Istorija I kultura Roma se vekovima prenose sa kolena na koleno. Malo je pisanih tragova. Romi I danas raspravljaju o strandardizaciji svog jezika. Malobrojni su oni koji pokušavaju da u Srbiji nadomeste nedostatak dokumenata I pisanih svedočenja o postojanju, stradanju,  razvoju I kulturi Roma na ovim prostorima. Ni podatci koji se tiču ubijenih Roma tokom Drugog svetskog rata nisu pouzdani, smanjuju se do broja koji bi za onog ko ih iznosi bio podnošljiv. S druge strane, romska zajednica još uvek, iako je proslo 80 godina, nije preterano zainteresovana da do egzaktnih podataka dodje.

Prema nekim podacima u Drugom svetskom ratu ubijeno je  6,5 miliona jevreja 700.000 Srba I 3,5 miliona Roma.

Dragoljub Acković, doktor romuloških nauka I narodni poslanik, za našu produkciju kaže da je do konačne cifre o ubijenim Romima u koncentracionim logorima teško doći jer su se Romi prilikom dovoženja u logore računali na vagone, nije bilo pojedinačnih spiskova imena kao za druge narode.

U Knjizi pamćenja u Aušvicu, prema njegovim rečima postoji 22.000 romskih imena, a pouzdano se zna da ih je ubijeno 40. 000.

“Ja tvrdim da je u Jasenovcu ubijeno 80.000 Roma. Posedujem dokumenta koja ću objaviti da su romima oduzete kuće, imanja, konji, zlato… a to nikada nije vraćeno.“, svedoči Acković.

Bajram Haliti, političar, novinar, publicista i pisac kaže da  ne možemo govoriti o tačnim ciframa ubijenih Roma u Drugom svetskom radu jer je dokumentacija iz logora, po oslobodjenju, sakrivena u Vatikanu i drugim mestima.

„Stradanja našeg naroda u Drugom svetskom ratu, najpravilnije bi bilo da nazovemo romocid. I treba da se borimo da se modifikuje Konvencija o sprečavanju i kažnjavanju zločina genocida.

Krajnje je vreme da definišemo naša stradanja rečju romocid“, kaže za našu Produkciju Haliti i dodaje „Imamo veliki broj mladih ljudi koji su zainteresovani za probleme stradanja našeg naroda u Drugom svetskom ratu,  koji je uništio našu inteligenciju i ostavio velike tragove kada je u pitanju romska nacija.“

Sa njim se slaže i Dragoljub Acković koji mislii da bi što više mladih ljudi trebalo da se ukjuči u ova istraživanja. Ako ova generacija ne uradi nešto na polju istraživanja, mladi koji dolaze,  neće imati odakle da počnu jer je mnogo vremena prošlo, smatra Acković i dodaje:

„Žalim najviše zbog KULTURE NEPAMĆENJA! Jedna stvar je kada se nešto zaboravi zbog protoka vremena, a drugo je kada se namerno zaboravlja. Zalažem se da gajimo kulturu sećanja.“

„Mi sada doživljavamo kulturni genocid. Kada ti nemaš u institucijama svoj jezik, ne izučavaš u školi svoju istoriju, kulturu jezik. Krajnje je vreme da u osnovnim školama uvedemo časove na kojima će deca učiti o genocidu nad Romima, Jevrejima, Srbima, o istoriji romskog naroda.“, smatra Haliti.

U sličnom tonu o istom problemu govori i Acković, dodajući da je u formi poslaničkih pitanja poslednjih dana postavio u Skupštini Srbije pitanja: Zašto Romi nemaju svoje medije, pisani list i zašto u školama ne uče romski jezik i kulturu?

On dodaje da je osim većeg uključivanja mladih u istraživanja o stradanju Roma, potrebno i dokumente koji već postoje digitalizovati i učiniti ih dostupnim bilo kome na zemaljskoj kugli. Upravo se završava, prema njegovim rečima,  digitalizacija dokumenata iz Muzeja romske kulture.

Romski narod je u Drugom svetskom ratu bio izložen strašnom genocidu. Ne smemo dozvoliti da 1,2 miliona Roma nestalih u dimu nacističkih krematorijuma, lomača ili gasnih komora padnu u zaborav. Odgovornost je velika I ona je na svima nama, pogotovu na aktiviste, novinare, sociologe, pogotovu na mladim ograzovanim pripadnicima romske zajednice.

„Izradu ovog teksta omogućio je EUROPEAN endowment for democracy. Sadržaj i stavovi izneti u ovom tekstu predstavljaju stavove autora projekta „ Dodatna podrška EU medijima u Srbiji tokom pandemije COVID-19 – Podrška Roma World“ i nužno ne izražavaju stavove EUROPEAN endowment for democracy.“ TAGS: EEDFe

Related Posts

Ostavite odgovor

Vaša adresa e-pošte neće biti objavljena.