20. februar Svetski dan socijalne pravde!

Generalna skupština Ujedinjenih nacija je pre 14 godina odlučila da se 20. februar obeležava kao Svetski dan socijalne pravde.

Šta je socijalna pravda?

Ona podrazumeva jednak i pravedan odnos izmedju pojedinca i društva. Koliko je socijalna pravda prisutna u jednom društvu može se proceniti na osnovu toga kako je rasporedjeno društveno bogatstvo, kakve su šanse za lične aktivnosti i društvene privilegije.

Kako danas u našoj sredini izgleda ta raspodela društvenog bogatstva i koliko su jednake šanse svim gradjanima u ostvarivanju osnovnih prava?

Podaci govore da je u Srbiji svaki četvrti stanovnik u riziku od siromaštva, 350.000 ljudi za svoj mesečni angažman dobije minimalnu zaradu, a 110.000 stanovnika Srbije prima socijalnu pomoć od 8.626 dinara.

“Osnovni problem ove države I društva je u tome što na ostvarivanje socijalnih prava gledaju kao na trošak, a ne na način da se pomogne ljudima da izadju iz siromaštva”, kaže u razgovoru za Crtu Danilo Ćurčić, programski koordinator organizacije A11-inicijative za ekonomska I socijalna prava.

Prema njegovim rečima, osim što se socijalna pomoć isplaćuje 9, a ne 12 meseci problem predstavlja I Uredba donešena u vreme mandata ministra Aleksandra Vulina koja uslovljava primanje socijalne pomoći odazivanjem poziv za povremene poslove. Odnos države prema socijalnoj pravdi vidi se i u činjenici da se Ustavni sud ni posle šest godina od kad je podneta inicijativa za ocenu ustavnosti te Uredbe još nije oglasio, rekao je Čurčić.

Društva koja vode ozbiljnu socijalnu politiku stvaraju uslove da svi slojevi društva imaju šanse da ostvare jedno od fundamentalnih prava-pravo na rad.

“Od otpada u Srbiji živi 40.000 Roma a država još uvek nema Zakon o upravljanju otpadom.” kaže Osman Balić, predsednik SKRUG liga Roma. Prema njegovim rečima treba osmisliti I definisati strategiju u čije pisanje treba ukljlučiti ljude koji se tim poslom bave – sakupljače sekundarnih sirovina, vlasnike otpada… potom formulisati zakonski i podzakonski okvir, i ući u skupštinsku proceduru donošenja Zakona. Sindikat sakupljača sekundarnih sirovina smo formirali 2011. godine, medjutim I oni su se uspavali, ne oglašavaju se, ne podnose inicijative I konkretna rešenja u reciklažnoj industriji, kaže Balić I dodaje da je Liga Roma predložila dve ključne stvari za novi Zakon o otpadu:

 Da se zabrani zatrpavanje reciklabilnog otpada na deponijama zbog toga što se u Srbiji recilira manje od 10 odsto otpada za razliku od EU gde je procenat recikliranog odpada 50%. Na deponijama širom Srbije svakodnevno se zatrpava trajno, material koji može da se iskoristi, donese dohodak I zaradu velikom broju nezaposlenih. Reciklaža je razvojna šansa I jedno od najvažnijih pitanja u procesu pristupanja EU. Obaveza Srbije je da u potpunosti reši problem upravljanja otpadom, a time I reciklaže. O tome, koliko se sakupljanjem sekundarnih sirovina smanjuje zagadjenje životne sredine, ne treba trošiti reči.

Takodje je obaveza države I da poboljša stanje romske zajednice I smanji migracije a to se može postići time što će se zakonski urediti oblast recilaže od koje trenutno u Srbiji živi, da ponovimo 40.000 Roma, zaključuje Osman Balić, predsednik SKRUG Lige Roma.

„Izradu ovog teksta omogućio je EUROPEAN endowment for democracy. Sadržaj i stavovi izneti u ovom video-materijalu predstavljaju stavove autora projekta „ Dodatna podrška EU medijima u Srbiji tokom pandemije COVID-19 – Podrška Roma World“ i nužno ne izražavaju stavove EUROPEAN endowment for democracy.“