Dokle bre ljudi?

Ono što se moglo videti u protekla dva dana u Skupštini Srbije na čijem je dnevnom redu bio izveštaj o pregovorima Beograda i Prištine od 1. septembra do 15. januara blago rečeno bila je „nekultura“ i neodgovornost dela poslanika ovog saziva vrhovnog zakonodavnog tela ove drzave.  Vodio se dijalog između poslanika koji predstavljaju narod Republike Srbije o najvažnijem pitanju kada je u pitanju interes naše države a to je KOSOVO i METOHIJA. Kakva je poruka posle dvodnevne debate poslata pre svega ljudima koji žive na Kosovu? Da li imamo to nacionalno jedinstvo bar u ovom slučaju?

Svi donosioci odluka su upoznati sa situacijom na Kosovu posle 1999.godine, naravno treba biti svestan i „raspoloženja“ svetskih sila po pitanju rešenje ovog problema, pogotovu dela EU i SAD. Deset godina posle Briselskog sporazuma ponovo se nalazimo u ćorsokaku, a možda smo i bili svih deset godina u njemu. Našom državnom politikom se kupovalo vreme za bolju pregovaračku poziciju, što se donekle i postiglo, dok se s druge strane vrše pritisci u vidu ubijanja, hapšenja Srba i nealbanaca kako bi se što pre došlo do rešenja ovog pitanja. U prethodnih 6 meseci došli smo i do toga da se borbena gotovost naše vojske podigla na najviši stepen, kako bi se napeta „situacija smirila“. Da li je tada trebalo ući u rat sa Kosovom, NATO, SAD? Odgovor je NE. Dosta je bilo ratova tokom 90-tih, niko više ne želi da svoju decu šalje u ratove, naš izbor je MIR, pregovori, pa opet pregovori, razgovori…, i zaštiti živote ljudi na Kosovu, interese naše države.

Da li je ponuda franusko-nemačkog predloga dobra, pa nije, ali to je današnja realnost i svi mi to vrlo dobro znamo. Tokom dva dana rasprave u Skupštini Srbije nije bilo konkretnih predloga kako iz ponuđenog izvući najviše. Šta Srbi i drugi nealbanci imaju od formiranja Zajednice srpskih opština, koje su ingerencije ove buduće institucije, kako se izboriti za najviše moguće uživanje prava na „samoupravu“, i da li će je biti? Nemojmo zaboraviti da je pre rata na Kosovu i Metohiji živelo oko 150 hiljada Roma I Romkinja, i oni su deo svih ovih događanja, 1999.godine proterano je oko 100 hiljada nas, danas živimo u drugim državama daleko od naših viševekovnih ognjišta na Kosovu i Metohiji. Oko 30 hiljada pripadnika romske zajednice danas živi na Kosovu, da li su i oni uključeni u ove razgovore i na koji način? Pored Albanaca, Srba, Roma, na Kosovu žive, Aškalije, Egipćani, Bošnjaci,  Goranci, Turci …, da li su i oni deo ovih pregovora, ili su ovo pregovori samo između Srba i Albanaca, za nas ostale preostaje da se nadamo da će pregovori biti uspešni! Dobro bi bilo da i mi budemo deo budućih planiranja stvarnosti i realnosti na Kosovu i Metohiji.

Skupština Srbije glasala je o Izveštaju Vlade o pregovorima sa Kosovom 3. februara.

Za Izveštaj su glasala 154 narodna poslanika, a protiv 23.
Ukupno je glasalo 177 poslanika, dok devet nije glasalo.
Sednica Skupštine završena je nakon dva dana zasedanja. Izveštaj pokriva period od septembra 2022. do polovine januara 2023. godine.

