16.novembar međunarodni Dan Tolerancije!

Generalna skupština Ujedinjenih nacija rezolucijom broj 51/95 pozvala je 1996. godine države članice da 16. novembra obeleže Medjunarodni dan tolerancije.

Ujedinjene nacije posvećene su jačanju tolerancije jačanjem međusobnog razumevanja među kulturama i narodima. Ovaj imperativ leži u osnovi Povelje Ujedinjenih nacija, kao i Univerzalne deklaracije o ljudskim pravima, i važniji je nego ikad u ovoj eri porasta i nasilnog ekstremizma i širenja sukoba koje karakteriše temeljno zanemarivanje ljudskog života, noveli su tada zvaničnici UN.

Države članice UNESCO-a , specijalne organizacije Ujedinjenih nacija za obrazovanje, nauku I  kulturu, usvojile su 1995. godine Deklaraciju o principima tolerancije. Izmedju ostalog, Deklaracija potvrdjuje da je tolerancija poštovanje I uvažavanje bogate raznolikosti kultura našeg sveta, naših oblika izražavanja I načina života.

Tolerancija priznaje univerzalna ljudska prava I slobode drugih. Ljudi su prirodno različiti, samo tolerancija može da osigura opstanak mešovitih zajednica u svim regionima sveta.

Deklaracija kvalifikuje toleranciju ne samo kao moralnu dužnost, već I kao politički I pravni osnov za pojedince, grupe I  države I u njoj se naglašava da države treba da izgradjuju nove zakone kada je to neophodno kako bi se obezbedilo jednako postupanje I mogućnosti za sve grupe I pojedince.

UNESKO, sa sedištem u Parizu, farmiran je na današnji dan 1945. godine. Tada , I danas u statutu ove organizacije stoji da je misija UNESKA doprinos izgradnji mira, smanjenju siromaštva, promovisanju održivog razvoja i interkulturalnog dijaloga kroz obrazovanje, nauku, kulturu, komunikaciju i informisanje. Ostali prioriteti Organizacije odnose se na sticanje kvalitetnog obrazovanja za sve i mogućnosti celoživotnog učenja, pre svega obraćajući se novim društvenim i etičkim izazovima; negovanje kulturne raznolikosti i kulture mira.

Posle 76 godina od osnivanja, na žalost, UNESKO nema takvu snagu da donosi obavezujuće deklaracije I drastično menja stanje u oblastima za koje je osnovana.

Tome doprinosi I aktuelna situacija u svetu koji je suočen sa pandemijom, slabljenjem ekonomskih moći stanovništva, energetskom krizom I brojnim oružanim sukobima. Kultura I obrazovanje u ovom trenutku, na žalost nisu u centru pažnje. Kao I uvek u kriznim situacijama, ove oblasti se zanemaruju, u korist kapitala I slobodnog tržišta.

LEGLA GOVORA MRŽNJE

Tema koja je u našem društvu aktuelna već duži niz godina je govor mržnje koji se širi putem društvenih mreža i interneta. Jedan od aktuelnijih oblika  širenja mržnje koji je prethodio društvenim mrežama su uvredljivi grafiti, koji pored ilegalnog uništavanja javne ili privatne imovine, za posljedicu imaju zastrašivanje, omalovažavanje i ponižavanje marginalizovanih  grupacija društva. Međutim, grafiti se mogu ukloniti, što se ne može reći i za govor mržnje i nasilje na internetu.

Širenje mržnje na internetu zasniva se pripisivanjem negativnih osobina, ismijavanjem i etiketiranjem.

U našem društvu najlakšu metu predstavljaju Romi. Mesta na Internetu na kojima se govor mržnje pojavljuje su raznolika: društvene mreže, blogovi, forumi, portali, komentari ispod raznih članaka, ili objava koje ljudi javno objavljuju na internetu kao što su fotografije, audio i video snimci i slično.

U zadnje vreme, u porastu je problem govora mržnje i anticiganizma na društvenim mrežama, a oni koji to čine su javne ličnosti, lideri država i visoki državni službenici, a upravo to predstavlja ozbiljnu pretnju i izvor neprekidnog straha za Rome.

Malo je I anahrono u ovom trenutku očekivati da se obeležava Dan tolerancije kada migranti pokušavaju na silu da udju u Poljsku, kad se u većini velikih evropskih gradova održavaju protesti onih koji ne žele da prime vakcinu protiv Kovid-a 19, kada se u Srbiji recimo, sukobljavaju predstavnici desnice I nevladinog sektora ispred murala Ratku Mladiću.

Desnica jača, kao posledica globalne krize u celom svetu. I mada u programima svih političkih stranaka gotovo sigurno stoji tolerancija kao princip u rešavanju problema, tzv. desne stranke nisu kroz istoriju pokazale želju da se koriste tolerancijom previše.

Tako da ne iznenadjuje činjenica, da se današnji praznik – DAN TOLERANCIJE, osim sporadičnih primera I ne obeležava.

Na promociju  tolerancije, očigledno, moraće da čekaju neka bolja vremena.

„Izradu ovog teksta omogućio je EUROPEAN endowment for democracy. Sadržaj i stavovi izneti u ovom tekstu predstavljaju stavove autora projekta „ Dodatna podrška EU medijima u Srbiji tokom pandemije COVID-19 – Podrška Roma World“ i nužno ne izražavaju stavove EUROPEAN endowment for Democracy.