12. jun MEĐUNARODNI DAN PROTIV DEČIJEG RADA

U svetu 168 miliona dece radi najteže i opasne poslove, koji ugrožavaju njihov psihofiziči razvoj, upozoravajući je podatak na Svetski dan borbe protiv zloupotrebe dečijeg rada. U Srbiji nema preciznih podataka o tome koliko je dece radno eksploatisano, ali se zna da su najčešće zloupotrebe kroz rad u poljoprivredi i prosjačenje. Pretežno su to deca romskog porekla.

Šta je država Srbija u proteklom periodu radila po tom pitanju:

Formiran je Savet za prava deteta (16. maja 2002. Godine) kao savetodavno telo Vlade Srbije sa zadatkom da inicira i prati sprovođenje mera u oblasti zdravstva, obrazovanja, kulture i socijalnih pitanja, a koje se odnose na decu i mlade.

Vlada Republike Srbije donela je Uredbu o utvrđivanju opasnog rada za decu („Sl. glasnik RS“, br. 53/2017), koja predstavlja listu poslova koje deca nikako ne bi smela da rade. Uredba  se primenjuje od 1. januara 2018. godine.

„Uredbu sprovode sve nadležne inspekcije od Inspekcije rada do Inspekcije socijalne zaštite. Gde god da se pronađe dečji rad, u bilo kojoj oblasti života, neka od inspekcija ima pravo da reaguje. Naravno, kada je poslodavac u pitanju to je Inspekcija rada. Kazne su predviđene i Zakonom o radu („Sl. glasnik RS“, br. 24/2005, 61/2005, 54/2009, 32/2013, 75/2014 i 13/2017 – odluka US). Kazne se kreću do 1.500.000 dinara“, rekao je Zoran Djordjević, tadašnji  ministar za rad, boračka i socijalna pitanja.

„Ova deca nisu prestupnici i ne treba da budu hapšena i odvođena u zatvor i to sa njima niko i ne radi. Njima je jednostavno potrebna pomoć kao što potrebna pomoć i njihovim porodicama da se osnaže, a nekada i da razumeju šta zapravo radimo“, rekao je ministar.

Prošle godine, Zaštitnik građana Zoran Pašalić je sprovodio istraživanje „Dečje prosjačenje u Srbiji“ i na osnovu rezultata uputio nadležnim organima preporuke u cilju bolje zaštite dece koja žive i rade na ulici, navedeno je u saopštenju.

„Kada se govori o dečjem radu ne treba zanemariti položaj dece u ruralnim sredinama i veliki prostor za zloupotrebu dece u poljoprivredi. Zloupotreba dečjeg rada u poljoprivredi se najčešće prihvata kao deo tradicionalne kulture, kako u seoskim porodicama, tako i u institucijama koje se bave decom, čime se olakšava izlaganje dece rizicima“, ukazao je Zoran Pašalić. 

Zaštitnik građana je ponovo naglasio da društvo mora da iskoreni dečji rad koji nastaje usled siromaštva, nepoznavanja i nerazumevanja, isključenosti dece i nedostupnosti usluga, nedostatka evidencije i podataka, nedostatka aktivnosti vlasti, nepotpunog i neodgovarajućeg pravnog okvira za suzbijanje i prevenciju svih oblika dečjeg rada. 

Kroz Svratište koje je u Nišu ugašeno 2016. Godine,  prošlo je više od 200 dece uzrasta od sedam do 18 godina. Neki su tu prvi put čuli tople reči, seli za računar, naučili prva slova…

„Upoznali smo njihove porodice i obavestili Centar za socijalni rad u kakvom su one stanju, šta su razlozi zbog kojih su deca tako disfunkcionalna. Biološka porodica kad bi se ojačala, smanjio bi se broj dece koja bi bila na ulici i koja bi zarađivala sredstva na taj način. Otežavajuće okolnosti je to što deca koja žive i rade na ulici mogu da obezbede prilično dobre prihode. Nažalost, ne mogu da kažem da „zarade“ jer smatram to prošnjom“, kaže Boško  Aleksić tadašnji  koordinator svratišta u Mačvanskoj ulici.

Skoro otvaranje svratišta za decu ulice, iza koga će stajati Grad Niš, najavila je zamenica gradonačelnice, Dušica Davidović.

Još nema konkretnih podataka koliko je takve dece u Nišu, pa je u planu da se sva ona evidentiraju i tako dođe do informacije koliko njih čeka zbrinjavanje.

„UNICEF je radio istraživanje koje je tada pokazalo da se 78 dece nalazi na ulicama Niša, na raskrsnicama, u parkovima, na pijaci, centralnim gradskim ulicama… Da li su u prosjačenju ili rade na ulici, potpuno je nevažno. Međutim, smatram da je broj dece veći jer Niš, kao regionalni centar, mami iz ruralnih delova i okolnih gradova i opština da dođu ovde i imaju tu aktivnost u vidu rada ili prosjačenja“, izjavila je za Agenciju Anadolija,  Dušica Davidović, zamenica gradonačelnice.

Ističe da je nužno ove pojave sprečiti, pa će akcenat biti na komunikaciji sa roditeljima, ali se neće bežati ni od rešenja da se deca na čuvanje povere hraniteljima. Očekuje da buduće Svratište ispuni standarde na osnovu kojih bi od Ministarstva za rad, boračka i socijalna pitanja dobilo licencu i postalo stalna usluga koju će Grad nastaviti da pruža, zaključila je Davidovićeva.

Kako je najavljeno, Svratište za decu ulice biće smešteno u Romskom kulturnom centru.

„Izradu ovog teksta omogućio je EUROPEAN endowment for democracy. Sadržaj i stavovi izneti u ovom tekstu predstavljaju stavove autora projekta „ Dodatna podrška EU medijima u Srbiji tokom pandemije COVID-19 – Podrška Roma World“ i nužno ne izražavaju stavove EUROPEAN endowment for democracy.“