Šaban Bajramović  je rođen  16. aprila 1936. godine u Nišu I bio je jedan od najčuvenijih romskih pevača. Proslavio se hitovima kao što su Đelem, đelemOpa, cupaGeljan dadeRovena, VakerBele ruže i još mnogih drugih. Bio je pesnik, pevač, svirač i glumac. Ostavio je dubok trag na muziku u područjima bivše Jugoslavije. Izdao je i sarađivao na oko 20 albuma i 50 singlova. Smatra se da je komponovao više od 650 pjesama i kompozicija. Njegova interpretacija pesme Đelem, đelem, je 1964. godine prihvaćena kao himna Roma na Svetskom romskom kongresu, a pesmu je komponovao sam Šaban na osnovu teksta koji  je napisao Žarko Jovanović tokom Drugog svetskog rata.] Bio je prepoznatljiv po crnim sunčanim naočarama koje je krajem devedestih počeo da nosi. U skoro svim tekstovima o njemu uz njegovo ime je stajalo “Kralj romske muzike”. Umro je, na današnji dan, 8. juna2008. godine u Nišu.

Šaban Bajramović početkom sedamdesetih postaje prava zvezda . Izdaje ploču sa jednom od najpoznatijih romskih pesama koju je pevala i belgijska grupa Vaya con Dios, a to je bila Đelem, đelem.  Sedamdesetih snima i čuveni hit Geljan dade koji je posle prepevan u Prokleta je Amerika. Sredinom sedamdesetih on osniva grupu Crne mambe sa kojom je gostovao širom sveta, a čuvena mu je poseta i Indiri Gandhi i Džavaharlalu Nehru. Do kraja sedamdestih on izdaje još nekoliko singlova kao što su HanumaLaži, laži VereRovena i Opa, cupa.

 I na vrhuncu karijere on je živeo u Nišu koga nikada nije opevao.

Šaban se početkom 2007. godine jako razboleo. Iako je bio u bolesničkoj postelji došao je na dzez  festival. Nakon blažih napada srca on je premešten petog juna u Nišku bolnicu. U posetu su mu dolazili pevači i zvaničnici. Posle tri dana provedena u bolnici umire od srčanog napada. Sahranjen je na Niškom Novom Groblju u sredu 10. juna. Na sahranu i dženazu su došli predsednik Srbije Boris Tadić i ministar Rasim Ljajić kao i mnogobrojne estradne ličnosti i predstavnici manjina iz Srbije i inostranstva. Spuštanje kovčega je obavljeno uz taktove pjesme Đelem, đelem, a nakon što je spušten u grob dobio je aplauz. Govore su držali Zoran Živković koji mu je zahvalio na više od 700 pjesama, Goran Paskaljević koji ga je ispratio rječima “Srećan put Šabane u legendu”, a muftija Muhamed Jusufspahić mu je na romskom rekao “Hvala Šabane”.

Najlepšu priču o Šabanu pričala je pokojna Ljillja Petrović. U doba kada pravi svoje senzacionalne rane albume, početkom osamdesetih, Šabana gotovo da nije bilo na televiziji, za šta je postojao razlog, ispričala je ona novinaru Vremena. Na snimanju video-klipa za nestvarno lepu Šabanovu pesmu Parno gras (Beli konj),koji je sniman filmskom kamerom, u nekoj beskrajno poetičnoj izmaglici, Šabanu u tom spotu, u crnoj kožnoj jakni zaista jaše belog konja. Po Ljiljinoj priči, nakon pada zadnje klape, Šaban je ukrao konja, odjahavši sa snimanja I nestao, da ga više ne nadju.

Ako gleda odozgo, sigurno se raduje što se omladina Niša  tokom leta najradije okuplja na amfiteatru ispod njegovog spomenika.

„Izradu ovog teksta omogućio je EUROPEAN endowment for democracy. Sadržaj i stavovi izneti u ovom tekstu predstavljaju stavove autora projekta „ Dodatna podrška EU medijima u Srbiji tokom pandemije COVID-19 – Podrška Roma World“ i nužno ne izražavaju stavove EUROPEAN endowment for democracy.“ 

Related Posts

Ostavite odgovor

Vaša adresa e-pošte neće biti objavljena. Neophodna polja su označena *