Predsednik Srbije Aleksandar Vučić je poručio da nije za članstvo Kosova u UN i da nikada neće priznati nezavisno Kosovo. Ali je takođe rekao i da neće izolovati zemlju. Skupština Srbije zasedala nakon što je predsednik Srbije dobio predlog EU za rešavanje spora sa Kosovom. Predlog je poznatiji kao francusko-nemački plan i podržale su ga SAD i nije objavljen u javnosti. Desničarski blok opozicionih stranaka plan vidi kao „kapitulaciju“.

Kako bi imali neki uvid u celokupnu situaciju oko Kosova i Metohije moramo se vratiti u ne tako davnu prošlost. (period posle završetka Nato agresije na SRJ).

1999.godina – prestanak bombardovanja i rezolucija 1244

Nekadašnji generalni sekretar NATO Havijer Solana saopštio je 20. juna da je bombardovanje SRJ zvanično završeno, na osnovu usvojene  Rezolucije 1244 koju je usvojio Savet bezbednosti na svom 4011. sastanku, 10. juna 1999. godine.Tekst rezolucije 1244 https://unmik.unmissions.org/sr/rezolucija-ujedinjenih-nacija-1244

Ova rezolucija je između ostalog garantovala sigurnost i bezbednost svima koji žive na Kosovu i Metohiji, od strane KFOR-a, međutim toga nije bilo ni najmanje. Povlaćenjem vojske SRJ sa Kosova i Metohije svoje domove i ognjišta su napustili njih oko 250 hiljada  Srbia Roma, Aškalija, Egipćana, Bošnjaka, Turaka, Goranaca a i jedan broj Albanaca, svi su utočište našli u tom trenutku u Srbiji, kasnije je jedan deo njih nastavio život u azilu u zemljama EU.

Dakle, završen je rat na Kosovu, Albanci su se vratili u svoje domove kako kažu neki podaci oko 800 hiljada, a Srbi i drugi nealbanci napustili svoja vekovna ognjišta i uglavnom se veliki broj njih nije ni vratio do današnjeg dana.

2004.godina  – Martovski pogrom

Nasilje albanskih ekstremista i etničko čišćenje srpskog stanovništva koje se dogodilo 17. i 18. marta 2004. godine još jednom je pokazalo da ni postojeće institucije u pokrajini, ni institucije međunarodne uprave na Kosovu i Metohiji nisu ispunile svoj zadatak jer nisu omogućile stvarno funkcionisanje i postojanje multikulturnog društva u pokrajini. Martovski pogrom odneo je nekoliko desetina života, ranjeno je više stotina osoba, proterano više od četiri hiljade Srba i drugih nealbanaca, zapaljeno više od 800 njihovih domova i razrušeno ili teško oštećeno 35 pravoslavnih hramova i spomenika kulture. Tokom ovih 23 godina bilo je i bezbroj individualnih napada na pripadnike srpske zajednice ali i prema nealbancima.

2008 – samoproklamovana nezavisnost Kosova i Metohije

Kosovo je 17. februara 2008. jednostrano je samoproglasila nezavisnost od Srbije. Na vanrednoj svečanoj sednici kosovskog parlamenta, za Deklaraciju o nezavisnosti izjasnilo se svih 109 poslanika. Tu odluku je Vlada Srbije još iste večeri poništila kao protivpravni akt privremenih organa u Prištini, a potom sazvala vanrednu sednicu Skupštine Srbije povodom jednostranog proglašenje nezavisnosti Kosova. Sednica je održana 18. februara na kojoj je 225 poslanik glasalo za potvrdu odluke Vlade o poništenju jednostranog proglašenja nezavisnosti Kosova. Nije bilo uzdržanih ni glasova protiv, iako su poslanici LDP-a odbili da učestvuju u glasanju.

Prve reakcije iz sveta stigle su još istog dana, 17. februara. Portparol Stejt departmenta, Šon Mekormak, izjavio je da su SAD „primile k znanju“ ovu odluku kosovskog parlamenta, dok je Rusija oštro osudila ovu jednostranu odluku i hitno sazvala sastanak Saveta bezbednosti UN^[.

