1.Maj, Dan radnog naroda …

Pre 135 godina u Čikagu su radnici protestvovali I tražili bolje uslove rada.

Sindikati su se borili za osmočasovno radno vreme. Tadašnji radnici provode na poslu po 12 sati dnevno, šest dana nedeljno pod nemogućim uslovima. Bedno su plaćeni. Vlasnici fabrika su nepopustljivi, vlada je na njihovoj strani. Sindikati organizuju štrajk koji počinje prvog maja. Trećeg maja policija u Čikagu puca na štrajkače i ubija četiri radnika

Sutradan, na protesnom skupu od više hiljada radnika, pojavilo se 180 policajaca koji su naredili masi da se raziđe.

Neko iz sporedne ulice baca ručno napravljenu bombu na policajce. Nastaje haos. Policija nasumice puca. Na kraju su na Hejmarketu ostali mrtvi i teško povređeni. Bilans: sedam poginulih policajaca i neutvrđen broj mrtvih radnika. Suđenje koje je usledilo učinilo je od čikaških prvomajskih događaja planetarni simbol. Petorica optuženih, među njima i Avgust Špis, osuđeni su na smrt vešanjem. Presuda je izvršena 11. novembra 1887. Avgustu Špisu pripisuju reči na stratištu: „Doći će dan kada će naše ćutanje biti snažnije od glasova koje danas gušite.“ Ove reči su uklesane u Spomenik hejmarketskim mučenicima koji je na grobu pogubljenih podignut 1893. Na sahranu je došlo 25.000 ljudi.

Na prostoru Balkana obeležavanje Prvog maja više se veže uz gozbu i slavlje u prirodi, a manje se veže za istorijsko sećanje na dostignuća svetskog radničkog pokreta, demonstracije i borbu za radna prava, te je zbog toga potrebno ukazivati na važnost ovog dana, njegovog značenja i njegove svrhe.

Kako se Prvi maj slavio u Jugoslaviji pitaju se mnogi, a starije generacije se sa nostalgijom sjećaju Prvomajskih parada.

Prvi maj nekada je bio jedan od najvažnijih datuma u godini. Bilo je to vrijeme slavlja, uranaka i parada. U nekadašnjoj Jugoslaviji, naročito odmah poslije Drugog svjetskog rata, održavale su se brojne prvomajske parade koje su bile vojnog i civilnog karaktera. Najčešće su se održavale po glavnim gradovima republika, a centralna, kao i obično, u Beogradu.

Međunarodni praznik rada Prvi maj je praznik kojim pripadnici i simpatizeri radničkog pokreta obilježavaju sjećanje na svoja dostignuća, odnosno žrtve koje su pripadnici radničkog pokreta podnijeli kako bi se izborili za veća radna prava.

Danas se praznik rada svodi na roštiljanje, opijanje i slobodne dane. U SFRJ je sve počinjalo sa tradicionalnim prvomajskim urankom uz limenu muziku lokalnog gradskog orkestra. A onda su glavnim ulicama paradirali radnici, seljaci, a predstavljana je i prava poljoprivredna mašinerija.