Vesti Vesti

U kojoj se zemlji sada targetiraju Romi za iživljavanje nad njima?

Samo tokom ove godine desila se tri napada na romsku zajednicu koja utiču na bezbednost Roma u regionu, dakle Hrvatska, Bugarska i najnoviji incident u Crnoj Gori.   21.04.2016.g.nepoznata osoba je u ponedeljak, nešto iza ponoći, na zagrebačkim Kozari putevima bacio ručnu bombu M-75 (kašikara) ispred kuće romske porodice Seferović u sklopu koje se nalaze dečji vrtić i Unija Roma Hrvatske. Tom prilikom niko nije povređen, iako u kući živi pedesetak ljudi, navodi  blic. Iako u Hrvatskoj postoji predstavnik Roma u parlamentu poslanik Veljko Kajtazi  čini sve kako bi ovaj napad ostao izolovan.

kajtazikozari_indexxxx

Dok sdruge strane u Bugarskoj mladi Mitko je 19.04.2016.g.  isprebijan od strane naciste samo zato što je reako da su Romi i Bugari jednaki! Za divno čudo iako se mnoge NVO kao i pojedinci sa Balkana podržali jednakost među ljudima mladi nacista je pušten iz pritvora uz kauciju od 250 eura. Drugim rečima ako prebijete Rome barem u bugarskoj, ne brinite bićete pušteni uz kauciju od samo 250 eura, a ako kojim slučajem ubijete Rome, pa možda i nećete ići u zatvor!

mitko

I tako malo po malo stigosmo i do bratske nam Crne Gore u kojoj je mladić koji je prosio pored dragstora  „Voli“u sred bela dana,  pretučen od strane dva momaka dok je treći snimao iživljavanje svojih drugara. Koliko vidimo to su mladi ljudi, koji su osjetili potrebu da zbog boje kože ili slabosti nekoga napadnu, a da država nema adektavan sistem reakcije. Na društvenim mrežama vidimo da je jedan vrlo hrabar Rom izašao i javnost i rekao huliganima „I ja sam Rom“. Elvis Beriša, student kriminalistike, stažista u Ministarstvu za manjine, aktivista za jednak položaj Roma u Crnoj Gori, obratio se “najjačim momcima” u Podgorici koji su pretukli romskog dječaka, otvorenim pismom koje opominje sve nas. Ovaj svestrani mladić sa ponosom ističe romsku pripadnost i sa žarom se bori za jednak položaj i jednake šanse svojih sunarodnika, svjestan da će diskriminacije biti i dalje, ali isto tako odlučan da učini sve da joj stane na put. izvor

beriša

Aha, a šta kaže na sve ovo Zakon ili EU konvecija o ljudski pravima:

„Država koja podnese zahtev za prijem u članstvo Saveta Evrope dužna je da usaglasi nacionalne zakone sa Konvencijom kako bi se otklonile mogućnosti povrede osnovnih sloboda i prava, a država članica protiv koje je doneta pravnosnažna presuda dužna je da postupi u skladu sa odlukom i da reformiše domaće zakonodavstvo. U Belgiji je, na primer, radi izjednačavanja statusa bračne i vanbračne dece, promenjen Građanski zakonik, a u Nemačkoj su, usled neprimerenog trajanja pritvora, izmenjene odredbe krivičnog postupka.

U Preambuli je istaknuto da je osnov Konvencije Univerzalna deklaracija o ljudskim pravima, koju je Generalna skupština Ujedinjenih nacija, donela 10. decembra 1948. godine.

Član 1 utvrđuje obavezu svih država potpisnica da poštuju prava i slobode koje garantuje Konvencija. Ako se prekrši obaveza i dođe do povrede sloboda i prava, predviđena je međunarodna sudska zaštita.

Prvi deo Konvencije (čl. 2 – 18) sadrži osnovna prava i slobode, drugi (čl.19 -51), uređuje funkcionisanje Evropskog suda za ljudska prava, a treći (čl. 51 – 59) reguliše proceduralna pitanja i nadležnost u vezi sa potpisivanjem, ratifikovanjem, tumačenjem, predmetnom, teritorajalnom i vremenskom primenom odredaba Konvencije.

Protokoli su pravna pravila kojima se vrše izmene i dopune osnovnog teksta Konvencije. Po stupanju na pravnu snagu, postaju pravno obavezujući delovi Konvencije, a donose ih i ratifikuju potpisnice Konvencije i članice Saveta Evrope.

Osnovna prava i slobode su:

pravo na život (čl. 2)
zabrana mučenja, nečovečnog i ponižavajućeg postupanja(čl. 3)
zabrana ropstva i prinudnog rada (čl. 4)
pravo na slobodu i sigurnost (čl. 5)
pravo na pravično suđenje (čl. 6)
kažnjavanje samo na osnovu zakona (čl. 7)
pravo na poštovanje privatnog i porodičnog života (čl. 8)
sloboda misli, savesti i veroispovesti (čl. 9)
sloboda izražavanja (čl. 10)
sloboda okupljanja i udruživanja (čl. 11)
pravo na sklapanje braka (čl. 12)
pravo na delotvorni pravni lek (čl. 13)
zabrana diskriminacije (čl. 14)

Iako postoje ovi Zakoni, konvencije, Deklaracije o ljudskim pravima koja vezuju sve evropske države i obavezuju da poštuju ljudska prava, ne vidim da se  SE ili neki drugi organ  nešto ozbiljno zabrinuo zbog ovakvih rasističkih napada na Rome. I pitam se u kojoj se zemlji sada targetiraju Romi za iživljavanje nad njima!

Related Posts

Ostavite odgovor

Vaša adresa e-pošte neće biti objavljena.