Sednica Saveta bezbednosti UN je bila zakazana za 18. februar u 15 sati po lokalnom vremenu (Njujork, SAD). Ambasador Rusije pri UN, Vitalij Čurkin rekao je da će Rusija insistirati na poštovanju rezolucije UN 1244, prema kojoj se garantuje teritoprijalni integritet Srbije. Nakon dvočasovne debate, u kojoj je Rusija podržala zahtev Srbije da Savet bezbednosti potvrdi teritorijalni integritet i suverenitet Srbije, sednica se završila bez donošenja rezolucije zbog dijametralno različitih stavova Kine i Rusije s jedne strane, i SAD i evropskih zemalja s druge.

Prva zemlja koja je zvanično priznala nezavisnost Kosova je bila Avganistan. Sutradan, 18. februara 2008, zvanično priznanje su objavile i SAD, Francuska, Velika Britanija, Albanija i Turska. Nakon izjave Kondolize Rajs, premijer Srbije, Vojislav Koštunica, najavio je povlačenje ambasadora iz SAD^[7].

EU je takođe održala sastanak ministara inostranih poslova 18. februara 2008. u Briselu. Kao i UN, zbog nemogućnosti zauzimanja zajedničkog stava, EU je objavila da ostavlja odluku svakoj od svojih članica da nezavisno odluče da li će priznati nezavisnost Kosova ili ne. Uglavnom većina članica EU je ili već priznala ili je najavila priznanje Kosova. S druge strane, Španija, Kipar, Rumunija, Slovačka i Grčka su odlučno odbile da priznaju jednostranu odluku kosovskog parlamenta.

Izvor https://sh.wikipedia.org/wiki/Me%C4%91unarodnopravni_status_Kosova

Briselski sporazuma – 2013. godina

U ponedaljak  22. aprila 2013. godine .Vlada Srbije je jednoglasno dala saglasnost da se potpiše Sporazum o glavnim principima normalizacije odnosa između Beograda i Prištine. Tadašnji premijer Ivica Dačić obavestio je šeficu diplomatije EU Ketrin Ešton da je Vlada prihvatila sporazum. SPC je izdao ogorčeno saopštenje o „čistoj predaji“, oko 20.000 Srba je protestovalo u Kosovoskoj Mitrovici. Na šta su se tačno tada u 15 tačaka u “Briselskom sporazumu” obavezali Beograd i Priština

Briselski sporazum ima 15 tačaka, od kojih se šest odnosi na Zajednicu srpskih opština, koja, ni posle skoro deset godina, nije formirana.

Sporazumom je utvrđeno:

