90 odsto dece bez roditeljskog staranja je smešteno u hraniteljske porodice
Srbija je u vrhu zemalja po ostvarenoj deinstitucionalizaciji dece, kažu iz MInistarstva za rad, zapošljavanje, boračka I socijalna pitanja. Čak 90 odsto dece bez roditeljskog staranja je smešteno u hraniteljske porodice, a 10 odsto dece u institucijama.
Prema dostupnim podacima,u 4.481 hraniteljske porodice u Srbiji živi 5.504 deteta do 18 godina i 953 mladih od 18 do 26 godina.
Jedna od porodica koje vode računa o deci koja su bez roditeljskog staranja je I porodica Rečković iz Lebana. Aleksandra I Danijel osim o svoja dva sina, staraju se I o zdravlju, vaspitanju I obrazovanju još troje dece. Ovi mladi ljudi kažu da uopšte ne razdvaju decu koju su rodili I decu koju im je na staranje dodelio Centar za socijalni rad. U svakodnevnim aktivnostima I poslovima oko dece pomaže im I Danijelova mama, ali I njihovi biološki sinovi koji su nešto stariji od dodeljenih sestara I brata.
“Poželeo sam da budem hranitelj jer su mog oca očuvali hranitelji u Bojniku. Uvek mi je pričao sve najbolje o tim humanism ljudima. Pokazivao mi je njihove fotografije I posećivao ih, kad god je mogao”, odgovorio je Danijel Rečković na pitanje novinara. Ova porodica već pet godina vodi brigu o deci koja nemaju odgovarajući dom.
Da bi se postao hranitelj u Srbiji, potrebno je da budu ispuneni odredjeni uslovi.
Potrebno je da se utvrdi da osoba:
- nije lišena roditeljskog prava
- nije lišena poslovne sposobnosti
- nije osuđivana za određena krivična dela
- ne boluje od bolesti koje mogu uticati na nesmetan rast i razvoj deteta
- ima određene materijalne i stambene uslove za smeštaj dece
- može da dobije pozitivno mišljenje psihologa, pedagoga, socijalnog radnika, pravnika i lekara
- može da sa uspehom da završi pripremu i obuku za hraniteljstvo
Izvor: Ministarstvo za rad, zapošljavanje, boračka i socijalna pitanja
Obaveze hraniteljskih porodica prema istom izvoru su sledeće:
Porodica se stara o ostvarivanju svih prava deteta na hraniteljstvu – kako u porodici, tako i u lokalnoj zajednici.
I takođe mora da primenjuje prihvatljive metode vaspitanja. Ne sme da primenjuje fizičko kažnjavanje dece i mora da štiti dete od svih oblika zlostavljanja u svakoj situaciji.
Hraniteljska porodica može da ima najviše troje dece, odnosno dvoje ako su ona ometena u razvoju.
Ukoliko su smeštena deca braća i sestre, hraniteljska porodica može da ima više od troje dece.
Porodica koja se bavi hraniteljstvom dobija pristojnu mesečnu nadoknadu od države za ovaj odgovorni posao. Otac porodice iz Lebana kaže:
“Daleko od toga da su nam pare bile osnovni motiv da postanemo hranitelji. Ipak, za troje dece, od kojih je jedno sa posebnim potrebama, i Aleksandrinu platu mesečno nam od države bude uplaćeno oko 1.000 evra. To nije mali novac, uz ono što ja zaradim kao protestantski sveštenik, naša sedmočlana porodica može lepo da živi”, iskren je Dalibor Rečković.
Hraniteljske porodice su dužne da brinu o usvojenoj deci do osamnaeste godine, nakon toga, ako deca žele, mogu da ostanu u toj porodici
“Svo troje će biti kod nas dok god to mogu. Otvorićemo štednu knjižicu za malog Đ. i tu ćemo da uplaćujemo novac, da ima kad treba da se osamostali. Njegovu sestru, koja je dete sa posebnim potrebama, čuvaćemo dok god to budemo mogli. Ona, nažalost, nikad neće moći da se sama stara o sebi”, kaže Aleksandra Rečković iz hraniteljske porodice u Lebanu u izjavi listu Danas https://www.danas.rs/vesti/drustvo/u-hraniteljskoj-porodici-reckovic-iz-lebana-odrastaju-troje-malisana-ta-deca-su-nas-blagoslov/?fbclid=IwAR1oO_P1rytyWoPsyyuGeEEFKEtcWDkqkinKjLR7f59uJEp_JNv3NUxKhtU.
Podobnost hranitelja se preispituje posle dve godine.
U zavisnosti od rezultata, potvrda o bavljenju hraniteljstvom se produžava ili ukida.
Hranitelju su u obavezi da svake godine imaju najmanje deset sati obuke, a u obavljanju te uloge pomažu im savetnici za hraniteljstvo i realizatori edukativnih programa.
