Kote sijam amen odothe, phrala? - Gde smo mi tu brate Projekti Projekti 2022

U kojim hraniteljskim porodicama idu deca iz romske zajednice bez roditeljskog staranja?

Koliki je broj hranitelja u Srbiji, Nišu?

Prema dostupnim podacima,u  4.481 hraniteljske porodice u Srbiji živi 5.504 deteta do 18 godina i 953 mladih od 18 do 26 godina. Kada je u pitanju grad Niš u hraniteljskim porodicama je ukupno smešteno 169 deteta, ističe director Centra za socijalni rad Sveti Sava u Nišu Zoran Jović.

Hranitelj može da bude samo onaj ko ispunjava uslove propisane Zakonom, kada neko želi da aplicira za hranitelja on mora da dostavi odgovarajuću dokumentaciju.

Kako postati hranitelj

Potrebno je da se utvrdi da osoba:

  • nije lišena roditeljskog prava
  • nije lišena poslovne sposobnosti
  • nije osuđivana za određena krivična dela
  • ne boluje od bolesti koje mogu uticati na nesmetan rast i razvoj deteta
  • ima određene materijalne i stambene uslove za smeštaj dece
  • može da dobije pozitivno mišljenje psihologa, pedagoga, socijalnog radnika, pravnika i lekara
  • može da sa uspehom da završi pripremu i obuku za hraniteljstvo u posebnoj ustanovi a to je Centar za porodični smeštaj I usvajanje, koji ustvari licencira hraniteljske porodice.

U Centru za socijalni rad napušteno dete dobija staratelja I voditelja slučaja. Vrlo često se u javnosti govori neargumentovano da se deca oduzimaju zbog siromaštva , mi nemamo nijedan takav slučaj. Radi se o tome da su roditelji privremeno ili trajno sprečeni u roditeljstvu, dešavalo se da je prvo jedan roditelj pa drugi preminuo, imate porodice sa jednim roditeljem koji ima neko krivično delo pa mora u zatvor na izdržavanje kazne a drugi roditelj se ne zna gde je, ili grubo zanemarivanje roditeljskih obaveza da su roditelji alkoholičari, narkomani, duševna bolest  I samo se u takvim slučajevima oduzimaju deca na osnovu presude Osnovnog suda. Međutim ukoliko se roditelji izleče od ovih bolesti postoji mogućnost da im se deca vrate.

Jedan od niških hranitelja je I gospodin Arif Memišević koji se ovim po njegovim rečima humanim radom bavi punih 17 godina.Kako I sam kaže cilj mu je da kako je svoju decu usmerio na pravi put, pokuša da I decu koja su u njegovoj porodici na isti način usmeri u životu.

“Ide se u Centar za porodični smeštaj prijaviš se, al ne može svako da uzme tu decu, jedino ko ima uslove. Potrebno je da imaš stambeni prostor, mogućnost izdržavanja svoje porodice, I obavezna je obuka za hranitelja. Kod mene su već 16 godina smeštena dvoje dece brat I sestra, oni su iz romske zajednice, majka im je preminula a otac se ne zna gde je. Inače oba deteta su dobri učenici, oboje srednjoškolci, a muško dete pored toga bavi se I sportom I jedan je od budućih dobrih fudbalera. Inače I ja sam kao dete bio u hraniteljskoj porodici I zato naglašavam da je ovo jedna velika humana stvar, I smatram da sam donekle bio uspešan I sa ovom decom.”

Deca bez roditeljskog staranja iz romske zajednice idu uglavnom u hraniteljske porodice iz iste zajednice, ima neki broj koji ide I u hraniteljske porodice većinskog stanovništva ali to je retkost. Najbitnije je da to dete sa svojim karakteristikama bude najkomplementarniji , jer je to naš  zadatak I Centra za porodični smeštaj da osnovne karkteristike hranitelja izaberu najkomplementarnije kao I kod usvojenja deteta, jer je sve to u interesu deteta, napominje direktor Centra za socijalni rad.

Podobnost hranitelja se preispituje posle dve godine. U zavisnosti od rezultata, potvrda o bavljenju hraniteljstvom se produžava ili ukida. Hranitelju su u obavezi da svake godine imaju najmanje deset sati obuke, a u obavljanju te uloge pomažu im savetnici za hraniteljstvo i realizatori edukativnih programa. Deca koja su iz romske zajednice bez roditeljskog staranja uglavnom idu u hraniteljske porodice koje su iz iste zajednice, jer kako kažu iz Centra za socijalni rad to je najbolje za njih. Ne preostaje nam ništa drugo nego da verujemo ljudima iz struke, a i kroz naš primer u tekstu uverili smo se da je to istina. Ipak deci je najbolje uz svoje prave roditelje, ali kada i dođe do ovog problema da deca ostaju maltene na ulici država ima dobro rešenje koje je veoma uspešno da na kraju ova deca postaju odgovorni ljudi u društvu.

Related Posts

Ostavite odgovor

Vaša adresa e-pošte neće biti objavljena. Neophodna polja su označena *