1. Formiraće se Udruženje/Zajednica većinski srpskih opština na Kosovu. Članstvo će biti otvoreno za sve druge opštine, ako se o tome slože članovi.
2. Zajednica će imati osnivački statut. Može biti ukinuta samo odlukom opština koje su u njenom sastavu. Garancije za Zajednicu su važeči zakon i Ustavni zakon.
3. Organizacija Zajednice će biti zasnovana na istim osnovama kao i Asocijacija kosovskih opština, odnosno imaće predsednika, potpredsednika, skupštinu i veće.
4. Opštine članice, u skladu sa Evropskom poveljom o lokalnoj samoupravi i kosovskim zakonima, biće ovlašćene da sarađuju vršeći svoje nadležnosti kolektivno preko zajednice. Zajednica će imati puni nadzor u oblastima ekonomskog razvoja, obrazovanja, zdravstva, urbanog i ruralnog planiranja.
5. Zajednica/Asocijacija ima i dodatne nadležnosti, koje će na nju prenete centralne vlasti u Prištini.
6. Zajednica će imati predstavničku ulogu pri centralnoj vlasti, kao i mesto u lokalnim, savetodavnim telima u tu svrhu. Kako bi se navedeno sprovelo, predviđa se funkcija monitoringa.
7. Policija će biti jedinstvena i to će biti kosovska policija. Čitava policija sa severa Kosova treba da bude integrisana u okvire kosovske policije. Plate će isplaćivati jedino kosovska policija.
8. Pripadnicima drugih bezbednosnih srpskih struktura biće ponuđeno mesto u odgovarajućim kosovskim strukturama.
9. Zajednica će preko četiri opštine (Severna Mitovica, Zvečan, Zubin Potok, Leposavić) birati regionalnog komandira policije, Mitrovica će imati drugog regionalnog komandira za Južnu Mitrovicu, Srbicu i Vučitrn. Regionalni komandant četiri severne opštine sarađivaće sa drugim regionalnim komandantima.
10. Predviđa se da pravosudne vlasti budu integrisane i rade u okviru kosovskog pravnog okvira. Apelacioni sud u Prištini će uspostaviti panel u kojem će u većini biti sudije kosovski Srbi koji će se baviti poslovima u svim opštinama sa većinskim srpskim stanovništvom. Odeljenje Apelacionog suda, uključujući administrativno osoblje i sudije, imaće stalno sedište u severnoj Mitrovici. Svaki panel imaće u sastavu većinu sudija koji su kosovski Srbi. pravosuđe biti integrisano i radiće u okvirima pravnog sistema Kosova. Apelacioni sud u Prištini će formirati panel sudija u kome će većinu činiti sudije kosovski Srbi. Oni će biti nadležni za sve opštine sa većinskim srpskim stanovništvom. Odeljenje apelacionog suda, sastavljeno od administrativnog osoblja i sudija, imaće stalno sedište u severnoj Mitrovici (Okružni sud Mitrovica). Svaki panel ovog odeljenja biće sastavljen većinski od sudija kosovskih Srba. U zavisnosti od prirode predmeta sudiće nadležne sudije.
11. Predviđa se održavanje lokalnih izbora u 2013, uz podršku OEBS-a i po zakonima Kosova i međunarodnim standardima.
12. Potpisnici se obavezuju na izradu plana za implementaciju dogovorenog do 26. aprila. U sprovođenju dogovora mora se poštovati princip transparentnosti finansiranja.
13. Potpisnici se obavezuju na postizanje sporazuma o telekomunikacijama i energetici i da ih završe do 15. juna 2013.
14. Dve strane se obavezuju da neće jednu drugu blokirati, niti podsticati druge da blokiraju evropske integracije druge strane.
15. Predviđa se formiranje Odbora za primenu dogovora uz podrsku Evropske unije, u kome će biti predstavnici obe strane, kojima će predstavnici EU pružati podršku.

Poptpisnici Dačić i Hašim Tači

Kopiju sporazuma, na osnovu kojeg je urađen prevod, parafirao je u Briselu premijer Srbije Ivica Dačić uz propratni tekst: „Ovime potvrđujem da je ovo tekst predloga o čijem će prihvatanju ili odbijanju obe strane podneti svoje odluke“.

​Nakon što je 2013. godine potpisan Briselski sporazum, u četiri opštine na severu su održani prvi lokalni izbori po kosovskim zakonima.

To je bio prvi korak u uspostavljanju kosovskih institucija na severu, gde je do tada u okviru Vlade Kosova funkcionisala samo Administrativna kancelarija za Severnu Mitrovicu.

Francusko – nemački sporazum 2023.godina

Integralna verzija dokumenta takozvanog francusko-nemačko predloga, koji je Danas dobio i koji je već „procureo“ na društvene mreže je u nastavku teksta.

Tekst „evropskog” predloga „osnovnog sporazuma Kosova i Srbije”,

20.1.2023.

Svesni svoje odgovornosti za održavanje mira;

Posvećeni doprinosu plodnoj regionalnoj saradnji i bezbednosti u Evropi;

Shvatajući da su nepovredivost granica i poštovanje teritorijalnog integriteta i suvereniteta, kao i zaštita nacionalnih manjina, osnovni uslovi za mir;

Postupanje na osnovu istorijskih činjenica i bez prejudiciranja različitih stavova stranaka o osnovnim pitanjima, uključujući pitanje statusa;

Sa željom da se stvore uslovi za saradnju partija u korist naroda,

Dogovara se sledeće:

Član 1

Strane će međusobno razvijati normalne, dobrosusedske odnose na bazi jednakih prava.

