popović
„Zlatni beočug“ kao kruna epohe, a novi album „Cinema Caravan“ kao početak novog umetničkog osvajanja sveta BEOGRAD –
Dok Evropa sve češće govori o potrebi očuvanja kulturne raznolikosti i glasova koji menjaju društvo, jedan umetnik već decenijama dokazuje da istinska umetnost nema granice ni prepreke. Dobijanjem prestižnog priznanja „Zlatni beočug“, koje dodeljuje Kulturno-prosvetna zajednica Beograda za trajni doprinos kulturi glavnog grada, Dragan Ristić, osnivač i frontmen grupe KAL, zvanično je upisao svoje ime među najznačajnije stvaraoce savremene srpske i evropske kulture. Za romsku zajednicu, ali i za celokupnu kulturnu javnost, ovo priznanje predstavlja mnogo više od još jedne nagrade. Ono je potvrda da su istrajnost, autentičnost i umetnička hrabrost sposobni da promene društvene obrasce i pomere granice mogućeg.
Od Varšave do Beograda, od pozorišnih scena do svetskih festivala, od romskih mahala do najvećih koncertnih podijuma, put Dragana Ristića postao je priča o pobedi umetnosti nad stereotipima. Još 2001. godine, kao osnivač, producent i glumac budimpeštanskog teatra Vareso Aver, osvojio je prvu nagradu na međunarodnom festivalu Civic Europe u Varšavi za predstavu „Vérnász“ (Krvave svadbe). Priznanje mu je uručio tadašnji predsednik Republike Poljske, Aleksander Kwaśniewski, čime je jedan romski umetnik postao lice evropskog kulturnog dijaloga i dokaz da umetnost može biti snažnija od svih društvenih podela. Samo nekoliko godina kasnije, Ristić je ostavio neizbrisiv trag i u svetskoj kinematografiji. Kao autor teksta legendarnog refrena pesme Bubamara, iz kultnog filma Crna mačka, beli mačor, uspeo je da romski senzibilitet, humor i životnu energiju pretoči u stihove koje danas peva publika širom planete. Njegov umetnički put nastavljen je nizom priznanja, od regionalne nagrade „Davorin Popović“, preko republičke „Zlatne značke“, pa sve do najnovijeg „Zlatnog beočuga“, priznanja koje se dodeljuje samo onima koji ostave trajan pečat u kulturnom identitetu Beograda.
Ali Dragan Ristic ne pristaje na život od stare slave. Naprotiv. U trenutku kada bi mnogi odlučili da uživaju u zasluženom statusu umetničke veličine, Ristić najavljuje novi izazov i novo poglavlje svoje karijere. Dragan Ristic-Kal uskoro objavljuje svoj peti studijski album pod nazivom „Cinema Caravan“, u saradnji sa renomiranom nemačkom izdavačkom kućom. Ovaj album nije samo novo izdanje. To je umetnički manifest. To je hrabar iskorak čoveka koji odbija da bude zarobljen sopstvenim uspehom. Govoreći o značaju priznanja i novog albuma, Dragan Ristić je poručio: „U kulturi, kao i u životu, najteže je preživeti sopstveni uspeh. Uspeh je najslađa, ali i najopasnija zamka; on stvara komfor, a komfor je u umetnosti predvorje stagnacije. Kada sam pre četvrt veka osnivao teatar ‘Vareso Aver’ ili kada sam u Varšavi primao nagradu iz ruku poljskog predsednika, nisam tražio tapšanje po ramenu, već prostor za istinu. ‘Zlatna značka’ i ‘Zlatni beočug’ nisu ordenje za penziju, već svedočanstvo o pređenom putu na kojem nismo pristali na tišinu. Mi ne pravimo muziku da bismo se dopali salonskoj eliti, niti estradnom mulju. Novi album ‘Cinema Caravan’ naš je odgovor na potrebu da te svrstaju u fioku u kojoj si najbezbedniji. Najlakše je ponavljati staru formulu i naplaćivati minulost. Najteže je srušiti sopstveni spomenik i izgraditi nešto potpuno novo.“
U vremenu kada se Romi u javnom prostoru često predstavljaju kroz prizmu predrasuda, priča Dragana Ristića predstavlja snažan odgovor stereotipima. Njegova biografija pokazuje da romska kultura nije fusnota evropske istorije, već njen sastavni, neizostavni i kreativno najživlji deo. Nacionalna Asocijacija ROmskih Novinara smatra da priznanje „Zlatni beočug“ nije samo lično priznanje jednom umetniku. To je priznanje generacijama romskih stvaralaca koji su svojim talentom gradili mostove između kultura, često bez institucionalne podrške i društvenog priznanja koje su odavno zaslužili. Zato današnji trenutak prevazilazi granice jedne svečane ceremonije. Ovo je trenutak u kojem Beograd potvrđuje da prepoznaje svoje najveće umetnike. Trenutak u kojem Evropa još jednom dobija dokaz da romska umetnost pripada samom vrhu svetskog stvaralaštva. I trenutak u kojem Dragan Ristić, umesto da zatvori jedno veliko poglavlje, otvara novo. Jer istinski umetnici ne žive od uspomena. Oni ih stvaraju.
by RomaWorld/Milorad Popović
