23 godine od ubistva Dušana Jovanovića, ovo ne smemo zaboraviti!
Pre 23 godine na današnji dan Dušan je izašao iz kuće sa novcem u rukama i krenuo u prodavnicu da kupi omiljeni sok. Na putu do tamo presrela su ga pripadnici ultradesničarskog pokreta „skinhedsi“i zverski pretukla. Dečak se nikada nije vratio kući.
Tu 1997. godinu zauvek su zapamtili njegovi roditelji, otac koji mu je dao novac za sok i ne sluteći šta će da se desi poslao ga u prodavnicu. Ništa nije ukazivalo na to da sledi tragedija koja će zauvek promeniti život porodice Jovanović.
Malog Dušana pripadnici ultradesničarskog pokreta „skinhedsi“ tukla su i šutirala čizmama ojačanim metalom sve dok dete nije prestalo da daje znake života. Sve to odigralo se u jednoj ulici u centru prestonice, nedaleko od Beogradske ulice i Pravnog fakulteta. Dušan je odbio da im da novac koji su mu tražili i onda je počelo maltretiranje. Dečak je preminuo od povreda vrata, koji je bio slomljen.
Kada je video da se dete ne vraća kući otac je krenuo da ga potraži i našao ga kako leži sa glavom u neprirodnom položaju i bez znakova života.
Tragična sudbina porodice nije se tu završila. Tri godine nakon Dušanove smrti na svet je došla Kristina. Njegova majka nikada nije bila ona stara iako su mnogi rekli da ju je rođenje drugog deteta promenilo.
„Uvek je pričala o Dušanu i htela da bude sa njim za njegov rođendan. Nikada nije pokušala da se ubije kada sam ja bila u kući. Nedelju dana pre nego je sebi oduzela život primetili smo da je depresivna. Jednog dana sam došla kući i ja sam bila ta koja ju je prva zatekla mrtvu“, ispričala je Kristina.
Majka se od tuge obesila jer nije mogla da podnese život bez sina. Otac se teško razboleo i zbog bolesti ostao bez obe noge. Sve do smrti, tri godine nakon smrti supruge, o njemu je brinula ćerka koja je mlada ostala i bez drugog roditelja da se bori za bolji život.
„Volela bih da o Dušanu snime dokumentarni film jer ne želim da se ikada zaboravi šta se desilo mom bratu“, dodala je Kristina.
U martu 1998. godine, presudom Okružnog suda u Beogradu, napadači, tada maloletni Milan Čujić i Ištvan Fendrik, osuđeni su maksimalno, na po deset godina maloletničkog zatvora, i upućeni na izdržavanje kazne u Kazneno-popravnom zavodu za maloletnike u Valjevu.
Malog Dušana nema, rana krvari već 23 godine, ali ne sme nikada da se zaboravi. Danas, kada svakodnevno slušamo o vršnjačkom nasilju, moramo da se prisetimo da ono ne sme da prođe nekažnjeno jer može da dovede do tragedija velikih razmera.
Izvor:
https://www.b92.net/zivot/vesti.php?yyyy=2019&mm=10&dd=18&nav_id=1605302
Čujiću i Fendriku ubicama Dušana Jovanovića je izrečena kazna maloletničkog zatvora najpre umanjena za po 18 meseci po osnovu amnestije, pa su oni na slobodu, umesto 19. oktobra 2007, trebalo da budu pušteni 19. aprila 2006. godine. Posebnim rešenjem Okružnog suda u Beogradu kazna im je dodatno umanjena, pa je Fendrik uslovno pušten na slobodu 1. aprila 2004, dok je Ćujić uslovno oslobođen 30. aprila 2004. godine. Dakle ukupno po 7 godina zatvora!!!