Obe strane će međusobno priznati relevantna dokumenta i nacionalne simbole, uključujući pasoše, diplome, tablice vozila i carinske pečate.

Član 2

Obe strane će se rukovoditi svrhom i principima utvrđenim u Povelji Ujedinjenih nacija, posebno onim o suverenim pravima država, poštovanju njihove nezavisnosti, autonomije i teritorijalnog integriteta, pravu na samoopredeljenje i zaštiti ljudskih prava i nediskriminacije.

Član 3

U skladu sa Poveljom Ujedinjenih nacija, strane će sve međusobne sporove rešavati samo mirnim sredstvima i uzdržaće se od pretnje ili upotrebe sile.

Član 4

Strane polaze od pretpostavke da nijedna od njih ne može predstavljati drugu stranu u međunarodnoj sferi ili delovati u njeno ime.

Srbija se neće protiviti članstvu Kosova u bilo kojoj međunarodnoj organizaciji.

Član 5

Obe strane će podržati njihove težnje da postanu članice Evropske unije.

Član 6

Iako ovaj osnovni sporazum predstavlja važan korak u normalizaciji, obe strane će nastaviti proces dijaloga koji vodi EU novim zamahom, što će dovesti do pravno obavezujućeg, sveobuhvatnog sporazuma za normalizaciju odnosa.

Strane su saglasne da će u budućnosti produbljivati saradnju u oblastima privrede, nauke i tehnologije, saobraćaja i povezanosti, odnose u pravosuđu i provođenju zakona, u oblastima pošte i telekomunikacija, zdravstva, kulture, vere, sporta, zaštite životne sredine, nestalih lica i drugih oblasti, slično kroz postizanje konkretnih sporazuma.

Član 7

Obostrano se zalažu za postizanje konkretnih aranžmana, u skladu sa relevantnim instrumentima Saveta Evrope i korišćenjem postojećih evropskih iskustava, kako bi se obezbedio odgovarajući nivo samouprave za srpsku zajednicu na Kosovu i mogućnost pružanja usluga na Kosovu, neke specifične oblasti, uključujući mogućnost finansijske pomoći Srbije i direktne kanale komunikacije između srpske zajednice i Vlade Kosova.

Strane će formalizovati status Srpske pravoslavne crkve na Kosovu i obezbediti visok nivo zaštite srpskog verskog i kulturnog nasleđa, u skladu sa postojećim evropskim modelima.

Član 8

Strane će razmeniti stalne misije. Oni će se nalaziti u sedištu dotične vlade.

Praktična pitanja u vezi sa raspoređivanjem misija biće obrađena posebno.

Član 9

Obostrano je konstatovana posvećenost EU i drugih donatora da kreiraju poseban paket finansijske pomoći za zajedničke projekte stranaka za ekonomski razvoj, povezanost, zelenu tranziciju i druge ključne oblasti.

Član 10

Strane će uspostaviti zajedničku komisiju, kojom će predsedavati EU, koja će pratiti sprovođenje ovog sporazuma.

Obe strane potvrđuju svoje obaveze za sprovođenje svih prethodnih sporazuma.

Izvor. https://standard.rs/2023/01/22/danas-objavio-tekst-francusko-nemackog-predloga-o-kosovu-u-10-tacaka/

“Projekat „Romski život kroz naš objektiv!“ se realizuje u okviru Programa malih medijskih grantova koji finansira Ambasada SAD a administrira Media i Reform Centar Niš. Stavovi, mišljenja i zaključci izneseni u projektu nužno ne izražavaju stavove MRCN i Ambasade SAD već isključivo autora.“