Korisnici socijalne pomoći i invalidi oslobođeni takse za ozakonjenje (legalizaciju) objekata
Zakon o ozakonjenju objekata je stupio na snagu 2015. godine i po ovom zakonu mogli su se ozakoniti objekti za koje je do 2014. godine podnet zahtev za legalizaciju i objekti koji su vidljivi na satelitskom snimku do novembra 2015. godine. Objektima za koje nije podnet zahtev inspekcija je izdala rešenje o rušenju i prosledila ga sekretarijatu, a oni po službenoj dužnosti automatski pokreću postupak ozakonjenja.
Proces ozakonjenja objekta je zamenio proces legalizacije. Samim rešenjem o rušenju dobija se mogućnost ozakonjenja svih objekata koji su izgrađeni bez dozvole. Ukoliko nema nerešenih imovinsko-pravnih odnosa, potrebno je samo dokazati vlasništvo nad objektom, pravo na zemljištu ili objektu, odnosno podneti:
• izveštaj o zatečenom stanju,
• kopiju plana,
• list nepokretnosti,
• geodetski snimak (izveštaj i elaborat),
• mišljenje opštine (ukoliko nije pribavljeno u ranijem postupku).
Rok koji je država odredila za završetak ozakonjenja je 2020. godina.
Koliko košta taksa za ozakonjenje objekta?
Pored dokumentacije koju je potrebno pribaviti, potrebno je priložiti i dokaz o plaćenoj taksi za ozakonjenje.
Zakon je predvideo plaćanje takse po kvadraturi objekta:
– u iznosu od 5.000 dinara za ozakonjenje porodičnog objekta ili stana, korisne površine do 100 m2, pomoćne i ekonomske objekte, proizvodne i skladišne objekte
– Za porodične stambene objekte i stanove korisne površine od 100 m2 do 200 m2, plaća se taksa za ozakonjenje u iznosu od 15.000 dinara.
– Za porodične stambene objekte i stanove korisne površine od 200 m2 do 300 m2, plaća se taksa za ozakonjenje u iznosu od 20.000 dinara.
– Za porodične stambene objekte korisne površine preko 300 m2, plaća se taksa za ozakonjenje u iznosu od 50.000 dinara.
Korisnici socijalne pomoći i invalidi oslobođeni takse
Ono što je posebno naglašeno u članu 33. Zakona o ozakonjenju objekata jeste da su određene kategorije oslobođene plaćanja takse. Naime, odredbe ovog člana se ne odnose se na vlasnike nezakonito izgrađenog objekta koji je namenjen za stanovanje podnosioca zahteva i članova njegovog porodičnog domaćinstva, a koji je lice sa invaliditetom, samohrani roditelj ili korisnik socijalne pomoći. Neretko se dešava da građani nisu upoznati sa ovim pravom.
Nedavno smo vam ukazali i na mogućnost oslobađanja od sudske takse najugroženijih građana, pa ukoliko imate nerešene imovinsko-pravne odnose sa suvlasnicima, moguće je pokrenuti i parnični postupak bez većih troškova.
Zgrade i nadzidani objekti
U stambenim zgradama u kojima je investitor nedostupan ili više ne postoji, stanari mogu da se organizuju preko upravnika, da zajedno apliciraju za postupak ozakonjenja, uz podnošenje jednog izveštaja o zatečenom stanju.
Kad je predmet ozakonjenja objekat izgrađen na građevinskom zemljištu na kome postoji pravo susvojine, kao dokaz o odgovarajućem pravu dostavlja se i pismena saglasnost svih suvlasnika.
U slučajevima kada je predmet ozakonjenja pretvaranje zajedničkih prostorija zgrade u stan ili poslovni prostor, nadogradnja ili pripajanje zajedničkih prostorija susednom stanu, kao dokaz o odgovarajućem pravu dostavlja se izvod iz lista nepokretnosti za zgradu i sve posebne delove zgrade. Potrebna je i dokumentacija koja je dokaz regulisanju međusobnih odnosa između vlasnika nezakonito izgrađenog objekta i organa zgrade – Odluka Skupštine stanara i Ugovor između Skupštine stanara i investitora.