Na putu ka EU Srbija ima napredka, ali to je proces!
Nikolas Bizel iz Delegacije EU kaže da je postignut napredak kad je inkluzija u Srbiji u pitanju, i da su u mnogim opštinama uspostavljene socijalne usluge kojih nije bilo pre desetak godina. Romima, uz obrazovanje, treba omogućiti i priliku za zapošljavanje, dodaje. Potrebno je osigurati nezavisnost pravosuđa, a to je dugotrajan proces, ističe.
Jedan je od teških problema koji je dodatno otežan migrantskom krizom je proces inkluzije, upravo zbog toga što je povećan broj onih kojima je potrebna pomoć.
Srbija je još 2009. godine u Zakon o obrazovanju uvela ideju inkluzije, ali i pored toga što je prošlo 8 godina, ona i dalje predstavlja veliki izazov za Srbiju kao državu. Ova tema je i sastavni deo evropskih integracija naše zemlje i upravo u ovoj oblasti, Srbija ima veliku podršku Evropske unije.
Od 2007. godine Unija je pomogla Srbiji za socijalnu politiku i inkluziju sa više od 200 miliona evra, za migrante je do sada izdvojila više od 80 miliona evra i upravo je završen projekat „Zajedno možemo više“ vredan 5,4 miliona evra.
Šef Odeljenja za pravosuđe, unutrašnje poslove i podršku civilnom društvu Delegacije EU u Srbiji Nikolas Bizel kaže da novac koji donira EU pomaže da se uspostavi inkluzija u Srbiji i navodi da je, što se tog segmenta tiče, rezultata bilo.
Napredak je taj da u lokalnim opštinama danas imate uspostavljene socijalne usluge, pruža se pomoć osobama sa invaliditetom, starijim osobama, a to nije postojalo pre desetak godina, istakao je. Ne postoji svuda, ali postoji u mnogim opštinama, i to je dobar put kojim treba da nastavimo dalje, dodao je.
Ipak, kako primećuje, ima dosta siromašnih.
Govoreći o Romima, kaže da je neophodno da oni budu integrisani u obrazovni sistem. „Ali uz obrazovanje, nakon toga, morate da im pronađete priliku za zapošljavanje“, naveo je. Obrazovna politika i politika zapošljavanja moraju zajedno da se rešavaju i zajedno mora da im se pristupi, istakao je gost Novog dana.
Uvođenje romskog jezika sa elementima nacionalne kulture u osnovne škole koji je podržala EU realizuje se u 75 škola u 43 opštine u Srbiji. Oko 3.000 đaka izrazilo spremnost da uči romski jezik. Bizel je rekao da je cilj da ovaj broj bude i veći. Želimo da čitava romska populacija ima koristi od obrazovanja, to je i pitanje razgovora, a EU radi sa srpskom vladom kako bi se ova podrška proširila, naveo je. Podržavamo napore, kako bi pristup obrazovanju bio jednak svima, dodaje.
„Srbija se dobro snašla u migrantskoj krizi“
Na pitanje u kojoj meri je proces inkluzije otežan migrantskom krizom, Bizel je rekao da je to teška tema ne samo za Srbiju već i za celu EU. Ali, dodao je, EU i Srbija su tu da zajedno nađu rešenje za tu situaciju.
„Većina migranata ne želi da ostane ovde i želi da ide u zemlje zapadne Evrope, ali ako već ne žele da ostanu, ono što sprske vlasti rade jeste da im omoguće da imaju pristup obrazovanju, da imaju smeštaj, negu… Za ljude koji su u tranzitu mi pronalazimo rešenja, očekujući neko trajnije rešenje“, naveo je.
Kaže da se Srbija veoma dobro snašla, a u poređenju sa nekim zemljama članicama EU – od nekih i bolje. „Imamo oko 4.000 migranata u zemlji, srpske vlasti pružaju podršku tim ljudima, ali važno je da prenesemo da se ne fokusiramo samo migrante, već moramo da podržimo i same opštine koje su pogođene, i celokupnu populaciju u pogođenim opštinama“.
Kaže da uz obrazovanje koje im je omogućeno, migranti treba da imaju neke aktivnosti – ne treba da sede samo u prihvatnim centrima. „Možda treba da imaju neke mogućnosti za posao“, kaže Bizel. U prihvatnom centru u Krnjači imamo frizera, oni (migranti) dolaze s nekim veštinama, neki od tih ljudi mogu i Srbiji da donesu nešto dobro, naveo je i dodao: „Možemo da gledamo na migracije kao nešto što može da donese pozitivnu vrednost“.
Govoreći o socijalnoj inkluziji uopšte u Srbiji, kaže da je to jedan od prioriteta EU. „Srbija treba da osigura da ima administrativne kapacitete da uspostave socijalni i bezbednosti sistem koji je održiv na nacionalnom nivou, ali i na lokalnom… Postoji napredak, ali još mora da se radi“.
Gost Novog dana je rekao i da će EU nastaviti, u istom iznosu, svake godine, da pomaže Srbiju kad je inkluzija u pitanju, i da će ona biti prioritet za pomoć Unije.
„Stvari se menjaju kad je u pitanju vladavina prava“
Srbija je otvorila dva poglavalja koja se označavaju kao najteža – poglavlja 23 i 24 – koja se odnose na pravosuđe, vladavinu prava, ljudska prava, slobodu… Upitan da li se nešto promenilo od trenutka otvaranja tih poglavlja, Bizel je rekao da je njegov posao da prati vladavinu prava, i da su se stvari promenile.
„I svaki dan se menjaju… Društvo funkcioniše, ljudi veruju u dobar sistem, dobru borbu protiv korupcije, dobro pravosuđe, uz sistem bezbednosti, kontrolu granica, i poštovanje prava. Uspostavljena je odlična saradnja sa Srbijom kad je reč o upravljaju migrantskom krizom, bolja je kontrola granica i međunarodna saradnja sa kolegama“, naveo je.
Bizel dodaje da je potrebno da se osiguraju efikasnost i nezavisnost pravosuđa. „To je dugotrajan proces, za koji je potrebno vreme i strpljenje, rezultati ne mogu biti odmah vidljivi, ali zajedno radimo na postizanju tih ciljeva“, zaključio je.