Od šest kragujevačkih fakulteta samo jedan ima rampu za osobe sa invaliditetom, a do pre nekoliko godina pojedini nisu želeli da upisuju mlade Rome čak ni kada bi dobili rešenje od Ministarstva prosvete. Pomaka na bolje ima, ali malih
Lazaru Filipoviću nekoliko ispita nedostaje do diplome Strukovnih studija na Medicinskom fakultetu u Kragujevcu. Apsolvirao je pre pet godina, ali su ga od polaganja ispita odvratile srebrne medalje na svetskom i evropskom prvenstvu.Mladi Čačanin se te 2012. godine preselio u Pančevo, nastavio da niže medalje i fakultet je na neko vreme pao u drugi plan.
– Od fakulteta sam uvek imao veliku podršku i razumevanje, jer treninzi i takmičenja za sobom povlače višemesečne pauze u studiranju, kaže Lazar, koji je junski ispitni rok ove godine ipak iskoristio za polaganje ispita.
Činjenica da mu je vid oštećen za njega, kaže, nikada nije predstavljala veliki problem, pa ni kada je upisao fakultet.
– Od malena sam se navikao da se sam snalazim, tako da mi dodatna podrška nije bila neophodna, kaže naš sagovornik.
Nisu, međutim, svi poput Lazara – sportisti čelične volje, uporni da savladaju svaku prepreku. A za one koji to nisu Univerzitet u Kragujevcu, na žalost, ne čini puno da te prepreke otkloni. Arhitektonske barijere i ravnodušnost akademske zajednice, na koje pažnju skreću ovdašnja udruženja, samo su deo problema.
Nepostojanje čvrste zakonske obaveze da se visokoškolske ustanove ozbiljnije pozabave problemima sa kojima se studenti sa invaliditetom ili mladi Romi suočavaju svakako ne doprinose konvencijama, strategijama i zakonima proklamovanoj dostupnosti obrazovanja svima. Samim tim, kada je inkluzija u pitanju, fakulteti i dalje kaskaju za srednjim, a još više za osnovnim školama.
Lakši upis, mali korak napred
Na 12 fakulteta Univerziteta u Kragujevcu ima ukupno 24 studenata sa invaliditetom – dvadesetdvoje je na osnovnim, jedan na master i još jedan na doktorskim studijama. Podaci Univerziteta u Kragujevcu kažu još i da na fakultetima u njegovom sastavu studira 44 mladih Roma.
To nije veliki broj, ako se u obzir uzme ukupan broj akademaca koji studiraju na kragujevačkom univerzitetu (oko14.000). Međutim, i mladih Roma i studenata sa invaliditetom dvostruko je više na ovdašnjim visokoškolskim ustanovama nego pre sedam godina.
Afirmativne mere upisa, koje se od pre dve godine sprovode sistemski (postoji unapred definisan broj studenata iz osetljivih grupa koji se upisuju, sistem upisa je jasno definisan), doprinele su povećanju broja studenata iz osetljivih grupa. Ipak, i dalje postoji velika disproporcija između broja studenata iz, takozvanih, osetljivih grupa i broja mesta koja su rezervisana za njih.
Za studente sa invaliditetom ove godine rezervisano je 21 mesto na fakultetima Univerziteta u Kragujevcu, isto toliko i za maturante romske nacionalnosti. Oni se upisuju i studiraju o trošku države, ali van kvota za ostale budžetske studente, tako da, iako je to prilično raširena zabluda, nikome ne zauzimaju mesto.
Sistem je ranije funkcionisao malo drugačije. Umesto po unapred određenim kvotama, studenti iz osetljivih grupa upisivali su se na osnovu rešenja Ministarstva prosvete, nauke i tehnološkog razvoja. I tada su studirali o trošku države, ali ponovo ne zauzimajući mesto drugim studentima, već su upisivani van konkursom predviđenog broja mesta.
Više informacija na link
