Vesti Vesti

Legalna migracija DA, azil NE!

Dan uoči samita u Briselu i nešto ranije od planiranog, u Nemačkoj je danas na snagu stupio novi paket zakonskih mera o pravu na sticanje azila u zemlji koji, između ostalog, predviđa i da ljudi sa Balkana dobiju legalne mogućnosti za pronalaženje posla.

„Ljudima iz Bosne, Makedonije, Srbije, Kosova, Albanije i Crne Gore treba da budu date šanse za „legalnu migraciju“ i za rad u Nemačkoj“, navode nemački mediji, predstavljajući paket novih zakonskih rešenja u cilju savladavanja izbegličke krize.
Nemačka će od danas, nedelju ranije, primeniti zakon o pooštravanju uslova za dobijanje azila u zemlji, kako bi se suočila s talasom izbeglica, saopšteno je večeras u Berlinu.Zakon koji je nedavno usvojio nemački parlament, trebalo je da stupio na snagu 1. novembra.

„Želimo da poboljšamo situaciju u zemlji još tokom ove godine i proteramo izbeglice koje nemaju pravo na azil“, izjavio je koordinator nemačke vlada za izbeglička pitanja Peter Altmajer.

„DA“ za legalnu migraciju, „NE, NIKAKO“ za azil 

„Onaj ko može da dokaže da ima radni ugovor ili ugovor o obrazovanju u skladu sa tarifnim standardima zemlje, sme raditi ili se obrazovati“, predviđa novi zakon koji je, zapravo, trebalo da stupi na snagu 1. novembra.

Organizacije za ljudska prava, opozicioni političari, pravnici i istraživači života migranata oštro su reagovali protiv novih zakonskih rešenja, koja, između ostalog predviđaju brzo deportovanje odbijenih azilanata, bez prethodnog najavljivanja, kako se oni, u međuvremenu, ne bi mogli sakriti od nadležnih organa.

Na drugoj strani bi, međutim, kroz razgradnju birokratskih institucija i prepreka, izgradnja domova za izbeglica trebalo da bude jednostavnija, kao i efikasnije mere integracije onih, koji imaju pravo na ostanak u zemlji.

Pomoć za izbeglice će u 2016. godini biti povećana na šest milijardi evra, a nemačke pokrajine i lokalne zajednice će od savezne države dobiti dodatnih tri milijarde evra, prenose mediji.

Savezna država obećala je pokrajinama i gradnju oko 150 000 smeštajnih mesta za izbeglice, umesto sadašnjih 45 000 koji odgovaraju zimskim standardima, a kada je reč o prijemnim centrima, tu bi podnosioci zahteva za azil smeli da žive do šest, umesto sadašnja tri meseca i da se, onda, što se odnosi, pre svega, na Balkan, direktno vraćaju u zemlje svog porekla.

Proterivanje odbijenih azilanata se u buduće može odložiti za najviše tri, umesto dosadašnjih šest meseci i onima, koji moraju da napuste zemlju, a nisu to u predviđenom roku učinili, biće ograničena pomoć.

 

Izbeglicama u prihvatnim centrima će se, umesto novca, pružati usluge koliko god je to moguće, a Nemačka će, najavljuje se, otvoriti vrata za integracione kurseve za azilante i one kojima se boravak u zemlji toleriše i, istovremeno, povećati finansijska sredstva za to, prenose danas nemački mediji.

Savezna država predviđa i mogućnost da azilanti dobiju zdravstvenu karticu sa kojom bi mogli da idu direktno lekaru, a podnosioci zahteva za azil, koji imaju medicinsko obrazovanje, mogu dobiti šansu da pomažu u medicinskom zbrinjavanju ljudi u izbegličkim kampovima.

„Nemačka stoji iza svojiih humanitarnih i evropskih obaveza i očekuje isto od svojih partnera. U to spada i pridržavanje pravila „Dablin III“ i solidarnost pri prihvatu izbegllica. Odluka da se hiljade izbeglica iz Mađarske prime, treba da ostane izuzetak od pravila. Nemačka teži fer-raspodeli izbeglica u Evropskoj uniji…za savladavanje uzroka bežanije biće povećana sredstva za prevenciju i prevazilaženje kriza za 400 miliona evra godišnje…“, prenose nemački mediji danas i navode da oko takozvanih tranzitnih zona nema, međutim, još dogovora.

„Novo pravo na azil stupilo je na snagu danas. Ipak, oko takozvanih tranzitnih zona se, uprkos navodnom dogovoru u principu, o tome i dalje diskutuje. Socijaldemokratska partija odbija (SPD) „masovne zatvore“, piše danas nedeljnik „Cajt“.

Više informacija na link:

link

Ostavite odgovor

Vaša adresa e-pošte neće biti objavljena.